Животна средина и мода: Пет начина како шљокице доприносе стварању пластичног отпада

Божић и Нова година су за многе период прослава - добра прилика да се купи светлуцава нова одећа украшена шљокицама.

Шљокичаста одећа постаје уобичајенија у неким деловима света чак и у другим периодима године - на пример, у Јужној Азији, где пракса ношења лехенге, дуге хаљине, и чоли, извезене и често шљокичасте блузе, постаје све чешћа.

Али одећа са шљокицама угрожава животну средину, тврде стручњаци, и то из више разлога.

1. Шљокице отпадају

„Не знам да ли сте већ носили било шта са шљокицама, али ја јесам, и те ствари стално отпадају, нарочито ако је одећа из брзе модне индустрије или купљена на попуст у малопродаји", каже Џејн Патон, менаџерка кампање за пластику и петрохемију при Центру за међународне законе животне средине.

„Отпадају кад некога загрлите, или док излазите из кола и улазите у њих, или чак само док ходате или плешете. Отпадају чак и током прања."

Исти је проблем са ситнијим, дечјим шљокицама. Оба се углавном праве од пластике са металном рефлектујућом превлаком.

Једном кад заврше у сливнику, остаће у животној средини вековима, вероватно се временом распадајући на још ситније делове.

„Зато што су шљокице синтетичке и начињене од материјала који готово сигурно садржи токсичне материјале, где год да заврше - ваздух, вода, земља - представљају потенцијалну опасност", каже Џејн Патон.

„Микропластика је свеприсутан, монументалан проблем. Зато што је тако мала и креће се лако, немогуће ју је само очистити или зауздати."

Научници су ове године обелоданили да је микропластика пронађена чак и у свежем антарктичком снегу.

Биоразградиве шљокице су изумљене, али се још не производе масовно.

2. Костими за журке су ултимативна једнократна мода

Добротворна организација Оксфам је 2019. године анкетирала 2.000 Британки старости између 18 и 55 година, од којих је 40 одсто рекло да ће купити одећу са шљокицама за празничну сезону.

Само је четвртина била сигурна да ће је поново носити, а у просеку су испитанице рекле да ће носити одећу пет пута пре него што је одложе.

Пет одсто је рекло да ће одећу бацити чим заврше с њом, што је навело Оксфам да израчуна да ће 1,7 милиона комада празничне одеће из 2019. године завршити на депонији.

Једном кад се нађу на депонији, пластичне шљокице ће остати тамо на неодређено, али су студије показале да течни отпад који истиче са депонија садржи и микропластику.

Једна група истраживача саопштила је да је њихова студија пружила доказе да „депоније није коначно одредиште пластике, већ потенцијални извор микропластике".

3. Непродата одећа се баца

Виола Волгемут, менаџерка циркуларне економије и токсичних материја за Гринпис Немачка, каже да се 40 одсто артикала које произведе текстилна индустрија никада не прода.

Они могу да се пошаљу другим земљама и тамо баце, каже она.

Одећа украшена шљокицама је, неизбежно, у тим пошиљкама.

Виола Волгемут каже да их је виђала на пијацама половне одеће и депонијама у Кенији и Танзанији.

„Не постоји регулатива за извоз текстилног отпада. Такви извози се маскирају као половни текстил и бацају у сиромашним земљама, где завршавају на депонијама или у воденим токовима и загађују околину", каже она.

„Он није забрањен као проблематична супстанца, као у случају других типова отпада попут електричног или пластичног, према Базелској конвенцији."

4. Сама израда шљокица производи отпад

Шљокице се исецају из пластичних плоча, а оно што остане мора да се баци.

„Пре неколико година, неке компаније су покушале да спале отпад у својим пећима за спаљивање", каже Џигнеш Џагани, власник текстилне фабрике у индијској држави Гуџарат.

„И то је произвело токсични дим, а државни одбор за контролу загађења сазнао је за то и натерао компаније да престану са тим. Одлагање таквог отпада заиста представља изазов."

Један од твораца компостабилних целулозних шљокица, Елиса Брунато, каже да је испочетка правила материјале из којих се исецају шљокице.

Да би избегла овај проблем, међутим, прешла је на прављење шљокица из индивидуалних калупа.

5 Шљокице се каче за синтетичка влакна

Проблем нису само шљокице, већ синтетички материјали за које се обично оне каче.

Према Програму животне средине Уједињених нација, око 60 одсто материјала од којих се прави одећа је пластика, као што су полиестер и акрил, и сваки пут кад се одећа опере, она одбацује сићушна пластична микровлакна.

Ова влакна проналазе пут до водених токова и одатле у ланац исхране.

Према једној процени Међународне уније за конзервацију природе, синтетички текстили су одговорни за 35 одсто микровлакана која се испуштају у океане.

Џорџ Хардинг из Фондације Промена тржишта, која жели да се реши проблеме одрживости уз помоћ снаге тржишта, каже да употреба пластичних шљокица и влакана у модној индустрију (који су потекли из нафте или гаса) такође показује „дубоко укорењену зависност од индустрије фосилних горива за сировине".

Предвиђа се да ће се производња одеће скоро удвостручити до 2030. године, у односу на ниво из 2015. године, додаје он, тако да ће се „проблем највероватније само погоршавати ако не буде било крупнијих интервенција".

Погледајте видео о ветеринарки из Србије која даје нови живот старим ципелама

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]