Нова офанзива Русије на Украјину: Свет „ухваћен на спавању“

Хиљаде Украјинаца напустиле су домове на североистоку земље кад су руске трупе ушетале преко границе, заузеле најмање девет села и приближиле се граду Вовчанску.

Продор надомак другог највећег украјинског града Харкова доживљава се као један од најзначајнијих копнених напада од почетка потпуне инвазије 2022. године.

Украјина је у јесен исте године успела да поврати контролу над овом облашћу.

Офанзиву су украјинске власти и многи експерти очекивали - зашто је онда руска војска успела да се пробије тако лако?

Шта се десило?

Руска војска је покренула офанзиву у петак 10. маја, кад су трупе прешле границу у североисточну Украјину и рашириле се у неколико праваца.

У наредним данима су заузета нека села, а руска војска је напредовала пет до шест километара на украјинској територији дуж трасе од 100 километара уз границу, према британском министру одбране Гранту Шепсу.

Међутим, украјинска војска је саопштила да је „потиснула непријатеља" даље од обода града Вовчанска и остварила одређене „тактичке успехе".

У саопштењу издатом у понедељак увече, навели су да је Русија изгубила више од 100 војника само тог дана.

Према Давиду Генделману, израелском војном експерту, циљ руске војске био је да створи непрекинуту „тампон зону" дуж границе са Украјином.

Зашто Украјина није била боље припремљена?

Председник Русије је помињао концепт „тампон зоне" у говору одржаном у марту, а западни медији спекулишу о могућем нападу у тој области последња два месеца, тако да он није био неочекиван.

У интервјуу датом у марту, врховни командант Украјинских оружаних снага Александар Сирски рекао је националној новинској агенцији да његове трупе имају успешан учинак кад је у питању одбрана Харкова.

„Ако Руси буду поново кренули на њега, Харков ће постати фаталан град за њих", упозорио је.

Међутим, неки војни званичници изјавили су да кад је напад уследио, прва линија одбране - 1,5 до шест километара од руске границе - није била правилно утврђена.

Минска поља, противтенковски ровови и „змајеви зуби" - бетонске противтенковске баријере - требало је да успоре кретање непријатеља, тврде.

Генерал Александар Јаковец, шеф Државне специјалне транспортне службе, рекао је да је непрестано гранатирање онемогућило утврђивање прве линије фронта и кад је започела нова офанзива, украјински борци су били присиљени да се повуку неколико километара, омогућивши Русији да окупира погранична села.

Последњих месеци дошло је и до промене у командном врху у Украјини, што према некима указује на то да одбрана Харковске области није ишла по плану.

Генерал-мајор Михаило Драпати је именован за новог команданта области, преузевши дужност од Јурија Халушкина.

„Они не смењују команданте тек тако", рекао је израелски војни експерт Давид Генделман.

„То значи да је било пропуста."

Да ли је криво кашњење међународне помоћи?

Украјина већ месецима тражи оружје и војну помоћ од светских савезника.

После ове офанзиве, британски министар одбране Грант Шепс је рекао: „Заиста имам осећај да је свет био ухваћен на спавању.

„Ово је морало да се деси због кашњења са слањем свега што им је потребно."

Ситуација са помоћи се сада покренула из мртве тачке.

У априлу, после годину дана политичке расправе, САД су одобриле пакет војне помоћи вредан 61 милијарду долара коју је украјински председник Володимир Зеленски описао као „од виталног значаја".

У фебруару су ЕУ одобриле пакет помоћи за Украјину у вредности од 50 милијарди евра, након што је Мађарска престала да блокира споразум.

Између фебруара 2022. и фебруара 2024. године, Немачка је послала Украјини оружје и опрему у вредности од 10,7 милијарди долара, док је Велика Британија посла војну помоћ вредну 5,7 милијарди долара.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Зашто је офанзива важна?

Експерти тврде да је овај напад показао да је Украјина „у раскораку", борећи се за област коју је претходно већ повратила, док су јој ресурси додатно исцрпљивани.

Бивши заменик команданта НАТО генерал Ричард Шриф рекао је да је ово тренутак за „фундаменталну промену стратегије".

Изјавио је да актуелна стратегија Запада да Украјини шаље „тек довољно" ресурса да би се одбранила онемогућава остваривање успеха.

„Не можете да водите рат са једном руком везаном иза леђа. Најбољи облик одбране је напад, а Украјина неће повратити територију сем уколико развије значајне офанзивне способности, али за то је потребно време.

„Оно што је Украјини потребно више него било шта друго је време, а Руси се труде им га ускрате."

Шепс је поновио те речи и додао да би напредак могао да се оствари „кад би сви преузели одговорност и послали Украјини оно што јој треба" у погледу пакета помоћи.

Он је рекао: „То је питање политичке воље и моја једноставна порука свету, а посебно Сједињеним Америчким Државама, јесте да је много јефтиније одбранити се, и стога одвратити Путина, овде и сада, него му допустити да победи."

Шта би могло даље да се дешава?

Украјина каже да Русија има око 30.000 војника у Харковској области.

Већина војних аналитичара се слаже да је то премало за масовну операцију наглог напада или опкољавања града Харкова, у ком живи око милион људи.

Генделман сматра да је „наступила ратна магла" и да није јасно шта Русија смера, али мисли да је можда усредсређена на заузимање североисточног пограничног града Ворвчанска.

Руска војска активно гранатира мостове у овој области, покушавајући да одсече руте за снабдевање украјинских трупа и да изолује ратну зону.

Руске власти нису коментарисале отварање новог фронта.

Међутим, 11. маја, у дневном рапорту руског Министарства одбране, пише да је су „ослободили" - што ће рећи окупирали - пет села у Харковској области.

Војни експерт и историчар Михаил Жирохов верује да би постављање генерал-мајора Михаила Драпатија на место команданта за Харковску област могло за Украјину да представља промену у приступу одбрани овог краја.

Рекао је да је неколико нових украјинских бригада послато у област, док су одређене јединице јавно саопштиле да су прекомандоване тамо.

Међутим, Жирохов упозорава: „Пребацивање још више оперативних резерви на овај правац могло би да буде ризично."

Погледајте и обај видео

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]