Зашто заставе ничу широм Енглеске и шта то говори о британској имигрантској политици

Више од 100.000 људи учествовало је 13. септембра у Лондону у маршу који је организовао десничарски активиста Томи Робинсон, а одржан је и контрапротест активиста против расизма.

Око 1.000 полицајаца је било ангажовано да одржи ред и мир, саопштила је лондонски полиција, а постављене су препреке као тампон зона између две групе.

„Данас Лондон стоји усправно у одбрани једног од наших најважнијих права - слободе говора", написао је Робинсон на мрежи Икс.

На улицама је било море британских застава, крстова Светог Ђорђа, шкотских салтирских крстова и велшких застава док су се велике гомиле демонстраната окупљале близу моста Ватерло уочи марша „Уједините Краљевство" ка Вајтхолу.

Било је прегршт порука, попут „Зауставите чамце" (мигранти користе канал Ламанш да се домогну Енглеске) или „Пошаљите их куц́и", а било је и оних који се противе трансродним људима.

Један човек је носио велики дрвени крст са натписом „Почивај у миру, Чарли Кирк", а други слику Чарлија Кирка, убијеног америчког конзервативног активисте, и једног од следбеника председника Доналда Трампа.

Противничка група, а према проценама полиције, било их је око 5.000, истакла је транспаренте: „Жене против крајње деснице", „Супротставите се Томију Робинсону" и „Избеглице су добродошле".

ПОГЛЕДАЈТЕ ФОТОГРАФИЈЕ

Ко је Томи Робинсон?

Стивен Кристофер Јаксли-Ленон (43), познатији као Томи Робинсон, британски је антиисламски активиста и један од најистакнутијих британских десничарских активиста.

Робинсон је годинама активан у политици.

Био је члан Британске националне странке (БНП) од 2004. до 2005. године.

Један је од оснивача Енглеске одбрамбене лиге (ЕДЛ) 2009. године и водио ју је до октобра 2013. године.

Од 2017. до 2018. године писао је и појављивао се у видео записима на канадском сајту Ребел Њуз.

Робинсон се често представља као независни новинар.

Одслужио је пет затворских казни између 2005. и 2025. године.

Недељама уназад, широм енглеских градова, мањих места и села, последњих недеља може се видети све већи број националних застава.

Због чега?

Мотивишу нас понос и патриотизам, кажу припадници групе која заставе истиче, за ББЦ.

Међутим, други тврде да заставе, у тренутку врло високих напетости у Енглеској око питања имиграције, а посебно тражилаца азила, делују као провокација.

Које заставе су истакнуте?

Застава Енглеске, која има црвени крст на белој позадини и зове се Крст Светог Ђорђа.

Застава уније - која се назива још и Јунион Џек и представља Уједињено Краљевство - састављена је од комбинације застава четири земље са препознатљивом црвеном, белом и плавом бојом.

Уједињено Краљевство чине Енглеска, Шкотска, Северна Ирска и Велс.

Обе су у последњих неколико недеља почеле да се појављују на бандерама, у баштама и на мостовима широм Енглеске.

Како је све почело?

У јулу су заставе биле истакнуте широм Енглеске у подршци женској репрезентацији, током Европског првенства у фудбалу.

Освојиле су трофеј и одржале победничку параду кроз Лондон.

Заставе са крстом Светог Ђорђа биле су истакнуте дуж читаве руте прославе.

Неколико недеља касније, у предграђу енглеског града Бирмингема виђене су заставе крста Светог Ђорђа и Јунион Џека.

Окачене су на сваку бандеру дуж неколико улица.

Тај призор многи су топло су дочекали, коментаришући на друштвеним мрежама.

Организација која себе назива Ратници Вилија, по бирмингемском предграђу Вили Касл, преузела је одговорност за то.

Реч је о „групи поносних Енглеза са заједничким циљем да се покаже Бирмингему и остатку земље колико смо поносни на нашу историју, слободу и достигнућа", рекли су.

Заставе су потом почеле да ничу по стубовима за уличну расвету широм земље.

Погледајте видео о вишедневним нередима у Великој Британији 2024. после убиства три девојчице у плесној школи

Зашто је дошло до контроверзе?

Заставе су се вијориле и у тренутку великих напетости око имиграције.

У августу 2025. одржан је низ протеста због коришћења Бел хотела за тражиоце азила.

Локална власт у Епингу, у југоисточној Енглеској, добила је судски случај којим се захтевало протеривање тражилаца азила из хотела.

Британска влада је на то поднела жалбу и судска пресуда је оборена.

Обе заставе су током година коришћене као десничарски симболи.

Због тога се појединим становницима Бирмингема није допала мотивација оних који су подржали Ратнике Вилија.

Поједини су за локалне радио станице рекли да се због застава осећају недобродошло, а сличних постова је било и на друштвеним мрежама.

У Ливерпулу, граду на северозападу Енглеске, на огради муслиманског центра једног дана осванула је Јунион Џек застава.

Међутим, званичници центра су је потом окачили на прозор како би показали да су његови чланови поносни што су Британци, кажу.

Ибрахим Сајед, из Центра Вирал Дин, рекао је за ББЦ да је застава, када је остављена испред џамије, требало да „послужи као увреда".

Али уместо да је уклоне и баце, лидери центра су сматрали да је то савршена прилика да потврде њихову приврженост земљи, истиче.

Малком Фероу је вексилолог - неко ко проучава заставе.

Разлог зашто неки поистовећују националне заставе са групама крајње деснице је тај што Велика Британија никад није била земља која је често истицала сопствене заставе, сматра.

То је омогућило „полуделим екстремистима" да их претворе у њихов симбол, каже он за ББЦ.

Историјат енглеске заставе

Застава има компликовану историју.

Када су европски владари примили хришћанство, преузели су и симбол крста као верски симбол.

Многи историчари верују да су Енглези црвени крст на белој позадини први пут на заставама и униформама почели да користе у Средњем веку, кад су се придружили Крсташким ратовима.

Крсташки ратови били су низ војних похода западних европских хришћана од 11. века, са циљем да преузму контролу над „Светом земљом" од исламске власти.

Желели су да контролишу Јерусалим и околну област.

Контрапротести

У суботу, 30. августа, око 50 демонстраната носило је енглеске и британске заставе кроз центар Бристола, града на северозападу Енглеске.

Протестовали су против актуелне имигрантске политике.

На истом месту организован је и други, масовнији скуп, против њиховог.

Иако није свака застава истакнута „са намером да подели", због њих се „неке мањине осећају мање безбедно“, истакли су из бристолске добротворне организације Устани против расизма.

Нису само заставе

И путеви су осликани тако да личе на заставу крста Светог Ђорђа.

Жена, која живи близу осликаног кружног тока на бирмингемском Кингс Хиту, рекла је за ББЦ да је овај чин „пуки необуздани вандализам".

Човек који живи у близини каже да то „није патриотски чин, већ изговор за ксенофобију (мржњу према странцима)".

Локалне власти саопштиле су да подржавају право на истицање застава, али да ће крстови нацртани преко инфраструктуре и неке заставе окачене на путевима, или близу њих, бити уклоњени из безбедносних разлога.

Иако су многи фудбалски навијачи пре само неколико недеља истицали крст Светог Ђорђа да би бодрили Лавице, махање енглеском и британском националном заставом у међувремену је попримило једно сасвим друго значење.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]