'Ароганција је облик несигурности': Шта смо све видели током прве званичне посете Тонина Пицуле Србији

Каква је атмосфера била током прве званичне посете Београду Тонина Пицуле, новог известиоца Европског парламента за Србију, показују и недоумице око - руковања.

„У принципу не одбијам да се рукујем са људима, тако да сам пружила руку", изјавила је после састанка са хрватским европослаником Ана Брнабић, председница Скупштине Србије.

„Да ли ми је било најлепше на свету и да ли сам била најрадоснија што имам састанак са Тонином Пицулом, не", додала је висока званичница владајуће Српске напредне странке (СНС).

Хрватски медији као један од детаља истакли су и да је Брнабић пред почетак, супротно дипломатској пракси, пресекла пут Пицули након што му је показала где да седне.

Пицула ће у наредних пет година извештавати о напретку Србије на путу ка Европској унији (ЕУ), али је његово именовање крајем 2024. изазвало прилично оштре реакције званичног Београда, који га често оптужује за „антисрпску политику".

„Мој главни циљ ће бити да, користећи се чињеницама, утврдим колико је Србија посвећена чланству у ЕУ као декларисаном циљу", изјавио је Пицула за ББЦ по преузимању функције од Владимира Билчика.

У Србији је био од 23. до 26. фебруара, управо због „мисије прикупљања чињеница" и то за извештај Европског парламента о напретку Србије ка ЕУ, а који је према његовом нацрту „ограничен или никакав".

Током та три дана, састао са се представницима опозиције и позиције, али не баш свим.

Сусрете са Пицулом одбили су председник Србије Александар Вучић, премијер у оставци Милош Вучевић, као и Миленко Јованов, шеф посланичке групе СНС-а у скупштини, који је поручио да има важније обавезе, попут „слагања чарапа по боји".

Србија је 2012. постала кандидат за чланство у ЕУ, приступни преговори формално су почели 2014. и годинама су тапкали у месту, због чега је недавно најављена офанзива, са намером да сви задаци буду испуњени до краја 2026. године.

Пицула: Србија „високо поларизована земља"

Србија је „високо поларизована земља" која пролази кроз „озбиљне политичке кризе" и поставља се питање да ли „заиста има европску оријентацију", рекао је Пицула по завршетку посете за хрватску новинску агенцију Хина.

„Моје оцене о ситуацији у Србији су сада оштрије, али је добро - без обзира на то што разлике постоје - да је дијалог успостављен", оценио је.

Европски парламент је увек давао „подршку процесу проширења", рекао је он.

„Србија је највец́а и најутицајнија земља Западног Балкана и ЕП пружа руку, а да ли ц́е ту руку прихватити високи државни званичници Србије – то једноставно говори више о њима", рекао је Пицула.

Он је похвалио економски раст Србије али упозорио да „дугорочно, без политичких реформи, сваки раст постаје упитан."

„Мора се створити правна сигурност и за правна лица и за грађане, а борба против корупције извлачи људе на улице и представља озбиљан проблем", рекао је Пицула.

Први сусрет: Критика

О детаљима посете Београду и сусретима које (ни)је имао, Пицула се огласио тек трећег дана.

Дан раније, у уторак 25. фебруара, на питање за изјаву у Народној скупштини, између састанака са представницима власти и опозиције одговорио је врло кратко.

„Жао ми је, не још".

Утисци о посети могли су се прочитати из саопштења српских званичника или са фотографија сусрета.

Током састанка са министарком европских интеграција Тањом Мишчевић, Пицула је рекао да би Србија требало озбиљно да покаже да је стратешки оријентисана ка ЕУ, саопштено је 24. фебруара.

Истакао је и „велике недостке у критичним областима, као што су владавина права, слобода медија, изборни оквир, упорна распрострањеност корупције у многим областима и реформа јавне управе".

Слични закључци о Србији често се последњих година могу чути од међународних организација.

У извештају Фридом хауса, организације за заштиту људских права и промоцију демократије из 2024, забележен је „највећи пад Србије у последњих десет година", чему су, како наводе, највише допринели избори из децембра 2023, одржани у непоштеним условима.

Србија је наставила и пад на листи перцепције корупције у јавном сектору - у Европи су лошије само Босна и Херцеговина и Белорусија, указује се у новом извештају организације Транспаренси.

„Пицула је осудио и непоткрепљене оптужбе против ЕУ и њених чланица, а у којима се тврди да су оне укључене у организовање актуелних протеста предвођених студентима", закључује се у саопштењу Министарства за европске интеграције.

На протесте после пада настрешнице железничке станице у Новом Саду, којима се тражи одговорност за смрт 15 људи, власт често одговара тврдњом да је циљ смена власти, као и да је све то финансирано из иностранства, пре свега са Запада.

Званичне фотографије са сусрета показују насмејану министарку Мишчевић како се рукује са Пицулом.

Ко је Тонино Пицула

Други сусрет: Без осмеха

Дан касније, током састанка са Аном Брнабић, атмосфера је деловала знатно другачије.

То се види по штуром саопштењу о сусрету на сајту Народне скупштине, где само пише до је до сусрета дошло, али и веома озбиљном лицу председнице парламента.

Фотографије руковања Брнабић и Пицуле нема.

„Представљени нацрт резолуције, рекла сам му сасвим отворено и искрено, сраман је, нетачан и пун дезинформација", изјавила је Брнабић на конференцији после сусрета.

„Осим тога, састанак је био добар, зато што је био отворен и искрен – обострано."

Пицула у нацрту извештаја помиње да је потребно побољшати изборне услове, као и да је од кључне важности обезбедити независност институција, попут Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Тада се осврнуо и на студентске протесте, додајући да осуђује насилне нападе на њих, као и тврдње српских власти да су чланице ЕУ умешане у организацију, како би дошло до обојене револуције.

„Пад српске владе је последица све снажнијег притиска спонтано мобилисане домаће јавности, предвођене студентима, на режим Александра Вучића, а не 'невидљиве руке' сила из иностранства како то представља премијер у оставци", рекао је Пицула 28. јануара, у дану оставке Милоша Вучевића.

„Баш супротно, неки од најутицајних политичара из држава чланица ЕУ, пружали су отворену подршку српском председнику".

Због сличних изјава и критика, Пицула је често на мети званичног Београда.

Брнабић каже да је на састанак је пристала само „из поштовања према Европском парламенту" и његовој председници Роберти Мецоли.

Ипак, из Пицулиног тима кажу да Брнабић није била тако оштра иза затворених врата, као и да је састанак прошао боље него што су очекивали, преноси хрватски РТЛ.

У међувремену, Пицула у Народној скупштини је имао одвојене састанке са посланицима власти и опозиције.

О изосталом сусрету

И сама најава Пицулине посете изазвала је доста коментара.

Председник Вучић прво му је пожелео да се у Београду „лепо проведе" и види са „свим пријатељима блокадерима".

„Зграду Председништва може да гледа само на разгледници, па нека иде да се жали у Брисел, Берлин, Загреб и управу водовода ако жели", рекао је Вучић на телевизији Хепи.

„Може 150 оних резолуција против мене да напише".

Брнабић ипак каже да се не ради о бојкоту хрватског европосланика и да „не зна шта би нарочито била тема разговора" Вучића и Пицуле.

„Председник не мора да се виђа ни са ким из Европског парламента, за њега је надлежан наш парламент", рекла је.

Вучић тврди да је Пицула тражио и сусрет са студентима у блокади, као и да су га они одбили.

Извори портала ЕWБ из Европског парламента кажу да такав састанак није био планиран, а исто је касније поновио и Пицула.

Коментаришући Вучићеву изјаву да „може да се жали Бриселу и управи водовода" што нема сусрета, хрватски дипломата је рекао да га таква реакција не изненађује.

„Што је ароганција израженија, то је несигурнији онај ко је користи.

„Председник Србије има много разлога да се осец́а несигурно, према томе, та ме његова оцена не чуди, с обзиром на стање у земљи", прокоментарисао је Пицула.

Крајем 2024, пре омасовљавања протеста, Вучић је најавио „страховито амбициозни" циљ Србије на путу ка Европској унији, то јест да ће за две године бити обављен посао који није за деценију.

„Циљ је да до краја 2026. испунимо све критеријуме за чланство у ЕУ.

„Не кажем да ћемо 2026. или 2027. ући у ЕУ, то није на нама, него на Европљанима, али да ми испунимо све критеријуме", рекао је 19. новембра.

Србија је до сада отворила 22 од 35 поглавља, а затворила два која се односе на науку и културу.

Званични Београд и даље није увео санкције Москви због рата у Украјини, а ту је и питање Косова као вишедеценијски камен спотицања на европском путу Србије.

„Да признамо лажну државу Косово или уведемо санкције Русији, сутра бисмо постали чланица ЕУ", рекао је Вучић, на дан Пицулиног именовања.

Међутим, Пицула је тада убрзо одговорио да „ни то не би било довољно", као и да је важно да Србија „испуни захтеве који ЕУ поставља пред кандидате".

Питања без одговора

Сумирајући утиске из Београда, Пицула је рекао да је остао без јасног одговора „како се може ставити у исту реченицу претња запада, који наводно организује 'обојене револуције',кад је готово 2/3 привредне размене Србије везано за земље ЕУ".

„Па какав интерес има ЕУ запад да руши власт у таквој земљи.

„Мени се чини да ту нема 'обојених револуција' већ да има фарбања јавности", приметио је Пицула.

Без одговора је остало и питање зашто се из Србије терају држављани ЕУ, као што је недавно био случај после семинара у Београду, кад су хрватски држављани без јасног образложења протерани као наводна претња националној сигурности.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]