Србија и деца: „Системско злостављање" у домовима за децу и младе са сметњама у развоју - „нећу стати док не проверим сваку тврдњу", каже министарка

- Аутор, Јована Георгиевски
- Функција, ББЦ новинарка
„Смрад урина, зноја, фекалија и прљаве постељине је био преплављујући" - тако истраживачи описују једну од неименованих институција у Србији за смештај деце и младих са сметњама у развоју, наводи се у заједничком извештају домаће и међународне организације „Заборављена деца Србије" објављеном у јуну 2021. године.
У појединим установама, деца „леже у металним кревецима са високим решеткама - који практично функционишу као кавези", а жене и девојке су „на контрацепцији без њихове сагласности" што „практично служи за прикривање евентуалних случајева силовања и сексуалног злостављања", тврде аутори извештаја.
У извештају се наводи да је реч о „системском злостављању".
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања оценило је ове тврдње као „паушалне" и позвало ауторе да „неодложно и хитно доставе јасне доказе".
Али је потом министарка за рад и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић одржала састанак са ауторима извештаја и договорено је формирање стручног тима који треба да утврди шта ће тачно догађа(ло) у установама социјалне заштите.
У четвртак, 1. јула, гостујући у Дневнику РТС-а, она је рекла да „увек одговарају они за које се утврди да су починили неке неправилности".
„Ово је нешто што је пре две године била надзорна посета и пратећи извештај.
„Ја сигурно нећу стати док не проверим сваку ставку и сваку тврдњу из тог извештаја и док поново не посетим све ове установе, то будете убеђени", рекла је министарка.
Извештај који су објавиле Иницијатива за права особа са менталним инвалидитетом (МДРИ-С) и организација Међународна организација особа са инвалидитетом (Disability Rights International -DRI) још једном је отворио питање односа институција према особама са сметњама у развоју.
Ово је други пут у последње две деценије да се говори о злостављању и занемаривању корисника у институцијама за децу и младе са сметњама у развоју.
Први случај који је скренуо пажњу био је 2000. године када се у медијима писало о дому у Кулини код Алексинца и ужасним условима у којима живе штићеници.
Посебно се тада писало и говорило о Анђели М. а она је потом била насловно лице кампање „Зовем се Анђела и Кулина је мој дом".
Годину дана касније родитељи су је одвели одатле да би се 2008. сазнало да је отац сексуално злоставља.
Октобра 2012. године објављено је да су малишани из дома у Кулини измештени у хранитељске породице и дечје домове, а да су у Кулини остали само одрасли са сметњама у развоју.
Бранкица Јанковић, тадашња државна секретарка у Министарству рада и социјалне политике, рекла је да „у појединим установама стање у којима корисници бораве, односно деца, није на задовољавајућем нивоу".
Шта су навели истраживачи у најновијем извештају?
Злостављање, занемаривање, лоши хигијенски услови и принудна контрацепција неке су од појава за које аутори извештаја тврде да су системски присутне у домовима за децу и одрасле са сметњама у развоју.
Како би прикупили материјал за извештај, аутори су 2019. године посетили осам неименованих институција социјалне заштите у Србији - три установе за децу и младе са сметњама у развоју и пет институција за децу без родитељског старања и децу са сметњама у развоју.
У установи означеној бројем 1, истраживачи су затекли „око 100 деце, углавном са последицама церебралне парализе, која по цео дан леже у металним кревецима са високим решеткама".
Ови кревеци „практично функционишу као кавези за децу која не могу самостално да се крећу и деца их ретко напуштају", наводе.
Додају да „многа деца изгледају знатно млађа у односу на њихов узраст и њихови мишићи су атрофирали услед мањка активности и кретања".
У истој установи, затекли су и „децу са згрченим и веома танким удовима која су лежала на тврдим подлогама".
Такво стање је последица занемаривања и недостатка рехабилитације и кретања, оцењују.
„Дуготрајан мањак физичке активности и изостанак љубави и људског контакта дословно убија децу - стање које је познато као изостанак напредовања када се зауставља раст и развој детета без обзира на количину хране која им је доступна", истичу истраживачи.
Они такође региструју праксу храњења сондом и истичу да „трајна употреба ових сонди може бити опасна по живот детета".
Ризици који се доводе у везу са њом укључују то да њена блокада или оштећење могу изазвати појаву чира и инфекције, удисање (хране), перфорацију црева која може изазвати унутрашње крварење… упалу плућа и смрт", наводе.
У једној од институција, скоро 50 одсто корисница има контрацептивну спиралу, док остатак жена „добија оралне таблете за контрацепцију без тражења њихове сагласности и највероватније без њиховог сазнања о томе чему таблете служе".
Истраживачи оцењују да је циљ ове праксе „прикривање евентуалних случајева силовања и сексуалног злостављања".
Аутори оцењују да се од тих осам „само једна показала добро, док су све остале катастрофално организоване, без мотивисаног обученог кадра и руководства, без икаквих нормалних услова за живот било кога".
Институције су у јавној верзији извештаја означене бројевима, а истраживачи објашњавају да су се на то одлучили „ради заштите идентитета деце у овим институцијама".
Међутим, како истичу, „списак посећених установа познат је Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања", које им је омогућило приступ институцијама.

Злостављање деце: Шокантан снимак хапшења шестогодишње девојчице

Реаговања
Председник државе Александар Вучић, такође је најавио могући одлазак у неку од установа како би утврдио у каквом стању живе деца која тамо бораве.
„Урадићу све да се то поправи уколико је тако, мада имам уверавања надлежних органа да ствари стоје другачије", изјавио је он.
По објављивању извештаја, саопштењем се огласило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања које је позвало ауторе извештаја да „неодложно и хитно доставе јасне доказе о тим наводима".
„Изношење паушалних тврдњи о овако озбиљном кршењу закона и стандарда, без тога да су невладине организације доставиле надлежним органима јасне доказе, крајње је неодговорно и неозбиљно, са јасним циљем урушавања система социјалне заштите и узнемирења јавности", кажу из Министарства.
Они додају да „Министарство редовно спроводи инспекцијске надзоре" и да је свесно да у појединим институцијама постоје проблеми „у погледу броја и структуре запослених, простора и опреме".
Министарство је одбацило тврдње о злостављању корисника.
„Током 2020. и 2021. године спроведена су 163 инспекцијска надзора и... у наведеном периоду није утврђена појава насиља над корисницама и њиховог злостављања", наводи се у саопштењу.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић најавила је оснивање стручног тима који ће утврдити шта се тачно дешавало у установама социјалне заштите.
У стручном тиму ће бити представници Министарства и Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом, која је и указала на те проблеме, а заједно ће „обићи установе, установити ситуацију и изнети конкретна решења за побољшање положаја корисника", саопштило је министарство.
На састанку са Иницијативом, Кисић Тепавчевић је истакла да министарство до сада није имало конкретне пријаве о кршењу права корисника у установама социјалне заштите, на које је „могла да укаже и Иницијатива одмах пошто је сазнала за њих 2019. године, када је обавила мониторинг".
Представници Иницијативе су нагласили да су од 2007. године „јасна и видљива материјално-финансијска улагања" у објекте тих установа, али да „нису пратила и развој услуга у локалној заједници, пошто је циљ да се што мање смешта у ове установе, а да се што више социјално интегришу".
Србија јесте постигла напредак у смањењу броја деце у установама, оцењује Дечји фонд Уједињених нација (УНИЦЕФ), али наводи да су „деца са сметњама у развоју и/или инвалидитетом и даље превише заступљена у институцијама".
„Она чине 73,9 одсто све деце у резиденцијалном смештају", пише у саопштењу.
Додаје се да је Влада још 2017. године добила препоруку Комитета Уједињених нација за права детета да „одмах смањи смештај деце млађе од три године у резиденцијалне установе, укључујући и децу са сметњама у развоју и/или инвалидитетом".
„Потребно је да се мере спроведу како би се обезбедило да се институционални смештај користи само као крајње, неизбежно решење.
„У сваком друштву, ова деца су изазовни приоритет у реформи услуга", наводи се у саопштењу.
Србија, кажу, сада треба да искористи демократске институције у одговору на ово питање.

Ко су аутори извештаја?
Иницијатива за права особа са менталним инвалидитетом (МДРИ-С) је организација за људска права која се бави друштвеним укључивањем деце са сметњама у развоју и одраслих са инвалидитетом.
Организација је основана 2008. године са седиштем у Београду, а уз подршку Међународне организације особа са инвалидитетом (Disability Rights International -DRI).
DRI обучава активисте за људска права и особе са инвалидитетом и посвећена је промовисању права на живот и одрастање у породици за сву децу.
Седиште организације је у Вашингтону.

Текст је ажуриран 1. јула 2021. године

Како је акција чеп за хендикеп освојила Србију

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














