Људи или вештачка интелигенција: Како да знате с ким причате

Умете ли да разликујете с ким причате - са другим људским бићем или вештачком интелигенцијом (АИ)?

Ово је дуго било једно од питања постављаних кад се процењује колико су компјутери интелигентни.

Потиче из теста енглеског математичара и компјутерског научника Алана Тјуринга, који је 1950. први пут филозофску мисао о машинској интелигенцији претворио у емпиријски тест.

Према њему, ако је компјутерско понашање неразазнатљиво од људског, онда се сматра да испољава „интелигентно понашање“.

Али кад је четбот АИ 2014. први пут положио тај тест, уместо да то представи прекретницу - изазвало је контроверзу.

Игра имитације

Тјурингов тест је игра имитације у којој неко текстом разговара са другим људским бићем и компјутером.

Може да поставља која год питања жели, пре него што пресуди ко је човек, а ко машина.

„Тјуринг је рекао да ако људи не могу поуздано да разликују људе и машине, онда не бисмо имали основа да тврдимо да људи умеју да размишљају, а машине не“, каже Камерон Џонс, доцент психологије на Универзитету Стоуни Брук у Њујорку.

Тјуринг је сматрао да ће 2000. компјутери после пет минута испитивања - макар у 30 одсто случајева - моћи да прођу као људи.

'Није играо фер'

Четбот вештачке интелигенције по имену Јуџин Густман је 2014. успео да на Тјуринговом тесту убеди 33 одсто судија да је човек.

Тиме је прешао праг који су поставили организатори такмичења.

Комуницирајући на енглеском, преузео је личност 13-годишњег Украјинца.

Маркус Пентсер, филозоф и гостујући предавач на Универзитету РВТХ у немачком Ахену, рекао је тада да „није играо фер“.

„Недостаци код четбота донекле се поклапају са недостацима у говору на енглеском језику украјинског тинејџера“, тврдио је он.

Од тада су, наводно, напредније алатке пролазиле Тјурингов тест.

У студији објављеној почетком 2025, Џонс је утврдио да је ЧетГПТ 4.5 ОпенАИ-ја био оцењен као човек 73 одсто времена - чешће него људски еквивалент.

Метина Лама 3.1 била је оцењена као човек 56 одсто времена.

„Мислим да је тешко тврдити да модели нису прошли тест имајући у виду да их оцењују као људе значајно чешће од самих људи“, каже Џонс.

Али неки остају скептични да ли то доказује да компјутери заиста умеју да мисле.

Аргумент кинеске собе

Филозоф Џон Сирл је 1980. предложио мисаони експеримент Аргумент кинеске собе.

Он гласи овако: Енглез који не разуме кинески закључан је у соби у којој су и кинески карактери и инструкције на енглеском како да користи кинеско писмо.

Људи који нису у соби му дотурају цедуљице са питањима написаним на кинеском, а он користи енглеске инструкције да формира одговоре, такође на кинеском.

За људе споља, то би изгледало као да он говори кинески, али он заправо не разуме шта говори.

Неки тврде да исто може да се каже за компјутере, који су напросто само програмирани да дају одговарајуће одговоре.

„Иако Тјурингов тест тврди да може да идентификује интелигенцију, он углавном покушава да идентификује да ли машина уме да опонаша људе довољно добро“, каже Џорџ Мапурас, софтверски инжењер из Калифорније, који је осмислио алтернативу Тјуринговом тесту.

Да би то илустровао, навео је пример.

„Можете да отворите било који бот вештачке интелигенције и прво да му тражите да објасни како функционише аналогни сат, што ће тачно објаснити“, каже он.

Међутим, ако затражите да цртеж сата на коме се види одређено време, актуелни модели вештачке интелигенције ће највероватније у томе оманути.

„Не разумеју истински информације“, каже он.

Други, као Пентсер, мисле да Тјурингов тест ставља превелики нагласак на способност компјутера да превари судију.

„Право интелигентно понашање може да обухвата превару, али суштински то није кључни састојак“, тврди он.

Алтернативни тестови

Пентсер је осмислио Тест интелигенције заснован на заједници (ЦБИТ) – једну од бројних алтернатива предлаганих током година.

За разлику од Тјуринговог теста из лабораторије, према овом сценарију систем вештачке интелигенције се смешта у неку постојећу заједницу - на пример, онлајн заједницу математичара - и то без њиховог знања.

После неког времена, чланове тестирају да ли су приметили да је то машина или не.

И даље постоји одређени степен обмане, али Пентсер верује да у највећем делу тест тражи од система да се „понаша као човек“, а не да се „лажно представља“ као човек.

То је битна разлика, истиче.

„Интелигенција би требало да се процењује у природним окружењима, у оној врсти окружења у којима ми заправо функционишемо“, тврди филозоф.

Мапурас је, с друге стране, осмислио тест за који каже да се бави конкретнијим мерама интелигенције.

Он верује да би се вештачка интелигенција - теоријски концепт према ком машина има исте интелектуалне капацитете као човек - достигла кад би машина могла да „изнедри неко ново научно објашњење и објасни га“.

'Унапред изгубљена битка'

Без обзира на то који тест се користи, како системи вештачке интелигенције буду настављали да се развијају, вероватно ће постати неразазнатљиви у односу на људе, верује Пентсер.

„Кад се све сабере и одузме, водимо унапред изгубљену битку“, каже.

А способност да се то докаже, тврди, оправдаће потребу за правне оквире који приморавају вештачку интелигенцију да се декларише као вештачка интелигенција - из разлога позивања на одговорност.

„Ако сам објавио студију која садржи неке погрешне податке, онда сам ја одговоран за то“, каже Пентсер.

„Али ако је то студија коју је написала вештачка интелигенција, онда нико није одговоран.“

Важно је измерити колико добро машина може да имитира човека, сматра Џонс, што Тјурингов тест чини и данас релевантним.

„Проводимо много времена у интеракцији са људима на интернету“, каже.

„А људи све чешће имају искуство расправљања са Твитер налогом само да би схватили: 'Па ја заправо не причам са људским бићем'.“

„Једна од ствари за коју мислим да Тјурингов тест функционише је праћење те способности да би видео колико је вероватно да се то деси“, закључује

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]