Русија и Украјина: „Државни посао” - Кремљ врбује мигранте са финске границе за рат

Миграциона криза на граници између Русије и Финске довела је до масовних задржавања странаца са истеклим руским визама, а ББЦ је пронашао доказе да руске власти покушавају да регрутују неке од њих за рат у Украјини.

Финска је у другој половини новембра затворила све граничне прелазе са Русијом, на потезу дугом скоро 1.500 километара.

Званични Хелсинки као разлог наводи огроман прилив азиланата из земаља Блиског истока и Африке. Финска тврди да руске власти контролишу ток избеглица и намерно их усмеравају према граници.

Упркос бројним доказима да руска гранична служба недељама није спречавала прилив странака на границу, чини се да су средином новембра драстично променили приступ, а полиција је почела масовно да приводи људе са истеклим визама.

ББЦ руски сервис анализирао је 236 судских пресуда, донетих у окружним судовима Карелије, у вези са кршењем законодавства у области миграција.

Пре него што је Финска објавила да затвара граничне прелазе, хапшења није било.

Русија, Пољска, Финска

Слична је слика и у још два региона на граници са Финском, где су забележени токови миграната - у Лењинградској и Мурманској области.

Сва хапшења странаца почела су након средине новембра, када је Финска најавила затварање граничних прелаза.

Једна од 236 судских одлука у Карелији односила се на сомалијског држављанина, средовечног мушкарца, коме је суђено треће недеље новембра у граду Лахденпохја, који се налази 30 до 40 км од финске границе.

Тог дана, по члану 18.8 Законика о административним прекршајима (кршење правила уласка у Руску Федерацију или режима боравка у Руској Федерацији), у градском суду су саслушани случајеви још 10 особа. И још десетак - дан раније.

ББЦ не наводи његово право име у циљу заштите идентитета, али поседује копију његовог пасоша.

Специфичне околности су га навеле да емигрира из Сомалије али свеукупно прича овог човека, зваћемо га Авад, слична је тешкоћама хиљаду других миграната који покушавају да стигну до западних земаља.

Авад каже да је отишао због неколико напада исламистичких милитаната који су били у вези са његовим професионалним активностима (знамо, али не наводимо професију саговорника из страха да не буде идентификован).

Много пре тога, његова трудна супруга је напустила Сомалију и успела да се настани у Немачкој. Надао се да ће се поново спојити са женом и сином.

Крајем јула 2023. одлетео је у Москву са туристичком визом. Али у Русији је остао само три дана и убрзо отишао у Белорусију да окуша срећу на граници са Пољском.

Упркос чињеници да је 2021. године политика белоруских власти да масовно превозе мигранте на пољску и литванску границу доживела неуспех, наишавши на одлучан одговор граничне полиције из земаља ЕУ, рупе према Западу и даље постоје.

Али илегални гранични прелази са Пољском, Литванијом и Летонијом носе велику опасност - када полиција открије илегалне мигранте, неретко их батинама тера назад у Белорусију.

Авад је живео на граници са Пољском скоро месец дана али покушаји да напусти Белорусију су били неуспешни.

Сомалијац се вратио у Минск, где каже да је гледао како једна од мигранткиња из његове групе умире од последица насилног протеривања из Пољске.

„Вратила се у Минск потпуно претучена и повраћала је крв", потврђује Зосија Красновољска, активисткиња пољске групе за подршку избеглицама Нада и хуманост Пољска (Hope & Humanity Poland).

„Позвали су хитну помоћ али је хитна помоћ могла само да констатује смрт", додаје.

До тог тренутка, активисти неколико група за људска права били су упознати са Авадовом причом и били су уверени да његове околности пружају могућност да добије азил у ЕУ.

Из организацује Хјуман рајтс воч (Human Rights Watch)саветовали су му да сачека до 2024. године, јер се очекивало да ће власти у Минску до тада размотрити његову пријаву за азил.

Међутим Авад, који је већ једном имао проблема са белоруском полицијом, одлучио је да не чека.

Можда ће вас занимати и ова прича:

Сомалијац се вратио у Москву. У то време му је виза већ истекла.

Неколико пута је слао писма организацијама за људска права тражећи помоћ у добијању азила у Русији.

„Док сам радио [у Сомалији] видео сам своје пријатеље и колеге убијене у масовним терористичким нападима и нарученим убиствима", написао је он. Авад је признао да бледи његова нада да се састане са женом и сином.

„Сваку помоћ ћу прихватити са захвалношћу.

„Посебно вас молим да ми помогнете да добијем азил од руске владе", написао је он, вероватно већ схватајући колико мали број захтева за азил руске власти не одбијају директно.

Почетком септембра Сомалијац је још једном отишао у Белорусију али за два месеца и даље није успео да пређе границу.

Средином новембра, путем друштвених мрежа сазнао је да је постало лакше прећи руску границу са Финском.

Напослетку је стигао у Санкт Петербург.

Таксијем преко границе

Такси од Санкт Петербурга до Лахденпохја коштао га је 200 долара.

Авад тврди да је пут на север организовао сам, у друштву своје сународнице из Сомалије, коју је упознао док је покушавао да пређе границу са Пољском.

Сомалијци су комуницирали са возачем помоћу Гугл преводиоца.

„Нико нас није организовао и нико нам није помогао", одговара на питање да ли су имали било какву подршку, директну или индиректну, од руских власти током њиховог путовања ка граници.

У другим сведочењима, чак и они који су на крају приведени описали су колико су руски граничари и полицајци равнодушни, па чак и безбрижни према великим групама странаца са истеклим визама који су покушавали да дођу до финских граничних прелаза.

Али оног дана када су Авад и његова сународница путовали у Лахденпохју, на аутопуту у близини града била је полицијска патрола.

Путници и возач су приведени на испитивање, каже Авад.

„Али возач је рекао да је добио захтев за вожњу преко апликације и да није знао ништа о нама, па су га пустили."

Прву ноћ су провели у притвору у локалној војној јединици - тако бар тврди саговорник ББЦ-ја.

Суђење је одржано следећег дана и наводно се одиграло брзо.

„Проглашен кривим и осуђен на административну казну у износу од 2.000 рубаља са административном депортацијом из Руске Федерације са смештањем до административне депортације у специјализовану установу - Центар за привремени смештај за стране држављане Министарства унутрашњих послова у Петрозаводску", донео је пресуду судија.

Авад је провео пет дана у Центру, који се налази у Улици 8. марта у том граду.

Шестог дана, према његовим речима, у притвор су дошли неки људи у униформама и понудили мигрантима преступницима предлог: депортација из Русије се отказује али у замену за то морали су да „раде за државу".

Авад нејасно описује суштину тог посла, потписао је документ на руском не гледајући, јер није могао да га прочита.

Али каже да је, према речима странаца који су седели са њим, руска војска понудила годину дана рада у замену за адекватну награду, медицинску негу, право да остане у Русији након истека уговора, па чак и поновно уједињење са породицом.

„Питали смо какав ће то посао бити, рекли су да је посао добар и једноставан", невино описује ток преговора Центру у Петрозаводску.

Активисткиња из Красновољска је сигурна да Авад није разумео суштину посла на који су странци наговарани.

„Једноставно им је речено да ће, ако потпишу папире, морати да раде у Русији годину дана, а затим могу да остану у Русији", каже она.

Било је 12 људи који су се сложили - шест држављана Сомалије, пет Арапа и један Кубанац.

Истог дана утоварени су у аутобус.

Путовање је трајало два дана и две ноћи - возили су се на југ.

„Све што су нам рекли била је лаж"

Регрутовање странаца за рат са Украјином није новост. У првим недељама након руске инвазије, појавили су се извештаји о тражењу плаћеника међу проруским оружаним формацијама у Сирији.

Затим су на ред дошли радни мигранти из Земаља независних држава - савеза који чине бивше совјетске земље.

Ови напори су били у сенци опсежне кампање регрутовања у затворима коју је водио Јевгениј Пригожин. Али нису одбијали ни странце, оне које су позивали да ратују за новац или ухваћене у мрежу руског правосуђа.

Подаци о томе потичу од украјинских власти које бележе погибију и заробљавање странаца на бојном пољу. Последњи извештаји ове врсте укључивали су људе из Непала, Ирака, Замбије, Естоније и Таџикистана. И Сомалија.

Истовремено, сомалијска радио станица, позивајући се на представника сомалијске заједнице у Минску, саопштила је да је неколико људи насилно регрутовано у војску.

И ови људи су највероватније ухапшени због истеклих руских виза.

ББЦ је упутио захтев Министарству унутрашњих послова Карелије да сазна колико је још странаца који су приведени и ухапшени док су покушавали да оду на границу добили сличне понуде и превремено пуштени.

У тренутку објављивања овог чланка није било одговора.

Активисти за људска права имају и друге доказе да руске власти позивају на војну службу ухапшене у близини финске границе.

„Виза ми је истекла, одлучио сам да одем у Финску и затражим азил али сам ухапшен.

А онда су понудили избор: или да постанеш плаћеник, или да се вратиш у Ирак и да добијеш забрану уласка у Русију на пет година", написао је човек из Ирака активисткињи Красновољској.

Према његовим речима, не може да се врати кући, тамо га чека смрт.

Активиста за људска права је питао шта је одлучио али одговора није било.

Из прича Сомалијца Авада произилази да су га сумње обузеле када је постало јасно да су доведени у камп са шаторима под војном стражом на граници са Украјином.

У разговору за ББЦ не открива тачно место, али каже да се налази у близини границе са Украјином.

„Речено нам је да ће бити уговор на годину дана, са обуком и различитим опцијама, са добром платом и медицинском негом.

„Али нису рекли ништа о украјинској граници и рату. Све што нам је речено била је лаж".

Избеглица из Сомалије је игнорисао питање које је добио преко месинџера да ли је раније имао представу о томе шта је руска војска радила последњих 20 месеци.

Онда су се нашли на мети застрашивања.

„Рекли су да ћемо, ако не испунимо оно што смо потписали, ићи у затвор на 10 година. Сви су се уплашили, а ја нисам, одговорио сам да не знам шта сам тамо потписао, јер то није на мом језику", описује Авад стратегију одбране.

„Ја сам избеглица, а не војник."

Ову непоуздану логику следила је цела група.

На крају, 4. децембра странци су обавештени да ће уговори бити раскинути и да ће бити враћени у привремене притворске центре, након чега се подразумевало да ће уследити поступак депортације из Русије.

Према речима нашег саговорника, писма у којима су о томе обавештени послата су четворици његових сународника.

Он такво писмо још није добио.

Авад није одговорио на питање ББЦ-ја шта је горе - бити војник у туђем рату или се вратити у Сомалију, у којој ти прете убиством.

Погледајте видео: Како је рат у Украјини променио сајбер ратовање

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]