Мајмуни никада неће успети да откуцају Шекспирова дела, кажу научници

Математичари из Аустралије су довели у питање старо веровање да би мајмун који куца на писаћој машини бесконачно дуго на крају успео да напише сабрана дела Вилијеман Шекспира.

Познатија под називом „теорема бесконачног мајмуна“, овај мисаони експеримент се дуго користио као објашњење принципа вероватноће и случајности.

Међутим, нова рецензирана студија, коју су предводили истраживачи Стивен Вудкок и Џеј Фалета из Сиднеја, показала је колико је та вероватноћа мала.

Тврде да је време потребно да мајмун откуца Шекспирове драме, сонате и песме, дуже него очекивани животни век универзума.

Иако је математички тачна, теорема је „обмањујућа", кажу они.

Научници су посматрали способности једног мајмуна, а такође су урадили низ прорачуна, заснован на глобалној популацији шимпанзи, којих данас има око 200.000.

Резултати су показали да чак и када би све шимпанзе на свету по цео живот куцале брзином од једне типке у секунди, не би успели да откуцају Шекспирова дела.

Постојала би шанса од пет одсто да једна од тих шимпанзи успешно откуца реч „банане“ током живота.

Вероватноћа да шимпанза насумично испише реченицу - „ја сам шимпанза, дакле постојим" - износи један према 10 милиона милијарди, показује истраживање.

„Није вероватно да ће, чак и уз већу брзину куцања или раст броја шимпанзи, рад мајмуна икада моћи да се користи за писање радова“, наводи се.

Прорачуни су засновани на најшире прихваћеној хипотези о крају универзума, а то је теорија топлотне смрти.

Упркос називу, такозвана топлотна смрт би заправо била спора и хладна.

Укратко, то је сценарио у којем универзум наставља да се шири и хлади, док све у њему умире, пропада и бледи.

„Ово откриће показује да идеја о бесконачности ресурса даје резултате, који се не поклапају са ограничењима нашег универзума“, каже профеоср Вудкок.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]