Како Израел може да држи толико отворених ратних фронтова

Газа, Либан, Сирија, Јемен и сада Иран.

Израел истовремено одржава најмање пет ратних фронтова, са огромним војним, економским и друштвеним трошковима.

Од када је палестински Хамас напао јужни Израел из Газе 7. октобра 2023. године, а одговор владе Бенјамина Нетанјахуа довео до рата на палестинској територији који траје и данас, израелска војска се све више исцрпљује новим сукобима у региону.

Најпре, одговорила је на нападе које је покренула либанска милиција Хезболах на северни Израел као одмазду за нападе у Гази.

Израелски одговор је брзо ескалирао у отворени рат, обезглављујуц́и и ослабљујуц́и исламистичку групу.

Одговорио је и на нападе јеменских побуњеника Хута од почетка израелске офанзиве у Гази.

Израелска војска је бомбардовала луке, градове и објекте на територији ове шиитске милиције, која контролише трец́ину земље.

Падом режима Башара ал-Асада у Сирији, Израел је увидео прилику да заузме део Сирије како би проширио контролу над Голанском висоравни.

Искористио је и прилику да поткопа сиријску војну инфраструктуру бомбардовањем војних објеката.

Од тада је периодично нападао подручја на југу земље где делују групе повезане са Хамасом.

Али за Израел, Хамас, Хезболах, Хути и сиријске милиције су изданци онога што сматра правом претњом, правим непријатељем којег треба победити: Ираном.

После вишегодишњих сукоба, тајних операција и циљаних убистава која су ескалирала у међусобна бомбардовања први пут прошле године, две стране су у отвореном сукобу од 13. јуна, са неизвесним исходом.

Али како Израел успева да одржи толико фронтова отвореним?

И колико дуго може да настави овај интензиван војни притисак?

'Застрашујуц́а оружана сила'

„Па, не бих рекао на неодређено време, али свакако на дуже време", одговара Френк Ледвиџ, бивши британски обавештајни официр и професор права и стратегије на Универзитету у Портсмуту.

Израел има „застрашујуц́е оружане снаге", каже Ледвиџ за ББЦ Мундо.

„Комбинујуц́и политичке, војне и економске аспекте, Израел је веома отпорна земља.

„То је много пута доказао у прошлости. Сада је питање: да ли је то случај са Ираном?".

Штавише, упркос огромним економским трошковима овог ратног напора, Нетанјахуова влада ужива велику политичку и друштвену подршку за нападе на Иран.

Према истраживању, 83 одсто јеврејских Израелаца подржава бомбардовање Ирана, што показује да ирански нуклеарни програм и техеранска влада, коју многи у Израелу сматрају егзистенцијалном претњом, делују као друштвени ујединитељ.

„Не знамо шта би се могло десити ако би било много више жртава или ако би дошло до много вец́ег иранског напада.

„Али, за сада, постоји огромна политичка и друштвена подршка влади", рекао је за ББЦ Мундо Аврахам Дискин, професор емеритус на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, који је спровео најновију анкету о нападима на Иран.

Број војника и арсенал

Израел има једну од најсофистициранијих војски на свету и, без сумње, најбоље опремљену и обучену на Блиском истоку.

У 2024. години, војни буџет Израела је порастао за 65 одсто на 46,5 милијарди долара, што је највец́и пораст од рата 1967.

Близу девет процената БДП-а земље је издвојено за војне циљеве и стратегију, што је после Украјине највише у свету, према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира.

Израелско ратно ваздухопловство је најмоц́није у региону, са напредним борбеним авионима Ф-15 и Ф-35 (невидљивим авионима који могу да избегну радар) и брзим борбеним хеликоптерима.

То му је омогуц́ило да ослаби иранску ваздушну одбрану и бомбардује војне, нуклеарне и стратешке локације.

Поред тога, Израел има софистицирани вишеслојни одбрамбени систем који се састоји од:

Израел је до сада тврдио да Гвоздена купола, на пример, има ефикасност више од 90 одсто.

Годинама се сматрало да је овај ПВО систем њабољи на свету, али су ирански напади показали да итекако има слабости.

Систем, признаје и израелска војска признаје, није непогрешив, али даје земљи значајну предност над непријатељима.

Али колико дуго се такво распоређивање може одржати?

За Френка Ледвиџа, из војне перспективе, два фактора би на крају могла да ометају способност Израела да одржи толико отворених фронтова: број војника и муниција.

У том смислу, стручњак истиче да велики део израелског ракетног система зависи од увоза из Сједињених Држава, било за компоненте или комплетну муницију.

„Али проблем је што је америчка војска оптерец́ена испорукама оружја и муниције Украјини, а ово (онај са Ираном) биц́е веома интензиван рат, чак и ако се Вашингтон не умеша", каже Ледвиџ.

Амерички стручњаци за логистику „постају веома забринути због вец́ смањеног капацитета САД да одрже корак за Кином, што је изазов који одређује темпо и апсолутни приоритет за амерички одбрамбени индустријски систем", према речима професора Универзитета у Портсмуту.

Опадање броја припадника војске такође би могао да буде хендикеп.

„Израелци не могу унедоглед да одржавају исти темпо операција", каже стручњак.

Пилотима израелског ваздухопловства, као и припадницима копнених снага потребан је одмор, додаје.

Нагомилани умор од других војних акција, истиче он, „утиче на ефикасност, узрокује грешке и на крају ц́е довести до губитака".

То је можда разлог зашто се чини да Израел успорава темпо операција против Ирана, „не заборављајуц́и да постоје и акцију у Гази и да морају да покрију компоненту противваздушне одбране својих операција, као и да имају капацитет да се носе са непредвиђеним догађајима".

Осипање резервиста

Израелска војска има приближно 178.000 активних припадника, плус приближно 460.000 резервних војника.

Војна служба је обавезна у земљи за мушкарце и жене старије од 18 година, уз неке изузетке.

Они остају резервисти до 51. године.

Од 7. октобра 20203. и напада палестинских екстремистичких група, Израел мобилише стотине хиљада резервиста.

Крајем маја, влада је одобрила позив до 450.000 резервних војника током наредна три месеца, што је највец́и број у историји Израела.

Наставак мобилизације „наштетио је економији и менталном здрављу, породичним односима и каријерама резервиста, док изузец́а држе ултраортодоксне Јевреје подаље од првих линија фронта", пише Тхе Тимес оф Исраел.

Влада жели да ултраортодоксни Јевреји, ослобођени обавезне војне службе ако се посвете верским студијама, могу да се пријаве као и сви остали Израелци.

Због исцрпљености скоро 20 месеци непрекидног рата, незадовољство се проширило међу многим Израелцима, који желе да се учешће у ратним акцијама равномерно поделе међу свима.

Али Нетанјахуу су потребне мале ултраортодоксне странке за опстанак његове владе, па је одложен закон који би их обавезао да се пријаве.

Влада је једва преживела покушај опозиције прошле недеље да распусти парламент и сруши извршну власт, а спасили су је само преговори у последњем тренутку са ултраортодоксним странкама о контроверзном закону.

Друштвена и политичка подршка

Упркос исцрпљености резервиста и друштва уопште после толико месеци рата, Нетанјаху „нема проблема на домац́ем политичком фронту, ни међу бирачима, ни међу политичарима", примец́ује Аврахам Дискин.

Неколико опозиционих политичких личности, попут бившег премијера Јаира Лапида, лидера центристичке странке Јеш Атид, и бившег заменика премијера Бенија Ганца, лидера коалиције Каџо Лаван (Плаво-бели), исказали су подршку Нетанјахуу у његовој акцији против Ирана последњих дана.

„Све остало је пало у други план. Није да је мање важно, али људи више не причају о томе", каже емеритус професор политичких наука.

Ако би се догодила „нека катастрофа" или би се рат превише отегао, „не знамо, али за сада је подршка загарантована", објашњава он.

Штавише, критике Нетанјахуове владе због начина на који је водила рат у Гази и због тога како, према речима критичара, није дала приоритет ослобађању талаца који су и даље у заточеништву Хамаса, биле су донекле пригушене.

Нешто слично се догодило и са међународном дипломатијом.

Упркос оштрим критикама европских земаља, на пример, због рата Израела у Гази, који не одобравају из хуманитарних разлога (више од 55.000 људи је погинуло на палестинској територији), „напади на иранске нуклеарне капацитете нису добили значајне критике", рекла је Ксенија Светлова, истраживачица Програма за Блиски исток и Северну Африку у Чатам Хаусу, у недавно објављеном тексту.

Трошкови рата

Дуготрајни рат има додатну цену: изузетно је скуп.

Свака од ракета Тамир које користи Гвоздена купола кошта 50.000 америчких долара.

Ракете Станер за систем Давидова прац́ка коштају по милион америчких долара, док ракете Стрела-3 за пресретање балистичких ракета које је лансирао Иран коштају по три милиона америчких долара.

Свака.

Бивши финансијски саветник начелника Генералштаба израелске војске процењује да рат са Ираном кошта Израел око 750 милиона долара дневно, открио је у интервјуу за израелски Yнет Неwс.

И то без урачунате штете од иранског бомбардовања.

Штавише, кумулативни трошкови рата у Гази достигли су око 67,5 милијарди америчких долара, према проценама израелског листа Цалцалист.

Да ли Израел може да одржи овај ниво потрошње?

За Аврахама Дискина, одговор је да. За сада.

„Израел није бирао када је ушао у рат у Гази, али је то дошло у идеално време економски, јер Израел има много вец́и приход по глави становника од многих европских земаља", каже политолог.

На дуге стазе, додаје Френк Ледвиџ, економија ц́е, наравно, патити.

„Али то је тренутно секундарна брига.

„Ако сте под оним што доживљавате као егзистенцијалну претњу, онда заправо није важно колико времена или новца улажете, јер је алтернатива брисање или смрт."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]