Улога Међународне добротворне организације у нестанцима деце под Асадовим режимом: ББЦ истрага

Рем ал-Кари и њена рођака Лама претражују десетине фотографија деце раширених по столу.

Лама мисли да је приметила једну која личи на Карима, Реминог несталог сина.

Карим је имао две и по године кад су он и његов отац нестали, 2013, током рата у Сирији, док су били у куповини.

Он је један од више од 3.700 деце које се и даље воде као нестала после пада Асадове диктатуре пре годину дана.

Он би данас имао 15 година.

„Јесу ли му очи зелене?“, пита човек за столом, нови управник Лахан Ал Хајата, сиријског склоништа за децу чије је оснивање 2013. помогле бивша прва дама Асма ал-Асад.

Он гледа једну од фотографија које су жене издвојиле, поредећи је са сликом Карима са две године.

„Да“, гласи одговор.

„Залисци косе...“, размишља човек. „Постоји сличност, али...“

Глас му се губи. Задатак је огроман.

Лахан Ал Хајат је једна од неколико сиријских установа за старање о деци коришћених за држање деце приведених родитеља током грађанског рата између 2011. и 2024.

Уместо проналажења новог дома деци код њихове родбине, она су држана по сиротиштима и коришћена као политички пиони.

У неким случајевима су деца била лажно завођена као сирочад, или су им идентитети били измењени, што је утолико више отежавало њихово проналажење – једнако тада као и сада.

Кад је Асадова диктатура неочекивано пала у децембру, новинари, активисти и породице су добили приступ изворима, локацијама и документима претходно незамисливим под његовом вишедеценијском владавином.

ББЦ Светски сервис је сарађивао са истраживачком медијском организацијом Лајтхаус Рипортс и пет других кућа, да би изградили базу података за 323 деце коју је сиријски режим сакрио од родбине у мрежи сиротишта.

Урадили смо то прегледавши и потврдивши хиљаде процурелих и сакупљених докумената.

Анализа ове евиденције показује да је организација које води сиротишта а узела је више деце од било које друге аустријска добротворна организација СОС Међународна дечја села.

СОС ради у више од 130 земаља и сакупља 1,6 милијарди евра годишње, и то од УН, европских влада и из личних донација.

Разговарали смо са више од 50 узбуњивача из СОС-а.

Неколико их је рекло да су највише позиције у СОС-у у Сирији држали људи које је директно именовала Асадова палата и да је Асма ал-Асад - која је, заједно са мужем Баширом, била под санкцијама ЕУ и Велике Британије због кршења људских права - имала утицајну улогу у овој организацији.

Речено нам је и да је добротворна организација почела да „доводи било које дете“, без обзира на његове животне околности како би добила више средстава.

„Не нудимо финансијске награде за повећање броја сирочади“, одговорио је СОС и негирао било какву формалну везу добротворне организације и породице Асад.

СОС је већ признао, после унутрашње истраге, да је СОС Сирија примио 140 деце без одговарајуће документације између 2013. и 2018. године.

Организација је рекла да је 104 њих накнадно узела назад сиријска обавештајна служба или Министарство за социјална питања, и о чијем пребивалишту СОС данас нема никаква сазнања.

Ова добротворна организација такође је рекла да је 2018. године престала да прима децу политичких затвореника.

Али ми смо видели документе који указују на њихово пребацивање у СОС све до 2022. године.

Утврдили смо и да је СОС Сирија:

„Дубоко жалимо што су деца била силом раздвојена од породица и што су породице провеле читаве године не знајући где су им деца.

То никад није смело да се догоди и посвећени смо учењу из независних истрага како бисмо осигурали да ћемо бити бољи у будућности“, рекао нам је Међународни СОС.

Његов привремени извршни директор Беноа Пио додао је у интервјуу за БЦЦ да је добротворна организација слушала наређења сиријске владе коју је назвао „системом терора“ под Асадом.

Погледајте видео о несталој деци у Сирији

Многи родитељи још немају представу шта се десило са њиховом децом.

Заврзлама фалсификоване и изгубљене документације за сиријску несталу децу значи да преживелим мајкама и очевима не преостаје ништа друго него да лутају од једне до друге институције како би добили било какве информације.

Међу њима је и Рем, која тражи сина Карима.

Она не може да зна да ли га је примио СОС или било која друга институција у Сирији која прима децу притвореника.

Али она мисли да је чињеница да је њен муж био богат, што га је доводило у ризик од Асадовог режима који је увек био у потрази за изворима новца, и примећен у затвору 2016, чини вероватним да је био ухапшен и да је њен син стога послат у сиротиште.

Пре него што ништа није успела да уради у Лахан Ал Хајату, она је посетила сиријско Министарство за социјална питања.

Тамо јој је речено да је министар у иностранству, да је управник задужен за досијее несталих особа на одмору, а онда и да је рад на несталој деци пребачен безбедносној агенцији на петом спрату министарства.

Рем се попела горе, праћена филмском екипом ББЦ-ја.

Тамо нам је строго речено да прекинемо са снимањем упркос томе што смо имали дозволу за њега, а Министарство је одбило да пружи било какву даљу помоћ Рем.

Министарство је у мају најавило нову истрагу судбине деце под претходним режимом.

Али оно има ограничено људство и ресурсе, са само неколико волонтера који имају задатак да прегледају хиљаде докумената, и тек треба да објави налазе њихове истраге.

Рем је потом посетила још једно сиротиште познато по томе да је примало дечаке Каримовог годишта.

Показала је слику њеног сина на телефону директорки установе.

Жена је одговорила немим одмахивањем главе.

Ремине очи су се испуниле сузама.

Био је то редак тренутак кад се сломила њена челична спољашњост.

Коначно је посетила СОС Сирију, који је донедавно водила Самар Дабул, ћерка блиског Асадовог сарадника.

Дабул је негирала да су њене породичне везе утицале на њен рад.

Рем је била упитана за Каримов датум рођења, али је она указала особљу на то да то не мора да буде од помоћи имајући у виду колико је често мењана званична документација.

Уместо тога, она је тражила да види фотографије деце коју је СОС примио.

Они су то одбили, позвавши се на потребу да заштите приватност.

Неколико недеља касније, добила је мејл од Међународног СОС-а у којем пише да ће јој добротворна организација одговорити у року од шест месеци и препоручила јој да контактира СОС Сирију – установу коју је управо посетила - директно.

Други родитељи са којима смо разговарали су нам рекли да и даље чекају на одговор СОС-а месецима након што су га контактирали.

Питали смо Беноа Пиоа, привременог извршног директора СОС Међународних дечјих села, зашто документација из Министарства за социјална питања указује на то да су деца била пребацивана у СОС све до 2022.

Тим у Бечу „није био свестан“ тога, рекао је он, додавши да је спољна истрага коју је организација покренула о деци „силом смештеној у СОС може да допре до истине“ и да ће СОС узети те налазе и позабавити се њима.

Указали смо на то да СОС и даље ради у другим земљама у којима се крше људска права.

Пио је истакао да савет који Међународни СОС дели својим члановима гласи: „Не прихватајте децу ако су била раздвојена из лошег разлога.“

„Старамо се да је прихватање деце у наш програм према међународним стандардима“, додао је он.

Више од 50 бивших и актуелних запослених у СОС - међу којима су четири виша руководиоца из седишта СОС-а у Бечу - разговарало је са ББЦ-јем и његовим партнерима у истрази.

Они одају утисак недовољног или спорог деловања добротворне организације у реакцији на многобројне опомене које је СОС добио од узбуњивача о примању деце притвореника у Сирији у добротворну организацију.

„Кад је СОС Сирија потегао ово питање у седишту СОС-а... виши руководиоци нису желели да знају детаље и крили су се од конкретне акције и одговорности“, рекао је бивши виши међународни менаџер СОС-а, који је, попут других са којима смо причали, тражио да остане анониман.

Други виши члан особља у Међународном СОС-у рекао је да је притисак да се изађе на крај са „питањима безбедности и суочи са пропустима“ морао да дође „одозго“.

„Постоји читава гомила мера и процедура у СОС Дечјим селима за заштиту деце, али нема много ресурса на међународном нивоу за проверавање и приморавање на њихово придржавање“, додао је он.

А бивши лидер једног од сиротишта СОС Сирије навео је да су на одлуку организације кога да прими утицали циљеви финансирања.

„Стандарди тима за безбедност, примање и уједињење са родитељима били су веома лоши.“

„Међународни СОС је имао укупни циљ који је морао да се постигне за донаторе.

„Врло рано га они нису постигли, па су почели да доводе свако дете на које су нашли да би достигли бројке и наставили да добијају средства.“

За разлику од Рем, Омама Гбејс је у међувремену добила назад своју децу.

Али она каже да прве две од три године колико је била затворена због хуманитарног рада њеног брата, она није имала појма где су оне.

Њене ћерке Лејлу и Лејан, од четири и осам година, примио је СОС Сирија.

Омама каже да не може да опрости организацији за искуства њене деце, од којих су многа слична искуствима породица друге деце са којима смо разговарали у вези са СОС-ом.

Она каже да је родбина покушала да ступи у контакт с њеним ћеркама, али јој је речено да је то „забрањено“.

Девојчицама није било дозвољено да говоре о властитој породици или да гледају њене слике, додаје она.

А Лејла каже да је једном, кад јој је страшно недостајала породица, члан особља СОС-а показао слике на Фејсбуку, али да је то званично било „забрањено“.

Једном кад су девојчице поново биле враћене мајци, оне су јој рекле да им је организација променила имена.

„Лејла ми је испричала да уколико неко буде питао, треба да каже да је њено име сада Лејла Мосаб“, каже Омама.

Она је додала да је њена друга ћерка такође добила друго име.

„И обични би звали Лејан: 'Лејал'. Лејал Мосаб“, каже Омама.

„Не верујем да је то био безазлен пропуст.“

ББЦ и његови партнери у истрази потврдили су да је у папирологији сиријске обавештајне службе Лејан навођена као Лејал Мосаб.

Девојчицама је било дозвољено да посете њихову мајку у затвору две године након што је први пут затворена, као припрему за њено пуштање под разменом затвореника која је потом пропала.

У том тренутку, Лејан ју је већ потпуно заборавила, каже Омама, и одступила је уназад кад су се први пут срели.

„Чак су и чуварке затвора биле у сузама“, каже нам Омама.

Кад је породица коначно поново била на окупу, три године након што је први пут била разбијена, њихово дуго раздвајање створило је дистанцу међу њима, додаје она.

„Свако од нас је долазио из другог света.“

Омама је љута на улогу коју је СОС Сирија одиграо у три године док је била одвојена од девојчица.

„Знам да је СОС хуманитарна организација и да је финансирају из иностранства. Дакле, моћна је. То није организација коју је основао режим. Њихово саучесништво у нестанку деце притвореника је неопростиво“, каже она.

Што се тиче Рем, њена потрага за Каримом се наставља. Баш као и незадовољство.

„Прошло је шест месеци од ослобођења и још нема јасног пута за мајке које траже своју децу“, каже она.

СОС Међународна дечја села каже да, упркос томе што су већина донатора већ обуставили финансирање СОС Сирије откако су притварања деце доспела у жижу јавности, „ми желимо да СОС Сирију одржимо активном још много година и да радимо на одржавању континуитета основних служби за децу која су тренутно у нашој нези.“

Додао је да истражује да ли је постојала било каква неформална веза између организације и Асме ал-Асад, али је негирао да је постојала формална повезаност.

Бивша председавајућа одбора СОС Сирија Самар Дабул поднела је оставку у мају 2025. године.

Она негира да су њене породичне везе са режимом имале било каквог утицаја на њен рад тамо и рекла нам да је Асма ал-Асад посетила СОС само једном.

Истакла је да је њен рад „одувек карактерисао интегритет и професионализам, служећи најбољим интересима деце“.

Сиријско Министарство за социјална питања и рад није одговорило на захтев нашег тима за коментар.

У мају је оно најавило нови заједнички министарски истражни одбор који ће се бавити оним што се десило деци под Асадом.

Породица Асад, која је побегла у Русију после пада режима, такође није одговорила на наш захтев за коментар.

Погледајте видео: Успод и пад Башара ал-Асада

Додатно извештавање: Хаџар Чафаг и Рози Гарвејт

Сиријска украдена деца је део заједничког пројекта са Лајтхаус Рипортс, Обзервером, Дер Шпиглом, СИРАЈ-ом, Троувом и Женама које су добиле рат.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]