'Он гради мир': Нетанјаху жели да Трамп добије Нобелову награду за мир

Бенјамин Нетанјаху, израелски премијер, саопштио је да је кандидовао Доналда Трампа за Нобелову награду за мир, што је наводно дугогодишњи циљ америчког председника.

„Док овде разговарамо, он гради мир, у земљи за земљом, у региону за регионом", рекао је Нетанјаху док је Трампу уручивао писмо послато комитету за награду.

Израелски премијер није усамљен у тој оцени.

Пакистан је у јуну такође саопштио да планира да кандидује Трампа за награду, због улоге коју је, како тврди, амерички председник одиграо у преговорима о примирју између Индије и Пакистана у мају.

То је изазвало праву бујицу критика на друштвеним мрежама пошто су САД већ наредног дана бомбардовале нуклеарна постројења у суседном Ирану.

Нобелова награда за мир, сматрана једним од најпрестижнијих признања на свету, једна је од шест које је осмислио шведски научник, бизнисмен и филантроп Алфред Нобел.

Добитнике бира петочлани комитет, које бира норвешки парламент.

Кад би освојио награду, многи би Трампа сматрали контроверзним добитником, али због њене политичке природе, награда за мир била је праћена контроверзама много чешће од пет других области.

Ево шест најоспораванијих случајева – неких у оно време, других накнадно – и један упадљиви пропуст.

Барак Обама

Многи су били збуњени кад је бивши амерички председник Барак Обама добио Нобелову награду за мир 2009. године, па и сам лауреат.

Обама је чак у мемоарима из 2020. написао да је његова прва реакција после саопштавања добитника била питање: „За шта?"

Био је на положају свега девет месеци, а критичари су одлуку назвали преурањеном - штавише, рок за пријаву номинација истекао је свега 12 дана после Обамине инаугурације.

Бивши директор Нобеловог института Геир Лундестад је 2015. године наговестио за ББЦ да је комитет који је одлучивао о награди зажалио због те одлуке.

Током два Обамина председничка мандата, америчке трупе су ратовале у Авганистану, Ираку и Сирији.

Јасер Арафат

Покојни палестински лидер добио је награду 1994. заједно са тадашњим израелским премијером Јицаком Рабином и израелским министром спољних послова Шимоном Пересом за њихов рад на мировном споразуму из Осла.

Споразум постигнут 1990-их донео је наду за решење израелско-палестинског сукоба.

Одлука да се награда додели Јасеру Арафату, који је у прошлости учествовао у паравојним активностима, изазвала је оштре критике у Израелу и шире.

Арафатова номинација изазвала је бурну реакцију и у самом Нобеловом комитету.

Један од чланова комитета, Каре Кристиансен, норвешки политичар, поднео је оставку из протеста.

Хенри Кисинџер

Хенри Кисинџер је Нобелову награду за мир добио 1973. године док је био амерички државни секретар.

Додељивање награде човеку који је учествовао у неким од најконтроверзнијих епизода америчке спољне политике, као што су тајна бомбардовања у Камбоџи и подршка диктаторским војним режимима у Јужној Америци, изненадило је поприличан број људи.

Кисинџер је награду добио заједно са северновијетнамским лидером Ле Дук Тоом за њихову улогу у преговорима за примирје у Вијетнамском рату.

Двојица чланова Нобеловог комитета из протеста су поднели оставке, а Њујорк тајмс је на ову вест реаговао назвавши награду „Нобелова награда за рат".

Абиј Ахмед

У децембру 2020. године, етиопски премијер добио је Нобелову награду за мир за напоре у решавању дугогодишњег пограничног сукоба са суседном Еритрејом.

Нешто више од годину дана, почело је да се доводи у питање да ли је то била права одлука.

Међународна заједница критиковала је Абија Ахмеда због слања трупа у северни регион Тиграј.

Тај потез је довео до грађанског рата у којем су милиони били лишени хране, лекова и других основних потрепштина, а верује се да су умрле стотине хиљада људи.

Аунг Сан Су Ћи

Бурманска политичарка славно је добила Нобелову награду за мир 1991. године за ненасилну борбу против војне власти у Мјанмару.

Али више од 20 година касније, Аунг Сан Су Ћи су оштро критиковали зато што се није огласила поводом масовних убистава и кршења људских права муслиманског народа Рохинџа у Мјанмару, што су Уједињење нације назвале „геноцидом".

Било је чак и позива да јој се одузме награда, али правила која регулишу доделу шест Нобелових награда не предвиђају такав потез.

Вангари Матаи

Покојна кенијска активисткиња је 2004. године постала прва Африканка која је добила Нобелову награду.

Биолошкиња је освојила награду за њен Покрет зеленог појаса, коме се приписује засађивање више милиона дрвећа.

Тријумф су почели да јој оспоравају кад су на видело изашли њени коментари који су се односили на вирус ХИВ-а и сиду.

Вангари Матаи је сугерисала да је вирус ХИВ-а вештачки направљен као биолошко оружје за истребљење Афроамериканаца.

Нема научних доказа који би поткрепили њену тврдњу.

Истакнути пропуст: Ганди остао празних руку

Нобелова награда славна је и по људима који је носи добили.

У категорији Награде за мир, можда је најупадљивије одсуство Махатме Гандија.

Упркос томе што је био номинован пет пута, индијски политичар, симбол пацифистичког покрета у 20. веку, никад није био овенчан овом наградом.

Норвешки историчар Геир Лундестад, тадашњи председник комитета који одлучује о добитнику, 2006. године је изјавио како је одсуство признања за Гандијева достигнућа највећи пропуст у историји Нобелове награде.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]