Русија и Украјина: Кијев се нада да ће упад у Курск променити ток рата

„Сви ратови се завршавају преговорима. Нису војници у рововима ти који одлучују када".

Арни се прикључио украјинског војсци 2022. године како би се борио за опстанак његове земље.

Налетели смо на њега 30 месеци касније и сада наводи нову мотивацију за борбу. „Мир".

„Нико не воли рат, сви желимо да се заврши", каже он док се наслања на камуфлирани камион.

Војници које срећемо у близини руске границе желе да заврше руску инвазију под прихватљивим условима.

То не значи да их на првом месту не покреће жеља за преживљавањем, већ делује да су се устремили ка циљу.

„За Украјину, за наш народ, борићемо се до краја", каже Арни.

Украјина је до 6. августа имала један циљ - ослобођење. Потпуно одвраћање руских трупа до граница какве су биле пре прве инвазије 2014. године.

У последњих годину и по дана дешава се обрнуто, Русија постепено еродира украјинску територију.

А онда је повучен „ол ин" (all in) покерашки потез, изненадивши све осим борбено прекаљених украјинских војника који су га извели: контраофанзива унутар руске области Курск.

„То је несумњиво је био успешан и храбар потез", каже Серхи Кузан, председник истраживачког украјинског центра за безбедност и сарадњу.

Кијев непрестано истиче офанзиву, уз безброј фотографија војника који деле помоћ док обарају руске заставе.

„Такође, мења се наратив", каже Алина Фролова, стручњакиња за безбедносна питања и бивша заменица министра одбране Украјине.

„Ситуација у којој корак по корак губимо територију није добра. Стратешка позиција Украјине се променила".

Упркос поређењима са првом руском инвазијом, Кијев каже да окупација није циљ.

Шта је онда циљ? Има их више од једног.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Тампон зона

„Један од разлога за овај напад је боља заштита града Сами", објашњава Кузан и истиче да се често заборавља да је граница и даље линија фронта.

Од почетка лета, председник Украјине Володомир Зеленски говори да је на област Суми извршено више од 2.000 удара само из региона Курск, као и да је коришћено 250 клизних бомби.

Месецима се страховало да руске снаге припремају властити прекогранични напад, а одбрана Украјине ће бити лакша ако их погурају уназад, сматра Серхи Кузан.

„Сада освојени руски град Суџа је од стратешке важности. Руси су већ у горој позицији јер ми контролишемо прилазне путеве."

Русија не само да је морала да реагује на украјинске потезе на бојном пољу, већ су и њене линије снабдевања биле на мети.

Заузети су кључни путеви и срушен је стратешки важан мост.

Што нас доводи до:

Прераспоређивање руских снага

„Главни разлог офанзиве у Курск је одвраћање пажње Русије са окупираних украјинских територија", каже Иван Ступак, који је радио за украјинску безбедносну службу (СБУ) између 2004. и 2015. године.

Добра вест за Украјину је да се управо то и дешава. Лоша вест је да продор руских снага, посебно према граду Покровск, не јењава.

„Руска војска прераспоређује трупе из различитих праваца - из региона Херсон, Харков и Доњецк, на пример", каже Иван.

Он сматра да се око 10.000 војника преусмерава, углавном из других делова Русије.

'Фонд за размену'

Тако је украјински председник Зеленски описао заробљавање руских војника.

Кад год је у прошлости Украјина имала моментум, заробљавала је више и последично много лакше преговарала о пуштању украјинских војника.

Офанзива у Курску није изузетак. Кијев каже да је стотине руских војника сада у заробљеништву.

На објављеним снимцима из дрона могло се видети како се неки од њих предају и воде у Украјину.

„Москва заправо нуди да се започну преговори о размени ратних заробљеника", каже Кузан.

„Више није на нама да, уз помоћ Катара и Уједињених арапских емирата, питамо Русију да преда наше заробљенике."

Притисак

Ово је веома важно за Кијев.

У региону Курск се на цивилном нивоу осетио ужас и бес због украјинског напада на њихове домове.

То је довело до масовних евакуација, позива у помоћ и критике власти због неуспеха да спрече напад.

На политичком нивоу, руски председник Владимир Путин је јавно процесуирао дешавања током брифинга у Москви.

Наравно, важно је шта се дешава и на војном нивоу.

„Утицај украјинског упада може бити од критичне важност", закључује Алина Фролова.

„Због тога је коришћење професионалних снага била добра одлука", додаје.

Монете за преговарање у будућности

Ако не задржи освојене руске територије на дуже стазе, већ их држи довољно дуго, Украјина се нада ослобађању властитих територија.

Али то је велико „ако".

Русија је знатно већа, па јој одговара када борбе успоре. За Украјину је фактор изненађења често био користан.

„У симетричном рату немамо шансе против Русије", каже Алина Фролова.

„Морамо да предузимамо асиметричне потезе", додаје.

Успоравање продора у региону Курск може оставити Украјину пред тешким одлукама.

Али докле год су ствари у покрету, има предности, сматра Кузан.

„Напредовање од 1 до 3 километара дневно је нормално за замену предњих јединица са резервама", каже он.

„Руси у Донбасу напредују 400 метара дневно", додаје.

„Наш напредак у Курску је пет пута бржи од много веће војске!"

Али проблем за Кијев је у томе што Руси и даље напредују у Украјини.

Ипак, не треба очекивати да ће се Украјинци повући из напада у Русији у скорије време.

Сада су посвећени томе.

Шта је са Владимиром Путином?

Руски председник је првобитно офензиву назвао „терористичким нападом" и „провокацијом", али касније скоро да у јавности није коментарисао збивања.

Упркос томе што се уклапа у његов наратив да је руска инвазија одбрамбени рат.

Можда не жели да се узбуна коју су многи у Курску осетили прошири или да делује као да његова војска нема контролу над ситуацијом.

Такође, као и са катастрофом са подморницом у Курску и неуспешним војним пучем прошле године, Владмирир Путин не реагује увек одмах како би преузео иницијативу.

Украјина се нада да овог пута то не чини јер не може.

Додатно извештавање: Хана Хорноус, Софи Вилијамс и Хана Тсиба.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]