Гардероба, загађење и природа: „Гумени ђон једне патике у земљи се разлаже и до 400 година"
Аутор фотографије, PA Media
- Аутор, Тијана Душеј Ристев
- Функција, ББЦ новинарка
Сваке године у Србији се прода више од 80.000 тона одеће - 12 килограма гардеробе по особи - показало је истраживање Центра за унапређење животне средине. А то је много.
„Утврдили смо да сваки испитаник овог истраживања једне фармерке у просеку носи годину дана", рекла је Ивана Јовчић, извршна директорка центра на панелу „Да ли наша одећа уништава планету".
Иако се људи полако освешћују по питању тога како одећа загађује природу, ретко се запитају где она заврши када је бацимо и какве последице има по животну средину, односно по здравље.
Шта се највише купује, а шта би требало да купујемо
Одећа која се највише купује у Србији су хулахопке и чарапе , боксерице, гаћице, мајице и поткошуље.
Ови одевни комади се праве од јефтиних материјала, пре свега од полиестера (пластике), због чега углавном имају кратак рок коришћења.
„Мајица се развуче, на њој се појаве рупице", описује Јовчић и додаје да таква одећа штети планети баш као пластична боца или кеса.
Саветује да током куповине одеће обавезно на етикети проверите састав, јер памуку или вуни треба мање времена да се разложе.
И обућа загађује природу.
„Гумени ђон једне патике у земљи се разлаже и до 400 година", рекао је генетичар Миодраг Стојковић који је такође говорио на панелу .
Шта је то „брза мода"
Термин брза мода често се употребљава када је модна индустрија у питању.
То су модни брендови који годишње праве 15 или 20 колекција на годишњем нивоу.
„То је одећа лошијег квалитета, која се после неколико ношења развуче, изгуби боју и заврши у ђубрету".
„Хиперпродукција заправо представља брзу моду", каже Јовчић.
Дуња Јовановић, једна од ауторки Ф.фм подкаста о одрживој моди - која је коорганизовала и модерирала панел рекла је да читава модна индустрија функционише на тај начин.
Сви брендови у којима купује већина људи из Србије производе и до 52 колекције годишње, казала је.
Куповина у продавницама одеће „из друге руке"- да ли то помаже
Сања Николић из Београда за себе каже да је раније била купохоличарка „која се одрицала доста тога како би себи купила неку ствар", да би касније схватила да јој оне нису преко потребне.
На двомесечном путовању је увидела да може да функционише са једним кофером гардеробе, што јој је дало идеју да на Инстаграму покрене продавницу одеће „из друге руке"- Носим се.
„Мој приступ се разликује по томе што мој профил није само место зараде, већ место где заједно нешто радимо нешто лепо и корисно за планету", каже Николић за ББЦ на српском.
Сања примећује да број онлајн продавница попут њене расте, што указује да одећа из „друге руке" полако постаје популарна у Србији.
„Навикли смо се на хиперконзумеризам, навикли су нас брендови брзе моде да купујемо брзо, али и да брзо бацимо те ствари", каже Сања.
Аутор фотографије, Sanja Nikolić
Шта можемо да урадимо
Владимир Ђурђевић, климатолог и ванредни професор на групи за метерологију Физичког факултета, каже да је модна индустрија у врху загађивача природне средине.
Сматра да сваки проблем са загађењем треба да се решава на месту где оно настаје, јер једанпут када се оно испусти у животну средину, врло тешко га је пронаћи.
„Треба да се успостави контрола на који начин се производи, колико се употребљава, а не да неким акцијама након (загађивања) покушавамо да смањимо негативне ефекте", рекао је професор Ђурђевић на панелу.
Додаје да треба да променимо наше навике и да „гардеробу не користимо једнократно".
С њим се слаже и Јовчић која каже да је део решења свакако мања куповине гардеробе.
„Куповином нећете доћи до одрживости", каже она.
Такође, Јовичић каже да треба омогућити људима да одвоје текстилни отпад од осталог, као што је то на пример амбалажни отпад.
Напомиње да треба унапредити и систем поклањања одеће, јер „одеће има превише у великим градским центрима", што није случај са малим локалним самоуправама.
„Треба је дистрибуирати тамо где је потребнија", каже Јовчић.
И Сања сматра да треба добро размислити пре куповине и запитати се да ли нам је тај комад одеће заиста потребан.
Саветује да се не купује само зато што је нешто снижено или јефтино и да ако већ купујете, то радите у продавницама половне одеће или однесите стару хаљину код кројачице да вам је „освежи".
„Ако вам се нешто више не носи немојте бацати, поклоните неком или продајте на неком сајту. Можете неког учинити срећним, а можете и да нешто зарадите", саветује Сања.
Како модни дизајнери приказују креације ван писте током пандемије:
