Уперили су нам пушке у главу: ББЦ тим привеле израелске снаге у јужној Сирији

Ујутро, 9. маја био сам део тима ББЦ-ја на арапском који је напустио сиријску престоницу Дамаск и упутио се ка јужној покрајини Дера.

Одатле смо планирали да стигнемо до границе са Голанском висоравни, која се налази под израелском окупацијом.

Желели смо да се приближимо сиријској територији коју држи израелска војска од децембра, кад је израелски премијер изјавио да на неодређено преузимају контролу над демилитаризованом тампон зоном и оближњим областима после пада режима Башара ал Асада.

Били смо седмочлани тим: ја (британски држављанин), двоје ирачких припадника ББЦ-јевог особља и четворица Сиријаца, од којих су тројица фриленсера и један ББЦ камерман.

Снимали смо близу једног од осматрачких положаја Снага за посматрање повлачења Уједињених нација (УНДОФ), код града Ал-Рафида, кад нам је званичник УН-а испричао да се израелска страна распитивала о нашем идентитету и да јој је речено да смо ББЦ-јева екипа.

После тога смо се одвезли на север ка граду Кунеитри, који се налази унутар тампон зоне још од споразума из 1974. године о повлачењу између Сирије и Израела, који је заузео Голан током Блискоисточног рата 1967. године.

Око 200 метара од града, пут је блокирао контролни пункт без чувара.

Поред контролног пункта приметили смо тенкове Меркава, од којих је један носио израелску заставу.

Са оближњег торња посматрали су нас двојица израелских војника - један од њих кроз двоглед - и мој колега је поддигао ББЦ-јеву легитимацију да је виде.

Због онога што се после тога десило мом тиму, ББЦ је уложио жалбу израелској војсци, али још није добио одговор.

Минут пошто смо започели снимање у овој области, са друге стране контролног пункта пришао нам је бели аутомобил.

Четворица израелских војника изашли су из аутомобила и опколили нас.

Уперили су нам пушке у главу и наредили нам да спустимо камеру крај пута.

Покушао сам да им објасним да смо екипа ББЦ-ја, али је све ескалирало неочекивано брзо.

Успео сам да пошаљем поруку мојим колегама из ББЦ-ја у Лондону рекавши им да нас је зауставила израелска војска пре него што су нам били заплењени телефони и сва опрема.

Још израелских војника је пристигло у војном хамвију и наш аутомобил је темељно претресен.

Војници су нас спровели кроз баријеру у град Кунеитри и зауставили се код контролног пункта који раздваја Кунеитру од окупираног Голана.

Тамо су војници почели да прегледају снимке док смо седели у нашим колима, а један од њих је држао пушку уперену у моју главу свега неколико метара даље.

После више од два сата, један од војника затражио је да изађем из кола и разговарам с неким преко мобилног телефона.

Нисам знао ко је особа са друге стране везе.

Говорио је лошим арапским. Питао је зашто снимамо израелске војне положаје.

Рекао сам му да сам британски новинар ББЦ-ја и објаснио му природу нашег посла.

Вратио сам се у кола и пушка ми је поново била уперена у главу.

После још сат времена чекања, пристигло је ново возило.

Из кола је изашла група припадника безбедносних снага носећи повезе за очи и пластичне везе, и затражила да први изађем.

Главни официр, који је говорио течним палестинским арапским дијалектом, ухватио ме је за руку и повео ка једној од просторија на контролном пункту који је претходно користила сиријска војска.

Под је био прекривен срчом од стакла и смећем.

Рекао ми је да ће се према мени опходити другачије – без лисица, без повеза за очи – за разлику од остатка мог тима.

Био сам шокиран.

Питао сам их зашто то раде кад знају да смо екипа ББЦ-ја.

Рекао је да жели да нам помогне да брзо изађемо одавде и да морамо да се повинујемо њиховим упутствима.

Неколико тренутака касније, ушао је други официр и наредио ми да скинем сву одећу сем доњег веша.

Испрва сам одбио, али су они инсистирали и запретили ми, па сам послушао.

Прегледао ме је и унутар доњег веша, и спреда и отпозади, претресао ми одећу, потом ми рекао да је поново обучем и почео да ме испитује, постављајући ми и лична питања о мојој деци и њиховом годишту.

Кад су ме коначно пустили из просторије, присуствовао сам стравичној сцени: сви чланови мог тима су били везани и имали су повезе преко очију.

Молио сам официра да их пусти, а он је обећао да ће то учинити пошто их испита.

Одведени су један по један у исту просторију да би били претресени до голе коже и саслушани.

Враћали су се са још везаним рукама, али без повеза за очи.

Саслушање тима трајало је више од два сата, током чега су сви наши телефони и лаптопови били прегледани, а многе фотографије избрисане, међу њима и оне приватне.

Официр нам је запретио горим последицама ако поново приђемо граници са сиријске стране, рекао да знају све о нама и да ће нас пронаћи ако било каква скривена или неизбрисана фотографија буде била објављена.

Око седам сати после нашег привођења - прошло је 21 сат - одвезени смо у пратњи два возила, једног испред нашег аута и другог иза, до руралне области око два километра од Кунеитре.

Тамо су се возила зауставила и кеса са нашим телефонима била је бачена према нама пре него што су се возила удаљила.

Изгубљени у мраку, без сигнала, интернета или представе о томе где се налазимо, наставили смо да се возимо све док нисмо стигли до једног сеоцета.

Ту нам је група деце показала где је аутопут, упозоривши нас да погрешно скретање може да доведе до тога да Израелци отворе ватру на нас.

Десетак напетих минута касније, пронашли смо пут.

Четрдесет пет минута касније, били смо у Дамаску.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]