Зашто Трамп жели литијум из Украјине кад га има у Америци

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Џереми Хауел
- Функција, ББЦ Светски сервис
- Време читања: 6 мин
Амерички председник Доналд Трамп најавио је да ће са украјинским колегом Владимиром Зеленски му петак у САД потписати „веома крупан споразум".
Кијев и Вашингтон су преговарали о погодби да се подели украјинско минерално богатство у замену за прошлу америчку помоћ и, могуће, безбедносне гаранције.
Трампа посебно занимају критични минерали, који се користе за батерије и високотехнолошке производе, мада се значајне количине на терену налазе на територији под руском контролом.
Верује се да Украјина поседује велике количине литијума - кључног састојка батерија у електричним возилима, компјутерима и мобилним телефона.
Она није ископавала ништа од тога.
Међутим, процењује се да САД имају много веће властите резерве литијума.
Зашто, онда, Америка не ископава више њих?
Колико литијума има Украјина?

Украјинска Државна геолошка служба да земља има процењених 500.000 тона литијума - највеће наслаге у Европи.
Америчка Геолошка служба (УСГС) проценила је да је 2021. године укупна количина наслага литијума у свету износила 71 милиона тона, са највише литијума у Аргентини, Аустралији, Канади, Чилеу и Кини.
Други велики извори откривени су у међувремену у САД и Кини.
Око три четвртине ископаваног литијума иде у батерије за ствари као што су електрична возила, компјутери и мобилни телефони.

Аутор фотографије, Getty Images
Према истраживањима која датирају још из совјетских времена, постоје лежишта литијума на локацијама Полохивске и Добра у централној Украјини, и у области Крута Балка у источној Украјини, која је под окупацијом руских снага.
Рударска компанија Укрлитивидобуванија добила је дозволу да ископава литијум 2017. године и спремала се да га извлачи из Полохивске, која садржи највећа процењена лежишта.
Међутим, „нико није сигуран колико су поуздане информације о украјинским залихама минерала, а Украјина можда преувеличава њихову вредност", каже професор Пол Андерсон из Бирмингемског центра за стратешке елементе и критичне минерале у Великој Британији.
Колико литијума има Америка?

Аутор фотографије, Getty Images
УСГС је саопштила да су 2021. године САД имале процењених 8,3 милиона тона налазишта литијума.
А онда, у октобру 2024. године, саопштила је да је пронађено још једно огромно лежиште литијума у Арканзасу, које садржи најмање 4,5 милиона тона.
Међутим, САД имају само један функционални рудник литијума: Сребрни врх у Невади, где се извлачи он из слане воде, која се испумпава из слоја испод солана.
„Тамо где је било препуштено тржишту да рудари литијум и где су га друге земље снабдевале јефтиније, ту је било дозвољено рударству да опадне", каже доктор Гевин Харпер из Школе металургије и материјала на Универзитету у Бирмингему у Великој Британији.
„Нико у САД није предвидео раст индустрије батерија", каже професор Андерсон.
УСГС каже да земља сада увози половину литијума који користи – углавном из Чилеа и Аргентине.
Зашто америчка влада жели више минералних резерви из Украјине?
И док Кина тврди да држи 16,5 одсто свих светских резерви литијума, аналитичари кажу да она рафинише 60 одсто свог светског литијума и поседује око 75 одсто капацитета за производњу литијум-јонских батерија на свету.
„Кина има убедљиву доминацију у производњи литијумских батерија и имала је далековидост да је развије као планирану индустријску стратегију", каже доктор Харпер.
Америчка влада се брине да ће она стећи потпуну контролу над снабдевањем литијумом и другим критичним минералима, лишивши Америку приступа.
Ово постаје све важније, зато што је потражња за литијумом у убрзаном порасту.
Према Међународној агенцији за енергију, свету ће бити потребно око осам пута више литијума 2040. него што му је требало 2023. године.
Америчка влада покушава да подстакне рударске фирме да производе више литијума код куће одобравајући им кредите преко Закона о смањењу инфлације, усвојеног док је још Џозеф Бајден био амерички председник.
Америчко Министарство одбране пристало је да позајми Албемарлеу новац за поновно отварање рудника на Кингс Маунтину у Северној Каролини, како би снабдевао литијумом прављење батерија за оружане снаге.
„На основу разговара са људима у САД, очигледно је да они желе критичке минерале за војну производњу, више него било шта друго", каже професор Андерсон.
Међутим, он каже: „Чини се да Трампа највише занимају украјинска лежишта ретких земљаних елемената."
Ново извориште литијума, које се процењује на 36 милиона тона, недавно је откривено у Невади, а рудник би требало да се тамо отвори 2026. године.
Погледајте видео са Јутјуб канала ББЦ на српском: Све о литијуму
У овом чланку се појављује садржај Google YouTube. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Google YouTube политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of YouTube post
Хоће ли украјинско лежиште литијума бити корисно за Америку?
Трамп жели да Украјина преда властити део минералног богатства као отплату за америчку подршку током њеног рата против Русије.
Међутим, не зна се колико ће литијум и други минерали вредети једном кад се урачунају трошкови њиховог рударења, каже професор Андерсон.
„Не знамо квалитет тих лежишта", каже он.
„Чак и ако су економски одржива, може да потраје деценију или више док не постану функционална и биће потребне огромне количине улагања и капитала.
„Отворити руднике у Украјини посебно је велики изазов, имајући у виду рат и штету коју је нанео", каже доктор Харпер.
У извештају дњепарског Универзитета технологије пише да зато што се литијум у Украјини налази у стенама, релативно је тешко и скупо ископавати га.
Поређења ради, у земљама као што су Аустралија и Чиле, литијум се извлачи лакше из слане воде испумпавањем испод слојева солана.

Аутор фотографије, Getty Images
Из тог разлога, каже се у извештају, није најјасније да ли би се исплатило извлачити литијум из украјинских лежишта.
Још један разлог зашто би фирме могле оклевати са улагањем у рударење литијума у овом тренутку је тај што је цена овог производа опала у протеклој години, и 80 одсто је нижа него што је била 2022. године.
То је због презасићености у његовом снабдевању.
То би могло смањити апетит фирми за отварањем нових рудника у Украјини или остатку света.
„После пада цене, рудари ће можда пожелети да сачекају још неколико година", упозорава професор Андерсон.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]







