Насиље на Хаитију: Шта је пошло по злу - пет историјских чинилаца који су узроковали непролазну кризу у земљи

Заробљен у сиромаштву, периодично погађан природним катастрофама и утопљен у историјски дуг и ендемску нестабилност влада, Хаити живи у трајној кризи коју међународна заједница изгледа није у стању да ублажи (а можда је чак и продубила).

Убиство председника Жовенела Моиза 2021. године и пораст насиља криминалних група узроковале су хиљаде мртвих и гурнули земљу на ивицу понора.

Али проблеми Хаитија имају дубље корене, од којих неки датирају још од стицања независности и усађивани су вековима.

Ево неких историјских чињеница помоћу којих може да се објасни ситуација у којој се земља данас налази.

1. Политичка нестабилност

Хаити је политички нестабилан још од стицања независности 1804. године.

Током више од два века, Хаитијем су владали диктаторски режими, уз периоде демократије, а било је и страних интервенција.

Први владар Жан-Жак Десалин забранио је ропство, али је сву власт приграбио себи прогласивши се доживотним генералним гувернером земље, а неколико месеци касније и царем Хаитија Жаком Првим.

Убијен је, што је била судбина још неколико хаићанских вођа.

После његове смрти почео је грађански рат, а током 19. века на Хаитију су се смењивали владари, од којих су многи владали доживотно, али само неколико година, јер би били свргнути у побунама, убијени или прогнани.

Сједињене Америчке Државе (САД) извршиле су инвазију на Хаити 1915. године, јер су биле забринуте због растућег немачког утицаја у земљи, а и да би заштитиле америчке интересе на острву.

САД су остале на Хаитију све до 1943. године и до тада су успеле да промене законе који су омогућили, на пример, странцима да купују земљу (што је раније било забрањено), што је допринело већем утицају америчких компанија на привреду и политику земље.

Међутим, већи део 20. века обележиле су бруталне владе Франсоа Дувалијеа, познатог као „Пап Док", и његовог сина Жан-Клода, који је имао надимак „Бебе Док".

Током 29 година Дувалијеве диктатура, корупција је испразнила државну касу, а последице репресивне политике биле су 30.000 мртвих и несталих.

Након неуспелог војног пуча 1958. године, Франсоа Дувалије је покушао да заобиђе оружане снаге стварањем личне милиције „Тонтон Макут", чији задатак је био да терорише становништво, заштити владара и прогони његове противнике.

Његов син Жан-Клод био је на власти до 1986. године када је у побуни свргнут и прогнан у Француску.

После неколико државних удара, Хаити је 1990. године први пут демократски изабрао председника, Жанa-Бертранa Аристидa, бившег свештеника којег су подржавали сиромашнији слојеви друштва.

Његов мандат је трајао само седам месеци, када је у још једном војном пучу свргнут са власти и био приморан да оде у изгнанство.

На Хаити се вратио 1994. године захваљујући војној интервенцији САД-а и распустио је војску.

Аристид је поново изабран за председника у новембру 2000. године.

Како се политичка и економска криза нису ублажавале, а опозиција је постајала све насилнија, Аристид је био приморан да се повуче са власти 2004. године.

Било је оптужби за изборну крађу, вансудска погубљења, мучење, и бруталност.

Исте године Уједињене нације (УН) послале су мировну мисију на Хаити, која је у земљи остала 13 година.

Превал је поново победио на изборима 2006. године и успео је да заврши петогодишњи мандат.

Али ужасан земљотрес 2010. године, који је разорио већи део земље, погоршао је политичке, економске и друштвене проблеме на Хаитију.

После владавине Мишела Мартелија, предузетник Жовенел Моиз победио је на изборима 2016. године.

Његов мандат обележили су антивладини протести, који су често били насилни, и оптужбе за корупцију.

Група колумбијских плаћеника је 7. јула 2021. године убила Моиза у његовој резиденцији у предграђу Порт-о-Пренса.

До данас није утврђено ко је наручио убиство.

После његове смрти створен је вакуум моћи током којег су наоружане групе заузеле већи део земље.

Аријел Анри, који је био премијер када је Моиз био председник, преузео је власт као вршилац дужности председника и премијера, али је услед све жешћих протеста био приморан да поднесе оставку.

Хаити тренутно нема лидера.

2. Екстремно насиље

На Хаитију дивља насиље углавном због скоро 200 банди које контролишу велика подручја земље, посебно у главном граду Порт-о-Пренсу.

Према подацима Уједињених нација, скоро 314.000 људи се интерно раселило због насиља.

Од појаве бруталне „Тонтон Макутe" коју је „Папа Док" образовао 1958. године, присуство криминалних банди је у порасту, нарочито током вакуума моћи.

Када је Аристид распустио војску која је тада била веома корумпирана, држава је изгубила капацитета да се бори против организованог криминала.

У то време, хаићански трговци дрогом су блиско сарађивали са колумбијским картелом Медељином, каже Николас Форсанс, кодиректор Центра за латиноамеричке и карипске студије на Универзитету у Есексу.

Хаити је био транзитно чвориште за трговину дрогом из Колумбије у САД, што је узроковало корумпираност многих званичника и полиције „и постало мало познат, али важан извор прихода за политичку и пословну елиту Хаитија, која је пружала заштиту и логистичку подршку трговцима дрогом", Форсанс објашњава за непрофитну мрежу независних медија The Conversation.

Земљотрес који је погодио Хаити 2010. године омогућио је многим члановима банде да побегну из затвора и ојачају редове банди које врше отмице, нападе на полицију, медије, и политичаре.

Тако је свакодневни живот многих Хаићана постао прави пакао.

Банде су данас углавном повезане са две главне организације: „Г-9 и породица", коју предводи Џими Шеризије, познатији као „Роштиљ" и „Г-Пеп", коју води Габријел Жан-Пјер.

Г-9, основана 2020. године, повезана је са Моизовом и Анријевом Хаићанском Тет Кале странком (ПХТК), којој је ова криминална организација наводно обезбедила гласове, наводи Insight Crime, непрофитни аналитички центар и медијска организација која се бави организованим криминалом у Латинској Америци и на Карибима.

Г-9 контролише кључне привредне активности као што су престоничка лука, нафтни терминали и улазне и излазне тачке Порт-о-Пренса.

Организација Г-Пеп има упориште у Сит Солеју, најнасељенијем и најсиромашнијем кварту у главном граду, а подржавају је углавном противници странке ПХТК-а, иако је „нејасно у којој мери од њих данас добија материјалну или финансијску подршку", известио је Insight Crime 2022. године.

Према подацима УН-а, прошле године је у насиљу банди убијено 5.000 људи, што је двоструко више него у претходној години.

Полиција има мало ресурса да се носи са овим бандама, а многи полицајци су у последњих годину дана напустили службу, наводи се у извештају УН-а.

Тренутно на Хаитију има 1,3 полицајца на 1.000 становника, док је међународни стандард 2,2.

Насиље се из градова проширило и на сеоска подручја, што је за генералног секретара УН-а Антонија Гутереша „разлог више за озбиљну узбуну".

3. Дуг и страна интервенција

Хаити је прва латиноамеричка земља која је постала независна, најстарија је црначка република на свету и друга најстарија република на западној хемисфери после Сједињених Америчких Држава.

Побуна коју су робови покренули 1791. године против француских колонизатора врхунац је достигла 1804. године проглашењем независности.

Али слобода је имала цену.

Борба за ослобођење од француског јарма уништила је већину плантажа и инфраструктуре у земљи и створила озбиљне економске потешкоће.

Ниједна земља није желела да призна Хаити све до 1825. године када је Француска пристала на то, али уз одређене услове: или ће нова република платити одштету за изгубљене фарме и робове, или ће се суочити са ратом.

Хаити је пристао да плати одштету од 150 милиона франака (што је данас вредност око 21 милијарде долара), коју је морао да плати у пет рата.

Како нису имали средстава, пошто је годишњи приход хаићанске владе био једва десети део износа који су тражили бивши колонијални господари, Хаити је морао да тражи зајам.

Француска је пристала али под условом да се зајам узме од француске банке.

Тако је почело задуживаењ које је познато као дуг за независност.

Хаити је морао да узима огромне зајмове са превисоким каматама од америчких, француских и немачких банака, због којих је већи део националног буџета одлазио на отплате кредита.

Тек 1947. године Хаити је завршио исплату обештећења власницима плантажа.

Међутим, Француска није била једина земља која је испразнила касу Хаитија.

У престоницу Порт-о-Пренс се 1915. године искрцало 330 америчких маринаца да бране интересе америчких компанија у земљи, која је у то време била политички нестабилна.

После овог првог упада уследила је и окупација ширих размера.

САД су преузеле контролу над царином Хаитија и главним економским институцијама, као што су банке и државни трезор, и практично их испразниле да би платиле дугове америчким компанијама.

Вашингтон је 1922. године приморао Хаити да узме кредите од Волстрита и тако земљу гурнуо у нове дугове.

Окупација је трајала до 1943. године, али је финансијска контрола САД-а над земљом трајала деценијама.

4. Сиромаштво

Политичка нестабилност, насиље и пљачке имале су очигледне последице по државу и њене становнике.

Хаити је најсиромашнија држава у Латинској Америци и на Карибима и једна од најсиромашнијих у свету.

Према подацима Светске банке, бруто домаћи производ (БДП) по глави становника (по паритету куповне моћи) био је само 3.306 долара 2022. године (док је просек за Латинску Америку и Карибе био 19.269 долара). Овај податак не узима у обзир неједнакости у приходима становника.

По Индексу хуманог развоја УН-а, Хаити је 163. од 191 земље у свету.

Више од половине становништва живи испод границе сиромаштва, а очекивани животни век једва прелази 64 године, углавном због ужасних услова живота у већем делу земље и слабог здравственог система.

Глад и неухрањеност са потенцијално смртним исходом достигли су невиђене размер, показују подаци УН-а.

Хуманитарна помоћ је 2023. године била неопходна за три милиона деце, што је највећи број икада забележен, а скоро свако четврто дете је хронично неухрањено.

Ситуација је посебно озбиљна у насељима где је степен насиља изузетно висок, као што је Сит Солеј у Порт-о-Пренсу, који држи црни рекорд: годинама је најсиромашнији кварт у најсиромашнијој престоници најсиромашније земље на америчким континентима.

Ужасни санитарни услови у којима живи велики део становништва значе да одређене заразне болести харају и изазивају хаос.

Хаити, на пример, има једну од највећих стопа туберкулозе у региону, а колера, која је после разорног земљотреса 2010. године усмртила скоро 10.000 људи, поново се појавила у одређеним деловима земље.

Поред тога, 1,7 одсто одраслог становништва живи са ХИВ/АИДС-ом, показују подаци Заједничког програма Уједињених нација за борбу против ХИВ/АИДС-а (УНАИДС).

Што се образовања тиче, скоро 40 одсто становништва је неписмено, према подацима Светске банке, а само половина деце иде у школу, према подацима УНИЦЕФ-а.

Последица слабе државе и повремених природних катастрофа је изузетно лоша инфраструктура у земљи.

Због свега наведеног, Хаити је земља која је веома зависна од међународне помоћи.

Процењује се да је између 2011. и 2021. године ова карипска земља добила најмање 13 милијарди долара.

Упркос тој помоћи, сиромаштво на Хаитију је и даље екстремно, сматрају економисти попут Џејка Џонстона, из Центра за економска и политичка истраживања у САД-у.

Каже да су политике које спроводе страни чиниоци, попут САД-а и УН-а, уз помоћ „локалне елите", истиснули државу.

„У протеклих 30-ак година, видели смо екстернализацију Хаитија као државе.

„Чак и пре земљотреса 2010. године, 80 одсто јавних служби на Хаитију није боло под контролом државе.

„Контролишу их непрофитне организације, цркве, развојне банке, и приватни сектор, али не држава", рекао је у разговору за ББЦ.

У таквој ситуацији обични грађани скоро да немају утицаја на сопствену судбину, сматра он.

„Грађани могу да траже одговорност од њихове владе, али не могу на одговорност да позивају међународне организације", објашњава он.

5. Природне катастрофе

Хаити је посебно рањив на природне катастрофе због његовог географског положаја.

Земља је на путу атлантских урагана и лежи на две линије раседа, што значи да је сеизмичка активност вепма велика.

Међутим, неке од најгорих последица ових природних катастрофа додатно су погоршале људске активности.

Последице сиромаштва и скоро непостојеће државе су крчење шума и деградација животне средине, што увећава ефекте урагана, док несигурна градња увелико повећава број жртава и штете од земљотреса.

Овој врсти катастрофе изложено је око 96 одсто од скоро 12 милиона становника Хаитија.

Хаити се налази на западном делу острва Хиспањола, које дели са Доминиканском Републиком.

Терен земље је кршевит, са долинама, а највећи део становништва концентрисан је на обали.

Светска банка процењује да је 98 одсто шума на Хаитију посечено, углавном за производњу огрева и дрвеног угља, што је изазвало ерозију земљишта и екстремну несташицу пијаће воде.

Оваква ерозија не утиче само на пољопривреду, већ чини Хаити још рањивијим на урагане и тропске олује које повремено погађају земљу, изазивајући озбиљне поплаве и клизишта.

Ураган Метју је 2016. године проузроковао штету у вредности од 32 одсто бруто домаћег производа Хаитија.

Хаити се налази усред великог система геолошких раседа који су резултат померања Карипске плоче и огромне Северноамеричке плоче.

То је изазвало неке од најразорнијих земљотреса у последње време, као што је онај јачине степени степени Рихтерове скале који је потресао земљу 2010. године, и у којем је погинуло 250.000 људи. Према подацима подацима Светске банке, овај земљотрес је начинио штету од 120 одсто БДП-а Хаитија.

Док се у другим земљама света, попут Чилеа или Јапана, дешавају земљотреси сличне магнитуде или веће без истог броја жртава, једноставне бетонске конструкције у градовима на Хаитију срушиле су се као куле од карата.

Хаити је 2021. године погодило више природних катастрофа: неколико дана после земљотреса јачине 7,2 степена Рихтерове скале који је усмртио око 2.000 људи и уништио 30 одсто јужног полуострва земље, стигла је олуја Грејс, која је узроковала поплаве и клизишта.

Стручњаци упозоравају да ће последице климатске кризе додатно погоршати ситуацију у земљи која је већ унесрећена тешким недаћама.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]