Музика која је обележила 2025. годину ББЦ новинарима

Ако би Спотифај покушао да сабере године и направи пресек омиљених извођача ББЦ новинара за 2025. годину, верујем да би остао збуњен.

Смењивали су се свежи албуми добро познатих звезда, песме новијих алтернативних бендова који су тек ступили на локалне сцене, али и дечије песме пуштане у раним јутарњим сатима или касно увече.

Било је ту и мноштва концерата, у земљи и иностранству, па се музички ужитак неретко селио из соба и слушалица, на велике концертне и фестивалске звучнике и просторе.

Али шта нас је то посебно одушевило?

Ево заједничке, жанровски шаролике и нотама живописне, плејлисте ББЦ новинара.

Од улица Бејрута, до црногорског затвора и одласка великана

Баш као и на старим касетофонима, да би музика почела да свира, потребно је и на стриминг платформама попут Спотифаја стиснути чаробно дугме у облику троугла – плеј, после чега следи задовољство.

Тако је „свашта стало у 2025. годину“, као и на листу Жарке Радоје – од шведског гаражног, пост-панк састав Вијагра бојса, преко Софиана Памарта и Еша, до Стоун Розиса.

„Када је преврнем и саставим, највише је ту била музика људи који су нас напустили", каже једна од ББЦ уредница.

Одлазак великана југословенске музике Матије Дедића и Габи Новак на њену листу је донео све што су одсвирали и отпевали заједно, на првом месту Срећу.

Из грла је певала Тхе Фоолс Голд, И Wанна Бе Адоред и Схе Бангс тхе Друмс, када је чула да је преминуо Мани (Гери Манфилд), басиста култног британског алтернативног бенда Стоун Роузис.

„Мало даље ка југу, улицама Бејрута и других градова Либана певале су се песме и носиле фотографије култног музичара Зиада Рахбанија, чија је уметност заувек обележила тај део света", додаје она.

Током 2025. напустили су нас многи великани светске музике, између осталих, Ози Озборн, певач легендарне групе Блек Сабат, реге бард Џими Клиф и британски блуз-рок кантаутор Крис Риа.

Негде током лета, Грујица Андрић је први пут чуо за црногорски алтернативни рок бенд Парампашчад, који га је „купио на прву."

Посебно га је одушевио сингл За тебе и мене који је чуо неколико месеци по објављивању децембра 2024.

„Касније сам наставио да преслушавам цео албум На путу ка Сунцу групе из Спужа, насељу у црногорској општини Даниловград, на коју ми је једина асоцијација био најпознатији црногорски затвор", каже он.

Дискографски плодоносна 2025.

На светском нивоу дискографска 2025. година била је изузетно плодоносна, па је тако Грујицу посебно обрадовао нови албум групе Флоренце +Тхе Мацхине - Еверyбодy Сцреам.

„Нешто другачије, што ипак довољно подсећа на досадашњи опус Флоренс Велш и њене машине, које сам доста слушао током студентских дана", каже Грујица.

Неке песме су „мрачне и меланхоличне, има ту и беса којем вриштање помаже да изађе из вас."

„Касније сам прочитао да је Флоренс радила на албуму пошто је 2023. имала побачај, који је једва преживела услед компликација, отуд и бес и врисак и мрачнији стихови."

Одлична музика је стизала, како широм света, тако и са Балкана, каже Немања Митровић.

Београдски мелодични панкери Но Цомплy су се „после година паузе вратили на сцену" и објавили истоимени првенац, као и њихове нешто млађе, инструменталне и алтернативне метал-инди комшије из групе Сиво, назвавши га Ширимо руке ка новом времену које долази.

У први план на глобалном нивоу, испливали су му Канађани – пост панк/синт/њувејв дуо Хоме Фронт са „Wатцх Ит Дие“, легендарни Пропагандхи и њихов нови албум „Ат Пеаце“, као и „Ренаиссанце“ ои атракцијеБéтон Армé.

Никад није касно да се омиљени бенд уживо слуша гласно

Постоје бендови за које кажемо „кад-тад".

Овај скуп прилога, често употребљаван у српском, Светлани Параментић зазвучао је и те како стварно када је видела да њен вољени, британски инди-дуо Хуртс, долази на новосадски фестивал Егзит.

„Тих дана сам преслушавала песме које нисам чула годинама, али се одлично сећам да сам за сваку, када сам је први пут чула помислила 'ово мора бити јако добро чути уживо'.

„Отишла сам први пут сама на концерт, прогурала се међу прве редове, скакала, певала и имала огроман осмех на лицу", каже Светлана.

За Дејану Вукадиновић најјачи утисак је оставио јулски концерт Билија Ајдола у Београду.

„Његов бунтовнички дух који не престаје после толико година, глас и огромна, огромна, луда енергија доминирали су бином, а мене терали да се дерем из петних жила и ђускам све време.

„Песме су му углавном динамичне и не можете само да стојите - просто вас тера да играте, померате тело и певате, али када сам чула да пева Флесх Фор Фантасy, једну од мојих најдражих, мислим да сам заборавила на свет око себе и просто упијала сваки такт и сваку реч", каже она.

Сличан осећај имала је и кад је изводио Еyес Wитхоут Фаце, која спада у његове спорије песме, али су текст и мелодија снажни.

„Када је запевао И спент со муцх тиме, белиевинг алл тхе лиес, то кееп тхе дреам аливе, мислим да је публика на тренутак престала да дише и препустила се његовом гласу", присећа се Дејана.

И Немања Митровић је малтене на заласку 2025. успео да погледа његове миљенике, амерички хардкор састав Турнстиле, који се отиснуо на турнеју по Европи зарад промоције новог албума.

На том путу су стигли и до немачког града Дизелдорфа где их је ББЦ новинар, ушушкан у гротлу првих редова, међу више хиљада фанова, слушао.

„Тренутно најбољи светски хардкор бенд, по мени, који се не либи да крши правила и пркоси жанровском конзервативизму, прошле године је објавио још један дискографски драгуљ – Невер Еноугх.

„Ух, кад се сетим мелодија, како новијих песама – Соле, Сееин' Старс и Бирдс, тако и оних са претходног албума - Холидаy, Мистерy и, мог вечног адута, Дон'т Плаy, моментално се најежим", каже Немања.

Два дана касније појавили су се и на „Револутион Цаллинг" фестивалу у Ајдховену (Холандија) и на запрепашћење многих отпрашили песму Бирдс, показавши да их „слава није размазила", додаје.

У марту је у београдском Студентском културном центру (СКЦ) слушао и више младих домаћих бендова жешћег звука на фестивалу Јачи од мржње по његовом личном суду - историјском.

„Био је то један генерацијски спектакл подржан и потпомогнут нешто старијим љубитељима екстремних гитарских звукова.

„Тренутак у времену и простору када је велика сала култног простора била (поново) дупке пуна, а окупљени насмејани, ведри и испуњени позитивном енергијом која је стизала и са бине, између осталих, од састава Невен и Укор", дели утиске он.

Концерте није пропуштао и Јаков Поњавић.

„Почевши са крајње медитативним Бохрен & дер Цлуб оф Горе и Тиндерстицкс у јануару и марту, до фантастичних Фонтаинес Д.Ц. и откаченог Џона Мауса у Београду", каже он.

Ипак, најсрећнији је био док је слушао омиљену диву из тинејџерских дана Елизабет Фрејзер, некадашњу певачицу бендова Цоцтеау Тwинс и Тхис Мортал Цоил, која је била гошћа на летошњем концерту Массиве Аттацк-а у оквиру крагујевачког Арсенал феста.

Савршени звук - као на плочи

Ива Гајић је била на мање концерата него обично, али су били упечатљиви.

У јулу је у Будимпешти слушала норвешку певачицу Аурору.

„Концерт је био на отвореном, што је атмосферу чинило још лепшом. Она је била боса на сцени и стално у покрету.

„Између песама је причала. Знала је где је дошла и да се ту недељу дана раније одржао Прајд, упркос забрани. Причала је и о ратовима и еколошкој свести.

„Чинило се као да за њу тај концерт није био само још један у низу", каже Ива.

Месец дана раније била је и на концерту Били Ајлиш, младе америчке поп звезде, у Болоњи.

У једном ранијем интервјуу Били је рекла да ју је управо Аурора инспирисала да се бави музиком.

Ипак, концерти су били потпуно различити.

„Код Били је све било прецизно, готово хируршки испланирано - покрети, светло, паузе.

„Звучала је савршено, као на плочи."

Бенгери 'Разболе се лисица' и 'Кад је био мрак' и Драган Лаковић ГОАТ

Пронашавши место између домаће хип-хоп супергрупе Фујчинела бојс и хитова попут Неw Ноисе од шведског хардкор састава Рефусед и Суцкс 2 Суцк, заједничке песме групе Алпха Wолф и легендарног репера Ајс-Тија, Турнстиле је 2025. стигао и у дом Слободана Маричића.

Открио их му је колега Немања „признаје" и каже „да ће је делом памтити по томе“, али ипак много више по жанровски нешто другачијем репертоару.

И то Драгана Лаковића.

„Када би ми Спотифај сабрао колико имам година на основу музике коју сам слушао у 2025. години, бројка би вероватно била прилично ниска“, каже он.

Слушао га је у разним околностима, у рану зору, у пола ноћи, уморан и поспан, сваку по 1.000 пута и априла до данас готово да није било дана без Драгана Лаковића.

„И човек је стварно ГОАТ (најбољи свих времена).

„Делује да се мојој ћерки највише свиђају Разболе се лисица и Миш је добио грип, које су реално бенгери, али увек су добро пролазиле и Кад је био мрак, Магаренце Њако, Слон лепотан Дондолан (и слоница Мица), уз неизбежну Телефонијаду белог слона и црног телефона.

„Али ако мене питате, а ваљда се и ја рачунам, омиљена ми је Болесник на три спрата", каже Слободан.

Нашега старог доктора Јана, телефон зове са Калемегдана: 'Докторе драги, хитно је врло, имамо госта, боли га грло'“, пева моћни Драган Лаковић на почетку.

Доктор пита на који спрат да дође, на шта они одговоре „тешко је рећи, боли га читав други и трећи“, па „чудом се чуди наш доктор Јан, какав болесник је троспратан“.

„А то је жирафа из зоолошког врта, капирате - то је смешно."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]