Бајден укинуо смртне казне за 37 од 40 затвореника

Транспарент Смртна казна није једна правда недалеко од бодљикаве одграде

Аутор фотографије, EPA-EFE/REX/Shutterstock

    • Аутор, Рут Комерфорд
    • Функција, ББЦ Њуз
  • Време читања: 4 мин

Одлазећи амерички председник Џозеф Бајден преиначио је смртне казне за 37 од 40 федералних осуђеника у доживотни затвор без права на условно пуштање на слободу.

Међу њима је деветоро осуђених за убиство затвореника, четворо за убиства почињена током пљачке банака и један који је усмртио стражара затвора.

Бајдер у саопштењу каже да осуђује убице и њихове злочине, али додаје да је „убеђенији него икад да мора да се заустави изрицање смртне казне на савезном нивоу".

Одлуку је донео само пар недеља пре повратка Доналда Трампа у Белу кућу у јануару 2025.

Председников наследник, према америчком закону, не може да поништи ове одлуке о помиловању.

Трамп је током првог председничког мандата подржавао извршења смртних казни, први пут од 2003. године.

Од јула до децембра 2020. године, погубљено је 13 осуђеника на смрт.

Бајден није преиначио казну Џокару Царнајеву, који је помогао у извршењу бомбашког напада на Бостонском маратону 2013. године, Дилану Руфу, убици девет Афро-американаца у цркви у Чарлстону у Јужној Каролини 2015, као и Роберт Бауерс, осуђеном за убиство 11 јеврејских верника током масовне пуцњаве 2018.

Током мандата, Бајден је водио кампању против смртне казне, а Министарство правде ставило је мораторијум на извршења на савезном нивоу, када је изабран за председника.

Баједонова одлука се не односи на људе осуђене на смрт у савезним државама, око 2.250 затвореника, према Информативном центру за смртне казне.

Откако је ступио на дужност председника, извршено је више од 70 егзекуција у различитим државама.

Смртна казна је укинута у 23 од 50 америчких савезних држава.

Мораторијум је на снази у Аризони, Калифорнији, Охају, Орегону, Пенсилванији и Тенесију.

У Америци од 2003. године није било погубљених федералних затвореника, све до последњих месеци Трамповог мандата 2020.

Током предизборне кампање, Трамп је наговестио да ће радити на увођење смртне казне за дела попут трговине људима и дрогом, као и за мигранте који убијају америчке држављане.

Бајден као да се осврнуо на Трампове намере рекавши да не може „чисте савести да се повуче и дозволи новој администрацији да настави погубљења која је (он) зауставио".

Џо Бајден, одлазећи амерички председник

Аутор фотографије, Reuters

Почетком децембра, Бајден је ублажио казне за близу 1.500 људи, а помиловао је 39 осуђених за ненасилне злочине.

Помиловао је и његовог сина Хантера Бајдена, који је проглашен кривим и чекало га изрицање пресуде у два случаја.

Он се у септембру изјаснио кривим за пореске прекршаје, а у јуну је осуђен због илегалног коришћења дроге и поседовања ватреног оружја.

Према америчком Уставу, председник има широка „овлашћења да одложи или помилује осуђене за преступе против Сједињених Држава, осим у случајевима опозива".

Смртна казна је 1972. године стављена ван снаге на државном и федералном нивоу одлуком Врховног суда.

Ипак, четири године касније, Врховни суд је дозволио свакој самеричкој држави да врати смртну казну.

Потом је 1988. усвојен закон који је поново омогућио извршење смртне казне и за федералне осуђенике.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]