Марина Абрамовић: Критика подељена око изложбе са нагим моделима - како проћи кроз „голу капију", а не стати некоме на прсте

Посетиоце нове изложбе у лондонској Краљевској академији морају да се провуку између двоје голих модела да би ушли.

Необична инсталација саставни је део ретроспективе српске перформанс уметнице Марине Абрамовић.

Постоји посебан улаз за оне којима је непријатно да се тискају између голих перформера.

Изложба је добила различите приказе критичара - Гардијан ју је назвао „значајном", а Тајмс је за њу написао да је „немилосрдна".

Улазак између двоје нагих перформера присиљава посетиоце са картама у „конфронтацију између голотиње, рода, сексуалности и пожуде", рекла је шефица изложби на Краљевској академији Андреа Тарсија.

Овај необични рад први пут је виђен 1977. године - поставили су га Абрамовић и њен тадашњи немачки партнер Улај.

Њих двоје су стајали близу једно другом у довратку, приморавајући посетиоце да пролазе између њих.

Телеграфов критичар Алистер Суки рекао је да је био „сувише преокупиран да им не стане на прсте" да би запазио да ли је осетио жмарце док је пролазио кроз нову инсталацију у Лондону.

„Не морате да прођете кроз 'голу капију'. Постоји заобилазница, али то је варање", додала је Лора Фримен из Тајмса.

„Провукла сам се, увукавши стомак, трудећи се да не нагазим никога на прсте или да се не очешем о нешто."

Ретроспектива обухвата пола века каријере Марине Абрамовић.

Она је прва уметница која има самосталну изложбу у главној галерији Краљевске академије у њеној 255-годишњој историји.

Бен Лук из Ивнинг стандарда дао је изложби четири звездице.

„За промену, ово није помпа. Не могу да замислим бољу изложбу, нарочито кад се има у виду да већина тога постоји само као документација перформанса.

„Поставка овог материјала на филму и у фотографијама је изузетна, а потпомогнута је са четири поставке уживо из различитих периода каријере Марине Абрамовић, које поново изводе уметнице одобрени од Марине", написао је овај новинар.

Додао је и да „није могао да замисли како ће бескрајне галерије Краљевске академије бити испуњене радовима уметнице чија је пракса неизбежно углавном била ефемерна, кад су оне успеле да прогутају и унизе много конвенционалније уметнике".

„Али нема осећаја попуњавања простора. Ритам је сјајан: спор је тамо где треба да буде, прометан и бучан у правим тренуцима."

Алистер Суки из Телеграфа изразио је у мање ентузијазма у тексту.

У приказу са две звездице, он је рекао: „Проблем је сам рад. Има ли истакнутијег примера уметнице која је током деценија изгубила сопствени правац?"

„Ти перформанси из седамдесетих и осамдесетих - многи од њих у сарадњи са њеним тадашњим партнером, немачким уметником Улајом - и даље делују радикално и храбро, са нечим важним да се каже о, на пример, сложеним односима између мушкараца и жена или родним улогама које нас друштво присиљава да играмо."

Суки је додао: „Временом, међутим, како је Марину Абрамовић све мање занимала телесна издржљивост, а све више тестирање властитог ума, почела је да верује у помпу о себи.

„Резултат? Нарцисистичка уметност, лишена ризика, без имало некадашње ригорозне, суштинске, крваве чврстине.

„Ритуално прочишћење, у облику рибања костију, један је од њених мотива, али, кад се све сабере и одузме, Абрамовић је завршила управо чистећи саму себе."

Фримен из Тајмса имала је слично млаке импресије, доделивши изложби две звездице.

Написала је да „постоје два главна проблема са овом, са стилом представљеном, али на крају незадовољавајућом ретроспективом."

„Прво: мислили сте да је уметност перформанса лоша? Стари видео снимци некадашњих перформанса још су гори.

„Друго: Абрамовић, која је изградила каријеру и уметничку репутацију чикањем, испробавањем и кршењем граница властите издржљивости, можда је тврда као камен, али има 76 година и почасни је краљевски академик, тако да њену улогу сада играју следбеници.

„Волела бих да могу да кажем да су они једнако неустрашиви као оригинал, али три младе жене које сам видела да изводе 'Имподерабилију', 'Нагу са костуром' и 'Луминозност' деловале су самосвесно и под притиском.

„Длакаво тело из седамдесетих више није у моди, сада је у моди бикини депилација. Само то сугерише нервозу више него разузданост."

Али Адријан Сирл из Гардијана био је позитивнији, назвавши изложбу Марине Абрамовић „застрашујућом и значајном" у приказу од четири звездице.

„Видимо је како штрика, пуши, држи свећу и хода бескрајно споро, док носи посуду са млеком", рекао је он.

„Овде лежи нага испод скелета у некој врсти видео саркофага, преко кога нага перформерка уживо понавља исту позу.

„Друге перформерке реконструишу ране радове док прелазимо из просторије у просторију. Има толико много Марина овде, али само је једна Абрамовић, у многим својим маскама."

Абрамовић је „задивљујућа, неуморна, храбра и екстремна", написао је он.

„Говорим као неко ко је био ганут њеном истрајношћу и духом, и смејао се њеној заједљивој духовитости, али и као неко ко је уживао у пар њених радионица, а побегао са треће", додао је он.

„Али кога је брига за ћирибу-ћириба кад је остатак њене уметности толико јак?".

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]