Замрзнута руска имовина: Шта хоће ЕУ и зашто се Белгија противи

Међу многим изазовима са којима се суочава Украјина од почетка руске инвазије фебруара 2022. године, један је далеко од бојишта - обезбеђивање средстава за финансирање њене одбране.

Та потреба постала је још акутнија откако Москва тврди да остварује напредак на фронту, а њена привреда се показује отпорнијом на до сада невиђене санкције него што су многи очекивали.

У одговор на то, украјински европски савезници подржали су предлог Немачке да се руска државна имовина која се чува у Белгији претвори у „репарациони зајам“ за финансијску подршку Украјини наредне године.

Али коришћење саме имовине показало се много контроверзнијим, док Белгија оптужује Европску унију да „умањује“ њене ризике.

Шта је замрзнута руска имовина на западу и зашто овај предлог наилази на толики отпор?

Шта је све замрзнуто и где се налази?

Многи стручњаци, као и Централна банка Русије, процењују да је на западу замрзнуто између 300 и 350 милијарди долара имовине, у шта спадају готовина, обвезнице и акције у бројним земљама.

Као и у случају других централних банака, део руског злата и резерви у страној валути уложен је у имовине као што су вредне валуте, злато и владине обвезнице.

Ову имовину не треба мешати искључиво са замрзнутим приватном имовином: многим руским појединцима и компанијама којима је Запад увео санкције такође је замрзнута њихова властита приватна имовина, као што су некретнине или јахте.

Већина руске имовине коју је замрзнула ЕУ - око 185 милијарди евра од процењених 210 милијарди евра - чува се у Еуроклиру (Еуроцлеар), бриселском централном депозиторијуму хартија од вредности.

То је зато што је велики део руских резерви у страним валутама већ био тамо пре санкција.

Велики део ове имовине сазрео је од 2022. године и сада је постао готовина.

Руска централна банка није пружила детаљан пресек замрзнуте имовине.

Који је предлог ЕУ и зашто га је Белгија одбацила?

Предлог ЕУ, за који се залаже немачки канцелар Фридрих Мерц, претворио би 140 милијарди евра руске државне имовине која се чува у Белгији у „репарациони зајам“ за Украјину наредне године, рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен новинарима 3. децембра.

Програм се не своди на заплену новца, јер би попримио облик зајма, рекла је, мада ће Украјина морати да га врати само уколико Русија буде плаћала репарацију за изазвану ратну штету.

Земље ЕУ су већ почеле да користе камату зарађену на око 210 милијарди евра замрзнуте руске имовине као помоћ за украјинску одбрану.

Међународни монетарни фонд (ММФ) проценио је да ће Украјини 2026. и 2027. године бити потребно 135 милијарди евра.

Очекује се да лидери ЕУ гласају о репарационом зајму на самиту у Бриселу 18. децембра.

Већина земаља ЕУ подржава план, али је наишао на оштре критике из Белгије, која држи највећи део замрзнуте руске имовине у ЕУ.

Белгијска влада тврди да ће она сносити највећи терет било какве руске судске тужбе ако настану проблеми са ЕУ зајмом заснованим на тој имовини.

Оценила је и да би такав потез угрозио могућност мировног споразума на кратке стазе.

„Упорно апелујемо на алтернативу, конкретно да ЕУ позајми потребне суме на тржишту“, рекао је белгијски министар спољних послова Максим Прево.

Очекује се да Европска комисија представи опције за разрешење ове пат-позиције, али Прево тврди да се нацрт текста „не бави нашим проблемима на задовољавајући начин“.

Он тврди да би ризици могли да доведу до „банкрота Белгије“.

„Ако нас Русија одведе на суд, сва је прилика да ће добити тај случај и тада ми, Белгија, нећемо моћи да отплатимо тих 200 милијарди евра, зато што је то једнако читавом годишњем федералном буџету.

„То би значило банкрот за Белгију.“

Белгијски премијер Барт Де Вевер такође је изразио забринутост, пишући Фон дер Лајен како би се пожалио да је план „суштински погрешан“.

Шта каже Еуроклир?

Извршна директорка Еуроклира Валери Урбан изнела је сличне аргументе.

Де Вевер каже да друге земље ЕУ морају да пруже Белгији правно обавезујуће гаранције да ће ризик бити подељен ако украјински зајам пропадне или ако санкције против Русије буду укинуте.

Али то се доживљава као проблематично, зато што је Европска централна банка упозорила да не може да буде зајмодавац последњег прибежишта за један такав програм.

Уместо тога, Белгија је предложила зајам ЕУ у вредности од 45 милијарди евра Украјини за наредну годину, користећи залихе из постојећег заједничког буџета 27 земаља чланица.

Немачки канцелар Мерц, међутим, верује да је бољи пут коришћење замрзнуте руске имовине.

Он је потребу описао као „све хитнију“ и позвао лидере да се уједине око ове идеје.

„Украјини је потребна наша подршка. Руски напади се појачавају. Зима је на прагу...

„И у том погледу, надам се да можемо дођи до заједничког решења у оквиру Европске уније.“

Висока представница ЕУ за спољне послове Каја Калас такође подржава план за репарациони зајам, тврдећи да ће он појачати европски став против Москве и послужити као подстицај за председника Владимира Путина да преговара.

Верле Колерт, професорка финансијског права на Католичком универзитету у Левену, рекла је за ББЦ њуз како верује да је белгијска забринутост оправдана.

„Еуроклир има уговорну обавезу да отплати новац Руској централној банци на први њен захтев.

„Једини разлог зашто она то већ није урадила су санкције.“

Ако санкције буду укинуте док је новац већ позајмљен ЕУ, финансијски ће бити угрожена Белгија, а не Еуроклир, истиче она.

Упозорила је да коришћење замрзнутих страних резерви у друге сврхе може да подрије поверење у европски финансијски систем.

Колерт тврди да би европско узимање зајма за Кијев заснованог на тржишту било безбедније.

„Предност узимања новца из замрзнутих фондова Еуроклира је да је лишено камате, али није лишено ризика.“

Услед све већег притиска, Мерц је прошле недеље одложио планирану посету Норвешкој и отпутовао у Брисел да би се састао са премијером Де Вевером и председницом Комисије Фон дер Лајен.

После састанка, Фон дер Лајен и Мерц су саопштили да су одржали „веома конструктивне“ разговоре са Де Вевером.

Лидери ЕУ нису успели да постигну консензус око сличног плана у октобру.

Погледајте видео: Да ли се увођењем санкција постижу жељени резултати

Шта каже Русија?

Русија је оштро осудила предлог.

Један од њених врхунских банкара запретио је Европској унији са 50 година судских спорова уколико план буде био спроведен у дело.

Андреј Костин, председавајући ВТБ-а, једне од водећих руских банака у државном власништву, рекао је да је неприхватљиво да замрзнута имовина Москве буде пребачена Украјини.

„Што се тиче заплене нашег новца, ми на крају можемо без њега“, рекао је.

„Једини проблем је што би тај новац могао да се искористи за рат, а не за мир.“

Портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова упозорила је да ће светски финансијски систем „осетити последице“ било каквог потеза у вези са запленом или преусмеравањем руске имовине.

Државна новинска агенција РИА известила је да би из одмазде на мети могло да се нађе 285 милијарди долара директних страних инвестиција са Запада у Русији.

Погледајте видео: Заобилажење санкција - како Руси и даље купују ајфоне

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]