Лето 2025: Једно од најтоплијих и најсушнијих, са пет топлотних таласа

Звонимир Гелмежановић из Прахова код Неготина пољопривредом се бави више од 20 година, али овакву сушу, каже, не памти.

На његовим њивама расту кукуруз, сунцокрет и пшеница, а овог лета род сунцокрета готово се преполовио.

„Ово је први пут да сам тако мало добио. Није било кише од 6. маја", каже он у септембру за ББЦ на српском.

Киша је пала тек пре неколико дана, али сада је, додаје, прекасно.

„Готово је, завршено."

Он није једини са овим проблемом.

Лето иза нас било је најсушније од када се мери у Неготину.

У јуну није пала ни кап кише, а тек нешто мало падало је у наредна два месеца.

Ситуација није много боља ни у остатку Србије, показују подаци које је објавио Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ).

Високе температуре у готово целој држави и мало кише - тако се може описати лето ком је 21. септембра дошао крај.

Екстремне падавине, учестале суше и топлотни таласи су све чешћи, а главни кривац су климатске промене, сматрају научници.

Поред последица по пољопривреду, постоји ризик и по здравље свих грађана.

Најугроженији су хронични болесници, труднице, деца и стари људи.

„Временске неприлике, а топлотни талас је појава која никоме не одговара, могу да имају штетне последице на људе који раде у тим условима", рекла је раније Марија Марковић, специјалиста социјалне медицине из Градског завода за јавно здравље у Београду, за ББЦ на српском.

РХМЗ прати температуре од 1951. године и бележи најтоплија лета.

Ово лето је било треће најтоплије, а температуре годинама расту.

Од најтоплијих 20 лета, готово половина је била у последњој деценији.

Топлотни таласи у целој Србији

Када је пет дана у низу топло - веома или екстремно, по критеријумима РХМЗ-а - онда улазимо у топлотни талас.

Тога је било овог лета.

Усамљени изузетак у држави је Палић, на самом северу, једино место где за три месеца лета није било топлотних таласа.

Свуда у остатку државе јесте, негде и неколико њих.

Трећина лета у Ћуприји прошла је у топлотним таласима.

Мештани овог града у Шумадији, њих нешто више од 25 хиљада, били су изложени високим температурама 28 дана у четири налета.

Слично је било и у Лесковцу, где је 31 дан овог лета прошао у топлотним таласима.

Два рекорда још на почетку лета

Лето је почело екстремима.

Јун 2025. био је најтоплији у Србији, наводи се у извештају РХМЗ-а, а обележила су га два топлотна таласа.

То значи да је барем пет дана за редом било веома или екстремно топло.

Ове категорије одређују се у односу на ранији просек који се мења с годинама, такозвану „нормалу“ у односу на коју поредимо време сада.

У складу са тим екстремно топло не значи свуда исто.

На пример, различит је просек за Београд и Златибор: у главном граду је то 21,9 степени Целзијуса, а на Златибору скоро шест степени мање.

Оба места овог јуна поставила су нови рекорд када су у питању високе температуре.

У 16 места било је најтоплије од када се мери температура.

Додатан проблем правио је и изостанак кише.

У деловима Србије дословно је није било.

На осам станица (од 28 у целој Србији) где се прати колико је кише пало у јуну није забележен ни милиметар падавина, али је сушно било свуда.

Због екстремних врућина и дуготрајне суше, последице по животиње и изворе воде забележене су и раније током године.

На Сувој планини, надомак Беле Паланке, крајем августа пресушили су готово сви локални извори.

Стотине коња и крава остале су без приступа води, а привремена помоћ у виду цистерни стизала је свега неколико пута - недовољно да покрије потребе.

Слична ситуација догодила се и само месец дана раније, у јулу, када су животиње биле у сличној опасности.

Тада су спашене захваљујући цистернама које су послате из Ниша.

Суша на Сувој планини: Жедни мештани, краве и коњи

Звонимирове бриге деле и други пољопривредници из тог краја.

Каже да се сви познају и да и они осећају последице суше.

За њега пољопривреда није главни, већ додатни извор прихода, али ни од тога више нема много користи у последње време.

Пре две године нагли пад цена жита и кукуруза додатно га је погодио.

„Већ две године радим само за дугове, ништа друго."

Дугови, објашњава, нису велики, па их враћа постепено - само да би могао да настави да обрађује земљу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]