Седам успеха у борби за очување природе за које можда нисте чули у 2025.

Представљамо успехе у борби за очувања природе који су остварени у 2025. години, а за које можда нисте чули.

Еколошка ситуација у 2025. години је позната: емисије расту, а природа наставља да пропада.

Међутим, било је и светлих тренутака.

Мере у области зелене енергије, заштите природе и права староседелачких народа дале су одређене опипљиве резултате у борби против климатских промена у циљу очувања природе.

Због поплаве разних вести, ови успеси често промакну људима, па ББЦ поново подсећа на седам важних достигнућа у 2025. години - од великог раста употребе обновљивих извора енергије до опоравка угрожених корњача и тигрова.

Нагли раст обновљивих извора енергије

Енергије ветра и сунца и други обновљиви извори су у 2025. години први пут надмашили производњу из угља и постали су водећи извор електричне енергије у свету.

Предводник у овој области је Кина, која драматично повећава производњу чисте енергије и доминира извозом технологија за генерисање зелене енергије.

Поред огромног раста соларне енергије, Кина чак користи и снагу екстремних олуја употребом ветроелектрана које су отпорне на тајфуне.

И друге земље су забележиле значајан напредак захваљујући енергији ветра.

Анализа стања у Енглеској у 2025. години показује да је ветар постао највећи појединачни извор енергије, који покрива око трећине потражње, док се угаљ практично више не користи за производњу електричне енергије.

Енглеска такође напредује у складиштењу чисте енергије за периоде када нема ветра (или сунца), а на северу земље је почела изградња највећег на свету постројења за складиштење енергије на бази технологије течног ваздуха.

У свету, стопа раста капацитета обновљивих извора енергије се убрзава у више од 80 одсто земаља.

Према подацима Међународне агенције за енергију, до 2030. године укупни капацитет обновљивих извора енергије требало би да се удвостручи у односу на данашњи ниво.

Земља која предводи раст ових капацитета је Кина.

Захваљујући великим улагањима у чисту енергију, Кина је ове године први пут забележила пад емисија ЦО₂, а емисије су бележиле пад током 12 месеци, до маја 2025. године, показује анализа портала Carbon Brief.

Иако је још рано за закључке, ово указује да емисије у Кини можда достижу врхунац, а према другој анализи истог портал, тренд пада емисија се наставио и у другој половини ове године.

Кина је такође ажурирала њену обавезу у погледу смањења емисија, иако многе друге земље нису предале њихове нове климатске циљеве пре конференције Уједињених нација (УН) о клими.

Све у свему, пораст производње чисте енергије у свету, који покреће Кина, ствара услове за достизање врхунца, а затим и пада употребе фосилних горива за производњу електричне енергије, наводи се у извештају међународног аналитичког центра за енергетику Ембер.

Ипак, иако је раст производње чисте енергије брз и убрзава се, још увек није довољан да се избегну опасни нивои климатских промена.

Мере за заштиту океана

Отворено море, односно морски простор изван територијалних и искључивих економских зона држава, чини готово две трећине светских океана.

Тренутно је свега један одсто овог огромног морског простора заштићен, али би то ускоро требало да се промени.

После деценијских преговора, међународни споразум о заштити отвореног мора коначно је постигнут 2023. године, а у септембру 2025. потврдио га је довољан број земаља да може да ступи на снагу.

Овим Споразумом о отвореном мору предвиђа се да се 30 одсто тих вода прогласи заштићеним морским подручјем - деловима океана који су намењени заштити станишта, врста и здравих морских екосистема.

Уводи се и додатна заштита националних вода.

Ове године успостављено је највеће заштићено морско подручје на свету - Таинуи Атеа у Француској Полинезији.

Идеја је да се заштити око 1.100.000 квадратних километара океана.

Заштита шума

Бразил је 2025. био домаћин конференцији ЦОП30, првог годишњег светског самита под окриљем УН-а који је одржан у Амазонији, а заштита шума је била главна тема.

Конференција одржана у Белему у новембру је добили надимак „шумски ЦОП".

Бразил је најавио да планира да изради „мапу пута" за спровођење раније преузете обавезе да крчење шума обустави до 2030. године.

Ову иницијативу подржало је више од 90 земаља, иако није уврштена у званичне закјлучке конференције, а њен правни статус је још увек неизвестан.

Бразил је такође успоставио финансијски механизам за заштиту постојећих шумских подручја.

Идеја је да се обезбеди да се очување тропских шума вреднује више од њиховог уништавања, новчаним подстицајима за оне који предузимају успешне и проверене кораке за заштиту шума.

Ово је другачији приступ у односу на многе друге фондове за заштиту шума, који углавном награђују смањење емисија, а не очување постојећих шумских површина.

Фонд треба да прикупи 125 милијарди долара, али су досадашња обећања за издвајање достигла свега 6.7 милијарди долара.

Ове године такође су забележени помаци у погледу крчења шума.

Према званичним подацима Бразила, крчење шума у бразилском делу Амазоније пало је за 11 одсто у 12 месеци закључно са јулом 2025. године, што је најнижи ниво у последњих 11 година.

Крчење шума је смањено и у осетљивом екосистему Сераду, у којем је биолошка разноврсност изузетно богата.

Такође, невладина организација Имазон утврдила је да је уништавање шума у бразилском делу Амазоније у октобру 2025. године било 43 одсто мање него у истом месецу претходне године.

У свету, годишње стопе крчења шума су у периоду од 2015. до 2025. године биле 38 одсто ниже у поређењу са периодом од 1990. до 2000. године, при чему за више од половине светских шума сада постоје дугорочни планови управљања, наводи се у извештају УН-а за 2025. годину.

Ипак, широм света се сваке године и даље крчи око 26.9 милиона хектара шума, што је површина приближна територији америчке савезне државе Неваде, пише у извештају.

Важна судска одлука

Међународни суд правде (МСП), који се сматра највишом судском инстанцом на свету, ове године је донео значајну одлуку која омогућава земљама да туже једна другу због климатских промена.

Ова одлука би могла да омогући земљама које су тешко погођене климатским променама да покрену правне поступке против држава које су највећи загађивачи.

Иако пресуда није правно обавезујућа ни за сам суд, ни за националне судове, стручњаци истичу да је одлука МСП-а изузетно важна и да би могла да има велики утицај на начин решавања климатских спорова широм света.

Победе за дивљи свет

У 2025. години забележен је велики опоравак више угрожених врста дивљих животиња.

Зелене морске корњаче, које су некада масовно ловљене због јаја и декоративних оклопа, спасене су са ивице изумирања.

Њихове популације су се опоравиле захваљујући деценијским напорима да се заштите - од излегања младунаца на плажама, до смањења случајног улова у рибарским мрежама.

Ове године је врста премештена из категорије „угрожена" у категорију „најмање угрожена" на Црвеном списку Међународне уније за заштиту природе (ИУЦН).

Такође, на Флориди је ове године забележена рекордна сезона гнежђења морских корњача, уз више од 2.000 гнезда кожастих корњача.

А у Индији данас живи 75 одсто светске популације тигрова, јер је земља за нешто више од деценије успела да удвостручи број ових животиња на више од 3.600 јединки, према извештају Сутика Бисваса, ББЦ дописника из Индије, у јануару ове године.

Тигрови живе на подручју од око 138.200 квадратних километара, што је отприлике пола територије Велике Британије, заједно са око 60 милиона људи, где се много улаже у заштиту тигрова од криволова и губитка станишта, као и у смањење сукоба са људима.

Научници истичу да овај пример пружа драгоцене лекције и показује остатку света како очувањем природе могу да се заштите велике мачке, унапреди биолошка разноликост и истовремено подрже локалне заједнице.

Напредак за староседелачке народе

Ове године староседелачки народи су на нивоу УН-а званично признати као предводници у заштити и управљању планетом.

На завршном делу самита УН-а о биодиверзитету ЦОП16, који је одржан у фебруару, староседелачки народи су званично добили глас у поступку доношења међународних одлука о очувању природе.

Ово право је утемељно договором о оснивању новог сталног комитета, а староседелачки народи, који су раније имали незванични и симболични статус, су на конференцији добили званично и дугорочно право улешча и одлучивања.

Значај традиционалног, наслеђеног знања наглашен је и на климатској конференцији ЦОП30 у Бразилу.

Догађају је присуствовала највећа делегација староседелаца у историји ЦОП-а, у којој је према проценама било 2.500 њихових представника.

Међу постигнућима конференције су усвајање нових финансијских обећања, као и обавеза признавања права на земљу староседеоцима.

Само у Бразилу створено је 10 нових територија староседелаца.

Ипак, остаје забринутост да обећања неће довести до стварних промена, јер и даље постоје претње многим староседелачким заједницама.

Током конференције, организација Сурвивал Интернатионал известила је о насилној смрти вође племена Цаингуа народа Гуарани на југу Бразила.

Обнова реке Кламата

Само годину дана после уклањања четири бране на реци Кламату у Калифорнији, лососи су се вратили на њихова традиционална мрестилишта.

„Лососа тренутно има свуда дуж речног тока", изјавио је локалним медијима Мајкл Харис, менаџер заштите животне средине Програма заштите слива реке Кламата који води Калифорнијско одељење за заштиту риба и дивљих животиња.

„Брзина њиховог повратка је запањујућа".

Лососа генерацијама није било у горњим токовима реке.

Међутим, захваљујући кампањи коју су предводила локална племена уклоњене су четири хидроелектране које су деценијама озбиљно загађивале Кламат, што је моћној реци омогућило да поново слободно тече.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]