ББЦ истрага: „Духовни исцелитељи“ који сексуално злостављају жене

Спиритуално исцељење, познато и као „куранско исцељење", популарна је пракса у арапском и муслиманском свету.

Исцелитеље углавном посећују жене - верујући да могу да реше све своје проблеме и излече болести истеривањем злих духова познатих као „ђин".

У сведочанствима које је сакупио ББЦ од 85 жена, у периоду од више од годину дана, именовано је 65 такозваних исцелитеља у Мароку и Судану - две земље у којима је ова пракса и те како популарна - са оптужбама које варирају од узнемиравања до силовања.

Провели смо месеце у разговорима са невладиним организацијама, адвокатима и женама, сакупљајући и потврђујући приче о злостављању.

Репортерка на тајном задатку која се подвргнула лечењу код једног таквог исцелитеља за потребе наше истраге и сама је била сексуално нападнута пре него што је побегла са лица места.

Далал (није јој право име) тражила је пре неколико година излечење од депресије од спиритуалног исцелитеља у граду надомак Казабланке, кад је била у двадесетим.

Она каже да јој је исцелитељ рекао да је депресију изазвао „ђин-љубавник" који ју је запосео.

Током сесије лицем у лице, он је тражио од ње да помирише мирис за који је рекао да је мошус - али за који она сада верује да је нека врста дроге, зато што је изгубила свест.

Далал, која никада пре тога није имала сексуално искуство, каже да се пробудила и да није имала доњи веш и схватила је да је силована.

Она каже да је почела да вришти на ракија (куранског исцелитеља), питајући га шта јој је то урадио.

„Рекла сам: 'Срам те било! Зашто си ми то урадио?' Он је рекао: 'Да би ђин изашао из твог тела.'"

Она каже да није испричала никоме шта јој се десило, јер ју је било срамота и зато што је била сигурна да ће њу окривити за то.

Кад је неколико недеља касније открила да је трудна, била је престрављена.

Чак је размишљала да одузме себи живот.

Кад је испричала исцелитељу за трудноћу, он је одговорио да мора да ју је ђин оплодио.

Далал каже да је била толико истраумирана читавим искуством да је, кад је беба рођена, одбила да је погледа, придржи или чак да јој да име и дала ју је на усвајање.

Рекла нам је да кад би њена породица сазнала шта јој се десило, убили би је.

Многе од жена са којима смо разговарали рекле су да се плаше да би саме биле окривљене за све да пријаве злостављане и стога је врло мали број њих испричао за то породицама, а камоли полицији.

Неке су рекле да су се плашиле и да би пријављивање онога што се десило могло да наведе ђина да им се освети.

У Судану, жена по имену Савсан нам је испричала да кад је њен муж напустио породични дом да живи са другом женом - као што је његово право према шеријатском закону - она је остала без средстава за живот и обратила се исцелитељу за помоћ.

Рекла је да се надала да ће јој он дати неку врсту лека за мужа после ког ће се он боље опходити према њој.

Али није очекивала његов предложени метод лечења.

„Он је рекао да ће водити љубав са мном и да ће искористи телесне сокове који тако настану да смућка напитак који треба да дам мужу да попије."

Његов предлог је говорио да „он нема никаквог страха", каже она.

„Био је уверен да га нећу пријавити полицији, суду или чак властитом мужу."

Савсан каже да је одмах напустила сесију и да се више никад није вратила.

Није га пријавила полицији.

Три од 50 жена са којима смо разговарали у Судану о искоришћавању и злостављању навеле су име истог верског исцелитеља - Шеика Ибрахима.

Једна од жена, коју нећемо именовати, рекла је да ју је он изманипулисао на секс с њим.

Друга, Афаф, рекла нам је да је морала да га одгурне од себе кад је затражио секс.

Рекла је да се осећала беспомоћно.

„Људи просто не прихватају да шеици говоре и раде те ствари. Не верују у то. Како могу да пронађем сведоке? Нико ме није видео у просторији са њим."

И тако је репортерка на тајном задатку која је сарађивала са нашим тимом пристала да посети Шеика Ибрахима у покушају да сакупи више доказа.

Репортерка, коју ћемо звати Рем, представила се као клијенткиња која пати од неплодности.

Шеик Ибрахим је рекао да ће се помолити за њу и припремио је за њу флашицу „лековите воде" - познате као „махаја" - да је понесе кући и попије.

Рем каже да се потом преместио да седне сасвим близу ње и ставио је руку на њен стомак.

Кад га је замолила да склони руку, каже она, он ју је напросто спустио по њеном телу, преко одеће, све до њених гениталија.

Она је истрчала из просторије.

„Озбиљно ме је потресао", испричала нам је касније.

„Деловао је заиста застрашујуће."

Она каже да начин на који је то урадио одаје да му ово није први пут да се тако понео.

ББЦ је испитао Шеика Ибрахима о томе шта се десило са Рем.

Он је негирао да је сексуално злостављао или напаствовао жене које су дошле да траже помоћ од њега и напрасно прекинуо наш интервју.

Једна жена која нуди алтернативу онима који би желели духовно исцељење, без ризика од искоришћавања, зове се Шеика Фатима.

Ситуирана надомак Картума, она је отворила чисто женски исцелитељски центар.

Тридесет година је ово било једно од ретких места на којима су жене могле да искусе рукјах илити исцељење из руку других жена.

Добили смо јединствен приступ овом интимном простору.

Током наше посете, било је напето посматрати жене око мене како губе сву свест о свом окружењу.

Шеика Фатима ми каже како жене умеју да буду рањиве у том стању, што омогућује другим исцелитељима да их искористе.

„Многе жене су нам рекле да верују како шеик истерује ђавола пипкајући их. Оне су мислиле да је то део лечења", каже она.

„Шокантно је шта све можете да чујете од тих жена."

Обратили смо се политичким властима и у Мароку и у Судану са нашим доказима.

У Судану, доктор Ала Абу Зеид, шеф одељења за породицу и друштво при Министарству за исламска питања, био је испрва неспреман да поверује да нам је толико много жена пријавило искуство злостављања.

Али је он признао да одсуство регулативе у духовном исцељењу значи да оно „изазива хаос" и да се та улога користи као „професија за људе без посла".

Он је за ББЦ рекао да је истраживао њихову регулативу у прошлости, али да је политичка нестабилност у земљи довела до тога да то тренутно није приоритет.

У Мароку, министар за исламска питања Ахмед Туфик рекао је да не верује да постоји потреба за било каквим засебним законом о духовним исцелитељима.

„Тешко је интервенисати правно у овим случајевима. Решење се крије у верском образовању и проповедању", рекао нам је он.

Упркос свим доказима које смо сакупили, мароканске и суданске власти нису спремне да предузму било шта.

И тако терет и даље остаје на женама да дигну глас против оних који се крију иза исцелитељске професије.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]