Србија и животна средина: Ко су конзерватори природе и шта они раде

За љубитеље природе, Иван Меденица има један од најлепших послова на свету - професионално је чува.

Кад наиђе сезона гнежђења птица, радне дане проводи у планинама, као и на обалама река и језера по целој Србији, где проналази, пописује и проучава биљне и животињске врсте.

Званични назив његовог радног места је подугачак - запослен је као виши научни сарадник Одељења за биодиверзитет, еколошке мреже и одрживи развој Завода за заштиту природе Србије (ЗЗПС).

„Листа конфликата природе и човека је предуга.

„Ми у Заводу смо ту да објаснимо везу човека и природе, обезбедимо опстанак врстама које смо заштитили и промовишемо одрживи развој", каже Меденица за ББЦ на српском.

Број биљака и животиња у свету константно опада, показује Извештај о стању планете за 2022. годину Светске фондације за природу (World Wide Fund for Nature - WWF).

Биљне и животињске популације су у просеку 69 одсто мање него што су биле 1970. године, а највише су погођени слатководни екосистеми, где је у последњих пола века забележен пад од 83 одсто, наводи се у извештају.

„Ови трендови су видљиви и у нашем региону, а захтевају свеобухватне мере заштите природе и бољу примену постојећих закона и прописа", кажу из WWF Adria, балканског огранка Светске фондације за природу, за ББЦ на српском.

Светски дан заштите природе обележава се 28. јула.

Радни дан чувара природе

Посао Ивана Меденице подразумева честе одласке на терен.

Са штаповима за планинарење и шеширом на глави, неретко истражује најсликовитије пределе Србије.

„Разноврсност живота, њихова испреплетаност и успешност у опстајању престављају за мене највећу фасцинацију ове планете.

„Не постоји простор у коме се осећам више својим, нити посла који боље описује моје животне афинитете", каже.

Овај стручњак има и ужу специјалност, а то је орнитологија, односно проучавање птица.

Почетком јуна, са колегама је посетио Сврљишке планине у близини Беле Паланке на југу земље, где су успели да ухвате пар галица, жутокљуних врана које живе у дубоким и пространим јамама неколико српских планина.

„То су прве жутокљуне галице до сада прстеноване у Србији", каже Меденица.

Појашњава да прстеновање омогућава стручњацима да прате миграције дивљих птица у циљу научних истраживања.

Наглашава да се прстеновање изводи „уз поштовање законских прописа за заштиту дивљих животиња и етичких стандарда, како би се минимизирао стрес дивље животиње".

На Сврљишким планинама наишли су и на једну биљку која се ретко виђа - цвет под називом нишки различак.

„То је ендемитна врста, што значи да расте само на одређеном географском подручју.

„Нишки различак се може наћи на кречњачким планинама које гравитирају у сливу Нишаве, има га у околини Ниша, Беле Паланке и око Књажевца", прича Меденица.

Посматрање природе понекад доноси и нова открића.

Србија је прошле године званично постала богатија за једну птичију врсту, захваљујући удруженом раду Меденице из Завода и орнитолога Центра за истраживање биодиверзитета и Института за мултидисциплинарна истраживања.

У питању је дугорепи сврачак (Lanius nubicus), чије су присуство успели да потврде на југу Србије, о чему су објавили рад у научном часопису Acta Zoologica Bulgarica.

„Иако је дуго присутан у источнобалканским државама, последњих тридесетак година се очекивао у Србији, али га нико није нашао, до прошле године", каже Меденица.

Иако је појављивање ове птице у Србији „лепа чињеница", стручњак каже да „не значи нужно и лепе вести".

„Врста је географски везана за подручја полупустиња и простора који прелазе у полупустиње, па у том смислу врста представља весника топлих климатских промена", појашњава.

Погледајте видео: Зашто је важна Београдска Амазоније

Шта раде конзерватори природе?

Велика, застакљена зграда на Новом Београду седиште је Завода за заштиту природе Србије.

То је место где се разрађују мере за очување природних блага широм земље кроз увођење режима заштите, што омогућава да се у заштићеним подручјима поставе забране и ограничења.

„То је главни механизам заштите природе на нивоу простора", каже Меденица, по образовању биолог.

Међу његовим колегама у Заводу су бројни еколози, геолози, географи, геоморфолози, хидролози, шумари, просторни планери и архитекте.

Заштита природе подразумева и правне инструменте, о чему бригу воде правници Завода.

Меденица подсећа да Закон о заштити природе штити како јединке, тако и популације одређених врста.

Каже да у Србији постоје 2.633 врсте биљака, животиња и гљива, које су заштићене Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака.

„Од тог броја, 1.783 врсте су строго заштићене, а то значи да је забрањено њихово коришћење, уништавање, хватање, држање и убијање", појашњава стручњак.

Међу њима су 1.042 врсте животиња, а како додаје, највише је бескичмењака.

Шта су највеће претње по очување природе у Србији?

Једна од највећих претњи су климатске промене - повећање просечних температура, промене у падавинама и екстремне временске прилике.

„Не постоји део Србије који у том смислу није угрожен", каже Меденица.

Најугроженија су, каже, подручја са мало воде, попут великих крашких планинских венаца источне и југозападне Србије, јер опстанак живог света зависи од овог ресурса.

Из WWF Adria истичу да крчење шума, урбанизација, пољопривредна експанзија и друге људске активности смањују разноврсност биљног и животињског света.

„Уништавање природних екосистема доводи до нестанка бројних ендемских и заштићених врста, угрожавајући равнотежу екосистема и биодиверзитет", наводе.

Још један проблем је загађење воде, ваздуха и земљишта, а доприносе му индустријска активност, неконтролисано одлагање отпада и пољопривредни пестициди.

Меденица додаје да, када се у обзир узме неодрживо коришћење природних ресурса, ситуација постаје „много комплекснија".

„Једина места у Србији која су сачувана од негативних утицаја су режими заштите првог степена унутар заштићених подручја, као и изолована и тешко приступачна места - кањони, клисуре и литице", истиче Меденица.

Ретке биљке и лептири - угрожене врсте у Србији

Србија је веома богата биљним и животињским врстама, каже Меденица.

„Ипак, неке од њих су веома ретке и угрожене, како на националном, тако и на међународном нивоу", истиче.

Додаје да међу најугроженије биљне врсте у Србији спада ртањска метвица - зељаста биљка ружичастих цветова која расте у Источној Србији на Ртњу, планини коју због необичног облика популарно називају „српском пирамидом".

„Метвица живи само на једном локалитету и ако се било шта деси са њеним стаништем, могла би заувек да нестане из Србије", појашњава Меденица.

Још једна оваква врста је српска рамонда, која се може пронаћи на неколико места у Србији, Албанији и Македонији.

У свету инсеката, угрожени су панчићев скакавац са Таре и лептир старопланинска болорија са Старе планине, који живе само на поменутим планинама.

Стручњак објашњава да су због бране на Дунаву код хидроелектрана Ђердап 1 и 2 угрожене јесетре, кечиге и моруне, јер им је „готово онемогућено мигрирање из речне у морску средину".

Поједине врсте птица у Србији сведене су на веома мали број јединки, додаје.

„Треба издвојити велики дропљу, великог тетреба, степског сокола и орла крсташа, чије су популације веома мале - од неколико парова крсташа, до четрдесетак птица степског сокола", каже.

Иако Меденица много времена проводи посматрајући природу, живот појединих животиња у Србији за сада остаје „готово енигматичан" чак и за стручњаке попут њега.

„Неке од најређих врста сисара су рис, шарени твор и дивљи хрчак, зато што јoш није могуће пратити њихово кретање, нити урадити процену њихове бројности", каже.

Погледајте видео: Како је легенда сачувала „уклету шуму" на Пештеру

Како људи могу да допринесу заштити природе?

Очување природе није задатак само за стручњаке.

„Свакодневне и једноставне одлуке могу појединце или заједнице да сврстају у конзерваторе", кажу из WWF Adria.

Додају да је много начина да људи учествују у очувању природе, на пример, кроз промене навика у вези са бацањем хране, вожњом аутомобила, коришћењем пластике и струје,

Из WWF Adria истичу да чак трећина хране која се у свету произведе заврши као отпад.

„Тиме се не губи само храна, него и тло, енергија и вода који су били потребни за производњу", наводе.

Кажу да људи могу да смање и производњу смећа, а нарочито пластике, која „гуши мора и океане".

„Једна од важнијих ствари коју можемо да учинимо за планету јесте да драстично смањимо емисије угљен-диоксида (ЦО2) гашењем електронике кад нам не треба, гашењем светала која нам не требају и правилним намештањем грејања и хлађења."

Додају да је увек боље користити јавни превоз уместо аутомобила или, још боље, ићи пешице или бициклом.

Учешће у акцијама као што су чишћења језера, река и обала или обнова шума је још један од начина, каже Меденица.

„Очито је да сваки грађанин може допринети заштити природе у сопственом месту и у складу са сопственим могућностима.

„Мали кораци и свакодневне активности могу имати значајан допринос очувању природе за будуће генерације", истиче стручњак.

Погледајте видео: Музичар Дарко Рундек и љубав према природи

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]