Mačke: Zašto, kada i kako predu

Mi mislimo da znamo šta znači mačje predenje.

To je verovatno najprepoznatljiviji znak životinjskog zadovoljstva: prijatno struganje koje nastaje kad god se mačka zagolica ili pomazi, zvučna podloga nebrojenih sesija tokom izležavanja u vlasnikovom krilu.

Ali to nije cela priča.

Mnogo se više toga dešava sa mačjim predenjem nego što biste mogli logički da zaključite.

Čak i „kako" je dugo bilo predmet rasprave.

Neki su mislili da je povezano sa krvlju koja teče u donjoj šupljoj veni, koja dovodi krv lišenu kiseonika u desnu stranu srca.

Ali posle više istraživanja izgledalo je verovatnije da zvuk potiče iz mišića u mačjem grkljanu.

Dok se pokreću, oni šire i skupljaju glotis - deo grkljana koji okružuje glasne žice - i vazduh vibrira svaki put kad mačka udahne ili izdahne.

Rezultat?

Predenje.

Iako je nauka sada prilično sigurna da tako izgleda taj proces, ne postoji definitivan odgovor na pitanje šta pokreće ovu reakciju.

Najveći mogući trag je neuralni oscilator duboko u mačjem mozgu, koji inače nema jasnu drugu svrhu.

Ali kad se neuralni oscilator pokrene, da li se to desi samo kad je mačka srećna?

Ponekad. Ali samo ponekad.

Marjan Debever je fotografkinja mačjih skloništa u Londonu koja trenutno studira mačju psihologiju.

Ona je takođe vlasnica četiri mačke - Klajva, Hule, Luiđija i Arčija - koje su neka vrsta Instagram senzacije (oko 54.000 pratilaca i Instagram fanova, i u stalnom porastu).

Deo misterije oko predenja je da mi često primetimo mačje predenje tek kad ih „golicamo na mestima na kojima vole da budu golicane", kaže Debever.

A opet one predu i kad nas nema u blizini, a razmere tog predenja se razlikuju od pojedinca do pojedinca.

„Sve mačke su različite, neke nikad ne predu a neke predu neprestano", kaže ona.

Ona poredi svog mačka Luiđija - lutalicu koji je pratio nekoga do njegove kancelarije i kasnije završio u skloništu - i Arčija „koji se doselio iz komšiluka" i postao sastavni deo porodice.

Luiđi prede malo, a Arči mnogo.

„Fotografisala sam do sada više od 3.000 mačaka po skloništima i nema dve iste", kaže Debever.

„Viđala sam da mnogo mačaka prede dok umiru i kad se uspavljuju. Veterinar bi mi rekao nešto poput: 'Predele su do samog kraja', a ljudi pretpostavljaju da su one srećne kad predu. To naprosto nije uvek tako."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pogledajte video: Robotička mačka Marmelada donosi radost u dom za stare

Studija mačjeg ponašanja i komunikacije je u zaostatku u odnosu na pse, koji su obično voljniji učesnici u ispitivanjima, naročito ako će dobiti nagradu u vidu hrane.

Ali poslednjih godina došlo je do većeg rasvetljavanja misterije predenja.

„Tek počinjemo da ga razumemo i ima više pitanja nego odgovora", kaže Geri Vajcman, veterinar i izvršni direktor Humanog društva iz San Dijega.

„Iako predenje uglavnom predstavlja znak zadovoljstva kod mačaka, može da izražava i nervozu, strah i stres. Srećom, češće je pokazatelj ovog prvog.

„Spekuliše se decenijama da je predenje oblik komunikacije. Početkom 2000-tih smo razvijali hipoteze da predenje ima i druge svrhe sem ovoga. Radovi Elizabete fon Mugentaler, Keren Overol i drugih doveli su do boljeg razumevanja svrhe predenja. Vrlo je verovatno da predenje ima svojstvo komunikacije, smirivanja i zalečenja", kaže Vajcman.

Mačke počinju da predu kad su svega nekoliko dana stare, što pomaže njihovim majkama da ih pronađu u vreme hranjenja.

To može da ostane kod nekih odraslih mačaka koje predu dok se hrane - ili koje predu pre hranjenja dok pokušavaju da ubede čoveka da je vreme za večeru.

Neke će presti glasno dok pažljivo istražuju nova okruženja (moja mačka prede najglasnije kad istražuje zadnju stranu ormana sa odećom).

Mačke mogu da predu i kad su bile prepadnute ili nakon stresnih epizoda kao što je kad ih pojuri pas.

Što je više nauka zalazila u predenje, čini se da je više novoga otkrivala.

„Istraživači su zabeležili 'obična predenja' i predenja kojima se prosi hrana od vlasnika", kaže Silija Hadon, autorka i stručnjakinja za ponašanje mačaka.

„Čak i ljudi koji nisu vlasnici mačaka umeju da raspoznaju razliku. Unutar običnog predenja niskog tona nalazio se krik više frekvencije, nalik mjaukanju."

„Ovaj konkretan zvuk više je kao plač izolacije mačića ili plač ljudske bebe kad joj nešto smeta. Mi ljudi smo prirodno osetljivi na plač bebe, tako da reagujemo i na taj plač u okviru mačjeg predenja."

Sem Votson, naučni službenik pri britanskoj dobrotvornoj ustanovi za životinje RSPCA, kaže da se još uvek vrlo malo razume kako mačke predu među sobom u divljini, mada je očigledno da će presti dok čiste jedna drugu.

„Jedno bi moglo da znači 'želim to', drugo bi moglo da znači 'ajde da delimo resurse'. Ima mnogo takvih stvari o kojima vrlo malo znamo.

„Mačja komunikacija je apsolutno zanemarena, a zaslužuje mnogo više pažnje i proučavanja nego što dobija danas."

Veruje se da su vibracije iz ove aktivnosti fizički okrepljujuće - način da se mačka „izleči" posle stresa

Jedna hipoteza je da je predenje moćna isceliteljska radnja.

Veruje se da su vibracije te aktivnosti fizički okrepljujuće - način da se mačka sama „zaleči" posle stresa.

Frekvencija tih vibracija - koja varira od 20 herca do 150 herca - smatra se da podstiče rast kostiju, jer se kosti učvršćuju u reakciji na pritisak.

Druge frekvencije mogle bi da rade nešto slično tkivu.

„Predenje na frekvenciji od 25-100 herca korespondira sa utvrđenim frekvencijama zalečenja u terapeutskoj medicini za ljude", kaže Vajcman.

„Kost reaguje na 25-50 herca, a koža i meka tkiva reaguju na 100 herca, prema istraživačima."

Zbog toga viđamo mačke da predu naizgled zadovoljne dok dremaju.

U stvarnosti, to je neka vrsta samo-oporavka.

Mačke su možda adaptirale svoje normalno ponašanje - koje se sada svodi na provođenje većeg dela dana u odmaranju - kao način da se izbegnu povrede kroz preopterećivanje.

Predenje se razvilo kao način održavanja kostiju i tkiva u dobrom stanju koje iziskuje malo energije dok mačke odmaraju.

A od predenja možda nemaju koristi samo same mačke.

Maženje mačke odavno se doživljava kao neka vrsta opuštanja od stresa - vlasništvo nad mačkom može da smanji rizik od moždanog udara ili srčanih bolesti čak za trećinu.

Te iste frekvencije na kojima predu mačke mogle bi da imaju pozitivne strane i po nas.

„Mislim da ljudi imaju veliku korist od predenja", kaže Vajcman.

„Na stranu fiziološke prednosti, mi smo uvek reagovali na psihološke efekte predenja.

„Ono nas umiruje i zadovoljava, kao gledanja talasa na plaži. Reagujemo na mačje predenje kao umirujući stimulans i možda smo čak genetski odabrali mačke sa većom sklonošću ka predenju."

Hadon se slaže s tim.

„Ako vam se umotava oko stopala, gleda vas odozdo, baca poglede na ormar sa hranom ili frižideru, vi ne možete da propustite sve te znake uz glasno predenje koji govore da ona želi hranu - sada!

„Ujutro predenje može da se iskoristi, zajedno sa maženjem ili trljanjem čovekovog lica, da se čovek probudi i tako dobije doručak. Većina nas nahrani mačke pre nego što nahrani sebe, što pokazuje koliko je efikasna njihova komunikacija."

Kad se sve sabere i oduzme, potraga za definisanjem značenja predenja može da donese korist preko boljeg upoznavanja govora tela mačaka - od periskopskog repa prijateljske mačke raspoložene za druženje do raširenih očiju i savijenih brkova mačke u borbenom položaju.

Sa ovim dubljim saznanjima, veza između mačke i vlasnika može samo da postane još jača.

Pogledajte video: Živa legenda dvorane Pionir - Neobična ljubav mačke Ljubice prema košarci

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]