Технологија: Како ће судска одлука против Гугла за монопол утицати на кориснике

Свет технологије ће тек морати да свари могућу сеизмичку одлуку америчког суда да Гугл противзаконито држи монопол на претрагама и повезаним оглашавањем на интернету.

Тужба против Гугла поднета је пре четири године, а жалба коју ће компанија Алфабет, власник Гугла, сигурно уложити значи да ће се овој правни поступак вероватно наставити.

Али већ се разматрају могуће пресуде, од новчаних казни до других, сложенијих правних лекова.

Америчка влада посебно инсистира на структурним променама које би подразумевале издвајање неких компанија из корпорације - како би то могло да изгледа?

Разбијање корпорације на мање компаније

Од корпорације Гугла би могло да се захтева да се подели на мање компаније, што амерички званичници нису искључили као могућност.

Гугл је много више од интернет претраживача.

Погледајте само Андроид, компанију коју је Гугл купио 2005. године за 50 милиона долара, који је сада оперативни систем већине паметних телефона - или Јутјуб, који је купио за 1,65 милијарди долара 2006. године, а чији годишњи приходи су сада вишеструко већи.

Једна од могућности је да се дозволи да све ово компаније остану у саставу корпорације Гугла, али да се претраживач издвоји као посебна компанија.

То би могло да узрокује много главобоље руководиоцима Алфабета, али све док је Гугл подразумевани претраживач на уређајима, мало је вероватно да ће просечни корисник то приметити.

„Последица сваког таквог потеза сигурно би била вишегодишња парница и спор са регулаторним телима, али чини се да је сада много више 'у игри' него било кад пре у историји Гугла", рекао је Герет Милс, партнер у адвокатској канцеларији Чарлс Расел Спичлис (Charles Russell Speechlys).

„Биће одржано посебно рочиште на ком судија неће моћи да разматра могућност да Гугл прода цео или део његовог претраживача, или увођења других контрола корпоративног управљања као противаргумент монополском пословању за које је већ утврђено да постоји", додао је.

'Гуглај то'

Још један могући лек тиче се Гуглове праксе да плаћа другим компанијама да га користе.

Сједињене Америчке Државе (САД) су саопштиле да Гугл компанијама као што је Епл сваке године плаћа огроман новац да његов претраживач буде аутоматски и подразумевани претраживач на уређајима и платформама.

Судија се сагласио.

Спорно питање је да ли би велике компаније можда биле подстакнуте да развију сопствене претраживаче да им Гугл није плаћао толике износе.

На пример, Гугл је стандардна опција за интернет претрагу Епловог веб-претраживача Сафарија.

Ако би се увеле корективне мере које би значајно утицале на способност Гугла да другим компанијама плаћа да га користе, можда би то омогућило другим компанијама да постану конкурентне.

Међутим, у овом случају те компаније би се суочиле са снажно укорењеном навиком корисника да за интернет претрагу користе Гугл.

Иако бренд Епл ужива велико поштовање, тешко је замислити да корисницима каже „еплуј" то.

Произвођач Ајфона ће наравно желети да настави да прима новац од Гугла, од кога је 2020. године, према речима једног аналитичара, добио 20 милијарди долара.

„Сваки поремећај у приходима имао би значајне последице по Епл", рекао је Дипанџан Чатерџи из америчке компаније за истраживање тржишта и пружање савета Forrester Research.

„Пошто се случај води пред судом, а исход ће вероватно бити укидање монопола на претраживање интернета, сигурно се може очекивати да бренд који је опседнут корисничким искуством као што је Епл има план Б који ће његовим корисницима пружити одговарајуће решење", додао је.

Тешко је прећи на другог претраживача

Оно што је лакше замислити је да се уведе могућност избора - да се корисници када први пут отварају интерне претраживач питају да ли желе Гугл или рецимо Бинг, интернет претраживач Мајкрософта.

Много је теже замислити да људи масовно престану да користе Гугл из једноставног разлога што већина сматра да тај претраживач добро ради.

Ми који већ имамо седе сећамо се да је Гугл био један од неколико конкурентних претраживача који су се појавили у раним данима интернета, међу којима су били Јаху и Аск (раније AskJeeves), и вероватно мање познати као што су Лајкос (Lycos) и АлтаВиста (AltaVista).

Али током наредне деценије, Гугл не само да је постао доминантан играч на тржишту, већ је ушао и у свакодневни говор.

Иако је Мајкрософт направио сопствени интернет претраживач Бинг 2009. године, није успео да скине Гугл са његовог трона на тржишту.

Главни извршни директор Мајкрософта Сатја Надела сведочио је на суђењу Гуглу, вероватно се надајући да би пресуда против Гугла коначно дала крила Бингу.

„Суд може да пронађе друге начине да укине Гуглов монопол на интернет претраге, али неки од тих правних лекова вероватно превазилазе чињенице на којима се овај случај заснива", рекла је професорка Ану Бредфорд са Правног факултета Универзитета Колумбије у Њујорку.

„На пример, недавно је у Европској унији усвојен Закон о дигиталним услугама који обавезује чак и Гуглове Андроид телефоне да понуде могућност кориснику да приликом подешавања телефона сам изабере жељени претраживач.

„Видеће се да ли ово ново правило утире пут таквим законским обавезама у будућности", додала је.

Потребно је време

Без обзира на то какав ће бити след околности, искуство говори да се ништа неће десити брзо.

Мајкрософт је 1999. године био у врло сличној ситуацији у којој је сада Гугл.

Суд је установио да компанија држи монопол и годину дана касније наредио да се корпорација разбије у више мањих компанија.

Мајкрософт је уложио жалбу и првостепена пресуда је поништена 2001. године.

До краја 2002. године Мајкрософт је постигао нагодбу са америчким министарством правде што је суд прихватио.

Томе су се успротивиле поједине савезне америчке државе, а нагодба је званично потписана тек 2004, пет година после првостепене пресуде.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]