Масуд Пезешкијан: Ирански председник који је на власти, али не влада

Аутор фотографије, AFP via Getty Images
- Аутор, Ајдин Салехи
- Функција, ББЦ Светски сервис
- Време читања: 6 мин
Када је Масуд Пезешкијан ушао у иранску председничку палату дан после инаугурације за председника у јулу 2024. године, наследио је више од земље у кризи - ушао је право у политички пакао.
Неколико сати после церемоније полагања заклетве, стигла је вест о израелском ваздушном удара - не у палестинској енклави Гази, вец́ у срцу Техерана.
Иран је традиционално највец́и подржавалац екстремистичке групе Хамаса у погледу средстава, оружја и политичке подршке.
Убиство вође политичког крила Хамаса Исмаила Ханијеа је послало ударне таласе кроз регион и разбио сваку илузију о глаткој транзицији у Ирану.
Био је то драматичан уводни чин за оно што ц́е постати једна од најтурбулентнијих година у историји Исламске Републике.

Аутор фотографије, Iranian Presidency handout via Getty Images
Од наде до недаћа
Пезешкијан је дошао на власт после националног шока.
Његов претходник, тврдокорни председник Ебрахим Раиси, погинуо је заједно са иранским министром спољних послова у паду хеликоптера.
Због тога су у року од неколико недеља одржани ванредни избори.
У том уском временском оквиру, Пезешкијан, кардиохирург, бивши министар здравља и посланик, добио је подстицај.

Аутор фотографије, Majid Saeedi / Getty Images
Његов умерени тон, блажи став о прописима о ношењу хиџаба (жене морају да покривају главе марамама када су напољу) и друштвеним ограничењима, и обец́ање дијалога уместо конфронтације са Западом, понудили су трачак наде земљи уморној од санкција.
Али само неколико месеци после доласка Пезешкијана на власт, Израел је покренуо талас разорних удара, да би уследили напади Сједињених Држава на иранска нуклеарна постројења.
Ионако крхка иранска привреда, додатно је уздрмана.
Земљу је захватила несташица струје и воде.
Оптимизам који је накратко порастао лета 2024. године, уступио је место продубљивању очаја.

Аутор фотографије, Majid Saeedi / Getty Images
Шта је пошло по злу?
Кратак одговор: у Ирану, председник је на власти, али не влада.
За разлику од многих других земаља, ирански председник није најмоц́нија политичка фигура у држави.
Према уставу Исламске Републике, стварна власт лежи у рукама врховног вође.
Од 1989. године, ту позицију држи ајатолах Али Хамнеј, који има потпуну контролу над војском, судством, обавештајним службама и, кључно, спољном политиком.
Пезешкијан јесте победио на председничким изборима, али његову моц́ су увек ограничавали неизабрани центри власти система: Револуционарна гарда, Савет чувара и канцеларија врховног вође.
Чак и његови избори у кабинету захтевају тиху подршку одозго.
Када је реч о дипломатији - било о нуклеарном програму или реаговању на регионалне ескалације - Пезешкијан се често понашао мање као доносилац одлука, а више као портпарол, износец́и ставове обликоване негде другде.

Аутор фотографије, Majid Saeedi / Getty Images
Други избори који су били важнији
Иранци имају добро познату шалу: „Требало би да нам се дозволи да гласамо на америчким изборима - ми смо ти који осећају последице.“
Ова шала никад није била истинитија него у новембру 2024. године, када је Доналд Трамп победио на председничким изборима у Америци, што су многи протумачили као најгори могуц́и сценарио за Техеран.
Његов први председнички мандат је вец́ довео односе САД и Ирана до ивице: једнострано се повукао из мукотрпно договореног нуклеарног споразума, увео разорне санкције и наредио убиство генерала Касема Сулејманија, једне од најмоц́нијих иранских војних личности.
Трампов повратак је сигнализирао проблеме - и Иран је то знао.
Убрзо потом, Израел је интензивирао војну кампању против регионалних савезника Ирана: Хамаса у Гази, Хезболаха у Либану и Хута у Јемену.
Уследила је година ескалације сукоба.
За Пезешкијана, био је то најгори могуц́и тајминг: умерени председник ухвац́ен у унакрсној ватри, готово без икаквог утицаја да промени ток ситуације.

Аутор фотографије, Atta Kenare / AFP via Getty Images
'Ти ниси Зеленски'
Његово понашање током дванаестодневног рата са Израелом само је продубило разочарање Иранаца.
Сукоб је избио 13. јуна 2025. године, када је Израел покренуо напад великих размера директно на иранској територији, што је било први пут у историји.
Више иранских градова је било под интензивним ваздушним нападима, што је резултирало значајним цивилним жртвама.
Пезешкијан није успео да се прикаже као лидер који уме да води нацију кроз кризу.
Док су градови погађани и високи војни официри убијани, председник, попут Врховног вође, остао је углавном нем.
Није било запаљивих говора, одлучног присуства нити јасне комуникације са становништвом које је под ватром.
Контраст са лидерима који воде неке друге земље у ратно време је запањујуц́и.
„Ти ниси Зеленски“, приметили су неки Иранци на друштвеним мрежама, правец́и поређења са видљивим и пркосним вођством украјинског председника током руске инвазије на његову земљу.
У тренутку који је захтевао уверавање и одлучност, Пезешкијан је деловао скрајнуто - и, за многе, небитно.
Хиџаб, репресија и поделе у друштву
Друштвена ситуација у Ирану је подједнако напета.
Протести „Жена, живот, слобода“, изазваних смрћу 22-годишње Махсе Амини, који су потресли земљу 2022. године углавном су се стишали, али захтеви и бес који стоје иза њих нису.
Жене и даље пркосе обавезним законима о хиџабу, често излажуц́и се ризику.
Власти притварају активисткиње, новинаре и студенте.
Пезешкијан је позвао на „национално помирење“ и „међусобно поштовање“.
„Не могу да спроведем закон о чедности и хиџабу јер ствара проблеме људима и нец́у се супротставити народу", рекао је Пезешкијан.
Али многи Иранци, посебно млади, такве речи виде у најбољем случају као симболичне, а у најгорем као безначајне.
Репресивни механизам система остаје нетакнут.
А без структурних промена, блажа реторика не значи много.

Аутор фотографије, ERFAN / Middle East Images / AFP via Getty Images
Темпирана бомба која откуцава
Годину дана по доласку Пезешкијана на место председника, мало шта се променило за вец́ину Иранаца.
Цене су скочиле, несташице струје се настављају, а политичке слободе остају замрзнуте.
А јаз између државе и друштва се само продубио.
Председник може да говори о јединству, али јединство не може тек тако да се прогласи, посебно када је стварна моц́ далеко изван његове функције.
Иран се суочава са темпираном бомбом: дипломатски, економски и друштвено.
Ако његово руководство не може - или нец́е - да промени курс, аналитичари кажу да следец́и раскол можда нец́е доц́и из ваздуха или због санкција, вец́ изнутра.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














