Забране из сенке: Како је Мета ограничавала вести на Палестинским територијама

Фејсбук је драстично ограничио могућност палестинских медија да стигну до публике током рата Израела и Газе, према истраживању ББЦ-ја.

У свеобухватној анализи података са Фејсбука, открили смо да су редакције на Палестинским територијама - у Појасу Газе и на Западној обали - доживеле драстичан пад ангажовања публике после октобра 2023. године.

ББЦ је такође имао увид у процуреле документе који показују да је Instagram, још једна платформа у власништву Мете, построжио модерацију коментара палестинских корисника после октобра 2023. године.

Мета, власник Фејсбука, каже да је било каква импликација да је он намерно сузбијао одређене гласове „недвосмислено нетачна".

Од почетка рата Израела и палестинског Хамаса, само је неколико спољних новинара могло да уђе на палестинску обалску територију Газе од споља и они су то могли да учине само у пратњи израелске војске.

Друштвене мреже су испуниле ту рупу за оне који су желели да чују више гласова из унутрашњости Газе.

Фејсбук странице за медије као што су Палестинска ТВ, новинска агенција Вафа и Палестински Ал Ватан њуз, које раде са територије Западне обале, постале су виталан извор нових информација за многе људе из читавог света.

ББЦ њуз на арапском сакупио је податке о ангажовању на Фејсбук страницама 20 истакнутих палестинских новинских организација у години пред напад Хамаса на Израел 7. октобра и у години после њега.

Ангажовање је кључно мерило колико утицаја друштвена мрежа има и колико људи види њен садржај.

Она обухвата факторе као што су број коментара, реакције и дељења.

Ангажовање на Фејсбуку палестинских медија

Ангажовање људи на Фејсбуку са израелским новинским медијима

Током ратног периода, може да се очекује да ангажовање публике порасте.

Међутим, подаци показују 77 одсто пада од напада Хамаса 7. октобра 2023. године ма Израел.

Палестинска ТВ има 5,8 милиона пратилаца на Фејсбуку.

Новинари из редакције поделили су са нама статистику која показује пад од 60 одсто у броју људи који виде њихове објаве.

„Интеракција је била потпуно ограничена, а наше објаве су престале да стижу до људи", каже Тарик Зијад, новинар овог канала.

Током протекле године, палестински новинари су изразили страховање да се њихов онлајн садржај „забрањује из сенке" од Мете - другим речима, да се ограничава број људи који може да га види.

Да бисмо тестирали ово, извршили смо исту анализу података на Фејсбук страницама 20 израелских новинских организација као што су Једиот Ахронот, Израел Хајом и Канал 13.

Ове странице су такође објављивале велики број садржаја повезаног са ратом, али њихово ангажовање публике се повећало за скоро 37 одсто.

Мета је претходно оптужена од Палестинаца и група за људска права да не модерира онлајн активност правично.

Независни извештај из 2021. године који је наручила компанија показао је да то није намерно, већ да се дешава због одсуства експертизе међу модератора који говоре арапски.

Речи и изрази били су тумачени као увредљиви или насилни, а заправо су били безазлени.

На пример, арапски израз „Алхамдулилах", што значи „слава Богу", понекад је била аутоматски превођена као „слава Богу, палестински терористи се боре за слободу".

Да би се уверио да ли ово објашњава пад ангажовања са палестинским медијима, ББЦ је спровео исту анализу на Фејсбук страницама 30 истакнутих извора вести на арапском језику на другим местима, као што су Скај њуз Арабија и Ал Џазира.

Међутим, на тим страницама просечно повећање ангажовања било је скоро 100 одсто.

Ангажовање посетилаца на Фејсбуку са арапским новинским медијима (не-палестинским).

У одговору на наше истраживање, Мета је истакла да не крије „привремене мере политике и производа" које је увела у октобру 2023. године.

Она је рекла да се нашла у проблему како да избалансира право на слободу говора са чињеницом да је Хамас истовремено забрањен и проглашен опасном организацијом у САД са Метиним властитим кућним правилима.

Овај технолошки гигант такође је рекао да су странице које објављују искључиво информације о рату биле склоније да доживе последице по ангажовање.

„Ми признајемо да правимо грешке, али било каква импликација да намерно сузбијамо гласове је недвосмислено нетачна", рекао је портпарол.

Процурела инстаграм документа

ББЦ је такође разговарао са пет бивших и актуелних запослених у Мети о утицају који кажу да је политика њихове компаније имала на појединачне палестинске кориснике.

Једна особа, која је говорила анонимно, поделила је процуреле интерне документе о променама направљеним на Instagramовом алгоритму, које су пооштриле модерацију Палестинаца који коментаришу на објавама на Instagramу.

„У року од недељу дана од напада Хамаса, код је промењен суштински да буде агресивнији према палестинском народу", рекао је он.

Интерне поруке показују да је један инжењер изразио забринутост поводом те наредбе, забринут да би он могао да „уведе нову пристрасност у систем против палестинских корисника".

Мета је потврдила да је предузела ту меру, али је рекла да је она била неопходна да би се одговорило на, како каже, „скок мрзитељског садржаја" који је долазио са Палестинских територија.

Она је рекла да су промене политике које су уведене на почеку рата Израела и Газе сада укинуте, али не каже када се то десило.

Извештено је да је најмање 137 палестинских новинара погинуло у Гази од почетка сукоба, али шачица њих наставља да ради свој посао упркос опасностима.

„Многе информације не могу бити објављене јер су сувише експлицитне – на пример, ако Израелска војска почини масакр и ми то снимимо, тај видео неће бити раширен", каже Омар ел Ката, један од малобројних фото-репортера који су одлучили да остану у северној Гази.

„Али упркос изазовима, ризицима и забранама садржаја", каже он, „ми морамо да наставимо да делимо палестински садржај."

Додатно извештавање: Рехаб Исмаил и Натали Мерзугуи

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]