Успон шведских супер-богаташа

Шведска има светску репутацију заговорнице високих пореза и друштвене једнакости, али је у међувремену постала европски центар супер-богатих.

На острву Лидинго постоје огромне црвено-жуте виле на стеновитим литицама и беле минималистичке палате са прозорима од пода до плафона.

На мање од сат времена вожње од градског центра Стокхолма, ово је једна од најбогатијих шведских четврти.

Серијски предузетник Конрад Бергсторм пали светло у свом винском подруму да би показао 3.000 флаша које је ту сакупио.

Има још и отворени базен, теретану пресвучену јеленском кожом и радионицу која по потреби постаје ноћни клуб, са све великим металним писоаром.

„Имам много пријатеља међу музичким светом, тако да много свирамо", објашњава Бергсторм.

Обогатио се као суоснивач разних фирми међу којима су и компаније за продају слушалица и звучника, а ова кућа једна је од четири поседа чији је власник у Шведској и Шпанији„Француски бордо, њега волим", каже он, развукавши усне у весели, бели осмех.

То није изненађујући стил живота за једног успешног предузетника, али оно што би могло да изненади светске посматраче јесте колико људи је постало једнако богато као Бергсторм - или чак богатије - у Шведској, земљи са светском репутацијом левичарске политике.

Иако је тренутно на власти десничарска коалиција, земљом су већим делом протеклог века управљале социјалдемократске владе, изабране на обећањима да ће градити привреду на равноправним основама, са порезом који финансира снажну социјалну државу.

Али Шведска је доживела бум супер-богаташа у последње три деценије.

Године 1996, било је свега 28 људи са нето вредношћу од милијарду круна или више (око 92 милион долара по данашњем курсу), према списку богатих који је објавио бивши шведски пословни часопис Веканс афарер.

Већина је потицала из породица које су биле богате генерацијама.

До 2021. године, било је 542 „милијардера у крунама", према сличној анализи дневника Афронбладет, а они су заједно били власници еквивалента 70 одсто бруто друштвеног производа земље (БДП).

Шведска - која има свега 10 милиона становника - има и један од највећих процената „доларских милијардера" по главни становника.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Форбс је навео да је 43 Швеђана вредно милијарду долара или више на његовој листи најбогатијих из 2024. године.

То изађе око четворо на милион људи - поређења ради, то је двоје на милион у САД (које имају 813 милијардера - највише у било којој земљи - али су оне дом за више од 342 милиона људи).

„До овога је дошло практично преко ноћи - нисте приметили све док се није десило", каже Андреас Цервенка, новинар из Афтонбладета и аутор књиге Похлепна Шведска, у којој истражује постојан успон шведских супер-богаташа.

„Али у Стокхолму можете видети богатство рођеним очима, и разлику између супер-богатих у неким деловима Стокхолма и прилично сиромашних у другим деловима."

Један од разлога за пораст броја нових супер-богатих је процвет шведске технолошке сцене.

Земља има репутацију европске Силицијумске долине, произвевши више од 40 такозваних стартапова „једнорога" - компанија вредних више од милијарду долара - у последње две деценије.

Скајп и Спотифај су основани овде, баш као и гејмерске фирме Кинг и Моџанг.

Скорашње успешне приче подразумевају финансијски технолошки стартап Тинк, који је Виза откупила током пандемије за око две милијарде долара, компанија за здравствено осигурање Крај и компаније за е-скутере Вои.

У Епицентру - заједничком канцеларијском простору са огромним стакленим атријумом - ветеран предузетник Ола Ахлварсон корене свог успеха проналази још деведесетих.

Он каже да су пореске олакшице на кућне компјутере у Шведској „увезале и умрежиле све нас много брже него у другим земљама".

И сам серијски суоснивач компанија, он указује и на јаку „културу сарадње" на стартап сцени, са оствареним предузетницима који су често постајали узори за - и инвеститори у - наредној генерацији технолошких компанија.

Величина Шведске је такође чини популарним пробним тржиштем.

„Ако желите да се уверите да ли нешто ради на великом тржишту, можете - по ограниченој цени и без превише ризика по ваш бренд или цену ваших деоница - испробати ствари овде", каже Ахлварсон.

Али Цервенка тврди да постоји још један наратив који заслужује више пажње - монетарна политика за коју каже да је помогла у трансформацији земље у рај за супер-богате.

Шведска је имала врло ниске каматне стопе од раних 2010-тих, па све до пре пар година.

Због тога је било јефтино позајмљивати новац, тако да су се Швеђани са вишком готовине често одлучивали да улажу у некретнине или високоризичне инвестиције као што су технолошки стартапови, од којих је многима као последица тога скочила вредност.

„Један од великих фактора који је покретао овај огроман скок милијардера је што смо имали, дуги низ година, прилично јак раст вредности имовине", каже Цервенка.

Иако се они који највише зарађују у Шведској опорезују више од 50 одсто за њихово лично богатство - што је једна од највећих стопа у Европи - он тврди да су бројне владе - и левичарске и десничарске - подешавале неке порезе тако да заправо одговарају богатима.

Земља је укинула порез на богатство и наследство 2000-тих, а пореске стопе на новац зарађен од деоница и исплата акционарима компанија много су ниже од пореза на дохотке.

Корпоративна пореска стопа је такође опала са око 30 одсто деведесетих на око 20 одсто данас - што је мало мање од европског просека.

„Данас не морате да се иселите из Шведске ако сте милијардер. Заправо, неки милијардери се чак досељују", каже Цервенка.

За то време на острву Лидинго, Конрад Бергстром се слаже да Шведска има „врло повољан порески систем ако градите компаније".

Међутим, он каже да његово богатство врши позитиван утицај зато што компаније - и домови - запошљавају и друге људе.

„Имамо дадиљу, имамо баштована и имамо спремачице… а то такође обезбеђује још послова. Зато не смемо да заборавимо да ми градимо друштво."

Бергстром истиче да богати шведски предузетници и венчер капиталисти такође све више реинвестирају новац у такозвани „импакт" стартапове, који су усредсређени на унапређење друштва или животне средине.

Године 2023, 74 одсто свих средстава венчер капитала уложених у шведске стартапове отишли су на „импакт" компаније.

Ово је највиши проценат у ЕУ, и далеко изнад европског просека од 35 одсто, према цифрама из Дилрума, који прати податке о стартаповима.

Можда најславнији импакт инвеститор је Никлас Адалберт, који је суоснивач „једнорог" платформе за плаћање Кларна.

Године 2017, он је искористио 130 милиона долара свог богатства да оснује фондацију Норскен, организацију која подржава и инвестира у „импакт" компаније.

„Немам навике милијардера, у смислу да имам јахту или приватни авион или било шта слично.

„То је мој рецепт за срећу", каже Адалберт.

Али други тврде да Шведској недостаје слојевитија јавна расправа о богатству милијардера, мимо дихотомије добро-лоше како предузетници троше властито богатство.

Недавно истраживање са Универзитета Оребро закључило је да је медијска слика шведских милијардера предоминантно позитивна и сугерисало да се њихово богатство ретко објашњава у контексту мењања економске политике земље.

„Док год се супер-богати доживљавају као отелотворење идеала неолибералне ере, као што је напоран рад, ризиковање и предузетнички приступ, неравноправност иза њих се не доводи у питање", каже медијски истраживач Аксел Викстром.

Цервенка додаје да расправе о опорезивању супер-богатих нису наглашене у Шведској као у многим другим западним земљама, као што су нпр. САД.

„То је нека врста парадокса. Човек би помислио да ће уз нашу репутацију - земље која се доживљава као социјалистичка - то бити прво на памети људи" каже аутор.

„Мислим да то има везе са чињеницом да смо више усвојили менталитет 'победник односи све'.

„Да ако одиграте своје карте добро, можете да постанете и милијардер… А то је прилично значајна промена, мислим, у шведском менталитету", додаје.

Листа шведских богаташа такође открива да богатство земље остаје углавном сконцентрисана у рукама белих мушкараца, упркос великој имигрантској популацији у земљи и вишедеценијској политици заступања родне равноправности.

„Јесте, ти људи могу да створе нов новац, да створе ново богатство, али је и даље земља веома затворена а двоструки аршини су прилично високи у погледу тога ко добија прилику да му финансирају идеје.

„Шведска је невероватна земља која је лидер у многим аспектима, али још увек у њој има људи који су искључени из система", , каже Лола Акинмаде, нигеријско-шведска списатељица и предузетница.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]