Мачке: Зашто, када и како преду

Ми мислимо да знамо шта значи мачје предење.

То је вероватно најпрепознатљивији знак животињског задовољства: пријатно стругање које настаје кад год се мачка заголица или помази, звучна подлога небројених сесија током излежавања у власниковом крилу.

Али то није цела прича.

Много се више тога дешава са мачјим предењем него што бисте могли логички да закључите.

Чак и „како" је дуго било предмет расправе.

Неки су мислили да је повезано са крвљу која тече у доњој шупљој вени, која доводи крв лишену кисеоника у десну страну срца.

Али после више истраживања изгледало је вероватније да звук потиче из мишића у мачјем гркљану.

Док се покрећу, они шире и скупљају глотис - део гркљана који окружује гласне жице - и ваздух вибрира сваки пут кад мачка удахне или издахне.

Резултат?

Предење.

Иако је наука сада прилично сигурна да тако изгледа тај процес, не постоји дефинитиван одговор на питање шта покреће ову реакцију.

Највећи могући траг је неурални осцилатор дубоко у мачјем мозгу, који иначе нема јасну другу сврху.

Али кад се неурални осцилатор покрене, да ли се то деси само кад је мачка срећна?

Понекад. Али само понекад.

Марјан Дебевер је фотографкиња мачјих склоништа у Лондону која тренутно студира мачју психологију.

Она је такође власница четири мачке - Клајва, Хуле, Луиђија и Арчија - које су нека врста Инстаграм сензације (око 54.000 пратилаца и Инстаграм фанова, и у сталном порасту).

Део мистерије око предења је да ми често приметимо мачје предење тек кад их „голицамо на местима на којима воле да буду голицане", каже Дебевер.

А опет оне преду и кад нас нема у близини, а размере тог предења се разликују од појединца до појединца.

„Све мачке су различите, неке никад не преду а неке преду непрестано", каже она.

Она пореди свог мачка Луиђија - луталицу који је пратио некога до његове канцеларије и касније завршио у склоништу - и Арчија „који се доселио из комшилука" и постао саставни део породице.

Луиђи преде мало, а Арчи много.

„Фотографисала сам до сада више од 3.000 мачака по склоништима и нема две исте", каже Дебевер.

„Виђала сам да много мачака преде док умиру и кад се успављују. Ветеринар би ми рекао нешто попут: 'Пределе су до самог краја', а људи претпостављају да су оне срећне кад преду. То напросто није увек тако."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Погледајте видео: Роботичка мачка Мармелада доноси радост у дом за старе

Студија мачјег понашања и комуникације је у заостатку у односу на псе, који су обично вољнији учесници у испитивањима, нарочито ако ће добити награду у виду хране.

Али последњих година дошло је до већег расветљавања мистерије предења.

„Тек почињемо да га разумемо и има више питања него одговора", каже Гери Вајцман, ветеринар и извршни директор Хуманог друштва из Сан Дијега.

„Иако предење углавном представља знак задовољства код мачака, може да изражава и нервозу, страх и стрес. Срећом, чешће је показатељ овог првог.

„Спекулише се деценијама да је предење облик комуникације. Почетком 2000-тих смо развијали хипотезе да предење има и друге сврхе сем овога. Радови Елизабете фон Мугенталер, Керен Оверол и других довели су до бољег разумевања сврхе предења. Врло је вероватно да предење има својство комуникације, смиривања и залечења", каже Вајцман.

Мачке почињу да преду кад су свега неколико дана старе, што помаже њиховим мајкама да их пронађу у време храњења.

То може да остане код неких одраслих мачака које преду док се хране - или које преду пре храњења док покушавају да убеде човека да је време за вечеру.

Неке ће прести гласно док пажљиво истражују нова окружења (моја мачка преде најгласније кад истражује задњу страну ормана са одећом).

Мачке могу да преду и кад су биле препаднуте или након стресних епизода као што је кад их појури пас.

Што је више наука залазила у предење, чини се да је више новога откривала.

„Истраживачи су забележили 'обична предења' и предења којима се проси храна од власника", каже Силија Хадон, ауторка и стручњакиња за понашање мачака.

„Чак и људи који нису власници мачака умеју да распознају разлику. Унутар обичног предења ниског тона налазио се крик више фреквенције, налик мјаукању."

„Овај конкретан звук више је као плач изолације мачића или плач људске бебе кад јој нешто смета. Ми људи смо природно осетљиви на плач бебе, тако да реагујемо и на тај плач у оквиру мачјег предења."

Сем Вотсон, научни службеник при британској добротворној установи за животиње РСПЦА, каже да се још увек врло мало разуме како мачке преду међу собом у дивљини, мада је очигледно да ће прести док чисте једна другу.

„Једно би могло да значи 'желим то', друго би могло да значи 'ајде да делимо ресурсе'. Има много таквих ствари о којима врло мало знамо.

„Мачја комуникација је апсолутно занемарена, а заслужује много више пажње и проучавања него што добија данас."

Верује се да су вибрације из ове активности физички окрепљујуће - начин да се мачка „излечи" после стреса

Једна хипотеза је да је предење моћна исцелитељска радња.

Верује се да су вибрације те активности физички окрепљујуће - начин да се мачка сама „залечи" после стреса.

Фреквенција тих вибрација - која варира од 20 херца до 150 херца - сматра се да подстиче раст костију, јер се кости учвршћују у реакцији на притисак.

Друге фреквенције могле би да раде нешто слично ткиву.

„Предење на фреквенцији од 25-100 херца кореспондира са утврђеним фреквенцијама залечења у терапеутској медицини за људе", каже Вајцман.

„Кост реагује на 25-50 херца, а кожа и мека ткива реагују на 100 херца, према истраживачима."

Због тога виђамо мачке да преду наизглед задовољне док дремају.

У стварности, то је нека врста само-опоравка.

Мачке су можда адаптирале своје нормално понашање - које се сада своди на провођење већег дела дана у одмарању - као начин да се избегну повреде кроз преоптерећивање.

Предење се развило као начин одржавања костију и ткива у добром стању које изискује мало енергије док мачке одмарају.

А од предења можда немају користи само саме мачке.

Мажење мачке одавно се доживљава као нека врста опуштања од стреса - власништво над мачком може да смањи ризик од можданог удара или срчаних болести чак за трећину.

Те исте фреквенције на којима преду мачке могле би да имају позитивне стране и по нас.

„Мислим да људи имају велику корист од предења", каже Вајцман.

„На страну физиолошке предности, ми смо увек реаговали на психолошке ефекте предења.

„Оно нас умирује и задовољава, као гледања таласа на плажи. Реагујемо на мачје предење као умирујући стимуланс и можда смо чак генетски одабрали мачке са већом склоношћу ка предењу."

Хадон се слаже с тим.

„Ако вам се умотава око стопала, гледа вас одоздо, баца погледе на ормар са храном или фрижидеру, ви не можете да пропустите све те знаке уз гласно предење који говоре да она жели храну - сада!

„Ујутро предење може да се искористи, заједно са мажењем или трљањем човековог лица, да се човек пробуди и тако добије доручак. Већина нас нахрани мачке пре него што нахрани себе, што показује колико је ефикасна њихова комуникација."

Кад се све сабере и одузме, потрага за дефинисањем значења предења може да донесе корист преко бољег упознавања говора тела мачака - од перископског репа пријатељске мачке расположене за дружење до раширених очију и савијених бркова мачке у борбеном положају.

Са овим дубљим сазнањима, веза између мачке и власника може само да постане још јача.

Погледајте видео: Жива легенда дворане Пионир - Необична љубав мачке Љубице према кошарци

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]