Шта се десило кад је стена величине Лондона ударила у Земљу

Огроман метеорит, први пут откривен 2014. године, изазвао је највећи цунами у људској историји и загрејао океан до тачке кључања, закључили су научници.

Свемирска стена, 200 пута већа од оне која је збрисала диносаурусе, ударила је у Земљу док је наша планета била млада, пре три милијарде година.

Опремљени тешким чекићима, научници су се попели до места удара у Јужној Африци како би састругали делове стене и боље разумели судар.

Истраживачки тим је открио и да огромни ударци астероида нису само уништавали живот на Земљи, већ му и омогућавали да напредује.

„Непосредно пошто је Земља настала, доста крхотина је летело по свемиру и ударало у њу“, рекла је професорка Надја Драбон са Харварда, водећа ауторка новог истраживања.

„Сада само открили да је живот био заиста отпоран на неке од јаких удара и да је после њих заправо процветао и напредовао“, додала је.

Метеорит С2 био је много већи од до сада најпознатијих свемирских стена.

Метеорит који је довео до изумирања диносауруса пре 66 милиона година био је широк око десет километара, што је скоро висина Монт Евереста.

С2 је био широк између 40 и 60 километара и био је тежи од 50 до 200 пута.

Пао је непосредно после настанка Земље, у време када је планета изгледала много другачије.

Била је прекривена углавном водом, из које је израњало неколико континената.

Живот је био веома једноставан и чинили су га једноћелијски микроорганизми.

Метеорит је ударио у Источни Барбертон Гринстон Белт, и ово је једно од најстаријих места на Земљи на коме се могу пронаћи остаци метеорског пада.

Професорка Драбон је одлазила тамо у три наврата са колегама.

Део пута су прелазили колима, а када више није било могуће возити, пешачили су опремљени ранцима.

Наоружани ренџери су их пратили како би их штитили од дивљих животиња, као што су слонови и нилски коњи, али и ловокрадица.

Тражили су честице сферуле, односно ситне делове стена, који су остали после ударца.

Користећи чекиће, прикупили су стотине килограма камења и однели их назад у лабораторију на анализу.

Драбон је најдрагоценије делове чувала у пртљагу.

„Обично ме обезбеђење заустави, али ја им одржим велики говор о томе колико је наука узбудљива. То им постане веома досадно, па ме пусте да прођем“, каже.

Тим је реконструисао шта је С2 метеорит учинио када је погодио Земљу.

Направио је кратер пречника 500 километара.

Ситни делови стена полетели су невероватном брзином формирајући облак који је кружио око света.

„Замислите кишни облак, али уместо капи кише, са неба падају капљице растопљене стене“, каже Драбон.

Огроман цунами би захватио свет, расцепао морско дно и поплавио копно.

За цунами у Индијском океану 2004. у поређењу са тим могло би се рећи да је слаб, сугерише Драбон.

Сва та енергија генерисала би огромне количине топлоте која би загрејала океан до кључања што би довело до испаравања велике количине воде.

Температура ваздуха дошла би до 100 степени Целзијуса.

Небо би поцрнело, јер би било прекривено прашином и честицама.

Без могућности да сунчева светлост допре до Земље, нестао би живот на копну или плитким водама који се ослања на фотосинтезу.

Овај опис сличан је ономе што су геолози открили о другим ударима метеорита.

Међутим, Драбон и њен тим установили су и друге занимљиве ствари.

Захваљујући удару разложили су се хранљиви елементи, попут фосфора и гвожђа, којима се хране једноставни организми.

„Живот није био само отпоран, већ је успео да се брзо опорави и напредује“, каже.

„Као кад перете зубе ујутру. Убијате 99,9 одсто бактерија, али до вечери све ће се вратити“, каже.

Ново откриће показује да су велики ударци били попут ђубрива, пошто су посејали кључне састојке попут фосфора широм света.

Цунами који би захватио планету такође би извукао воду богату гвожђем на површину, што би микробима дало додатну енергију.

Ово откриће поткрепљује све раширенију идеју међу научницима да су удари у Земљу током раног периода помогли развоју живота, каже Драбон.

„Чини се да је после удара живот наишао на веома повољне услове који су му омогућили да процета“, објашњава.

Откриће је објављено у научном часопису ПНАС.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму , Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]