Религија: Отац Габријел Аморт, прави свештеник из холивудског хорора

Као дете, Габријел Аморт је недељом ишао на католичку мису.

Родитељи су га водили у Модену, италијански град око 400 километара северно од Рима.

Али уместо да прати литургију, уживао је играјући се жмурке по цркви.

Смирио би се само кад би му мајка понудила слаткиш као награду за узорно понашање.

У то време, она није могла ни да замисли да ће њен несташни дечак постати један од најславнијих светских егзорциста.

Са више од 160.000 изведених егзорцизама иза себе (према властитим тврдњама), отац Аморт, који је написао неколико књига и већ постао предмет Нетфликсовог документарца, сада је протагониста холивудског хита.

Филм Папин егзорциста, са Раселом Кроуом у главној улози, који је у априлу имао премијеру у читавом свету, рађен је по књигама оца Аморта - Егзорциста прича сопствену причу и Егзорциста: Нове приче.

Италијански свештеник је умро 2016, у 91. години, од болести плућа.

Неочекивано наименовање

Габријел Аморт је рођен 1. маја 1925. године.

Као младић, борио се у Другом светском рату против нациста као партизан и чак је одликован за војничку храброст деценијама после рата.

Завршио је право и журналистику и неко време испољавао амбиције да постане политичар испред Демохришћанске странке.

Али већ је открио верски позив.

Иако је заређен као свештеник 1954. године, отац Аморт је постао егзорциста тек 32 године касније и званично је изјавио да та одлука није била његова.

Именовао га је кардинал Уго Полети (1914-1997), који је у то време служио као Генерални викар Рима и имао је овлашћење да делегира одређеним свештеницима моћ да истерују демоне.

Тога јутра 1986. године, отац Аморт је навратио до кардинала Полетија у ненајављену посету.

Током разговора, свештеник је изразио дивљење према оцу Кандиду Амантинију (1914-1992), који је у то време 36 година био егзорциста Римске бискупије.

Према оцу Аморту, кардинал Полети га је на лицу места прогласио егзорцистом да би могао да ради као помоћник оца Амантинија.

Погледајте видео:

Знаци поседнутости

Неколико дана касније, отац Аморт се јавио на дужност и започео учење оруђа заната, као што је памћење 21 правила која претходе егзорцизму у католицизму.

Пракса истеривања ђавола из човека за коју се сматра да је поседнута помиње се и у Старом и у Новом завету, а Ватикан је ажурирао смернице о ритуалу 1999. године.

Као што је Аморт објаснио у књигама, не бори се стварно против демона свако ко тврди да је поседнут.

Већина људи пати од психолошких проблема, сматрао је он.

„Ако особа није била код психијатра, не вршим егзорцизам на њој", написао је Аморт.

„Прво, желим да видим дијагнозу."

Главни знаци поседнутости су, према католичкој доктрини, кад особа прича језицима које не познаје, исказује знање о догађајима или људима које није могла да зна или демонстрира физичку силу далеко већу од оне која би могла да се очекује од њене грађе.

Отац Аморт је тврдио да је у једном од својих егзорцизама, на пример, видео како једанаестогодишњи дечак успева да се ослободи стиска четири крупна мушкарца.

„Мали дечак их је одбацио тако да су полетели кроз ваздух", присећа се он.

Али најозбиљнији симптом поседнутости је аверзија према свему светом.

Ватикан препоручује да се из поседнутог ђаво истерује у цркви или на неком другом светом месту, док год је далеко до великог броја људи.

Ако је поседнути болестан, ритуал сме да се изведе у његовом дому.

Као мера предострожности, особа над којом се врши егзорцизам мора да се постави у фотељу, у блажим случајевима, или на носила, у тежим случајевима.

Током ритуала, егзорцисти могу да помажу лаици.

Неки ће помоћи тако што ће обуздавати поседнутог, други тако што ће рецитовати молитве.

Егзорцисту не сме да понесе велики број речи или да поставља сувишна питања.

Више од дијалога, егзорцизам је испитивање.

„Како се зовеш?", „Да ли си сам?" и „Када ћеш отићи?" - нека су од уобичајених питања.

Сврха егзорцизма је да наведе поседнутог ђаволом да открије своје име.

„За њега, изговарање имена је велики пораз", објаснио је отац Аморт.

Изнад свега, егзорциста мора да нареди демону да напусти поседнутог у име Исуса.

„Застрашујући" први егзорцизам

Отац Аморт је извео један од првих егзорцизама 21. фебруара 1987. године.

Веровало се да је поседнут двадесетпетогодишњи земљорадник, а отац Амантини је одлучио да пошаље новог помоћника.

Егзорцизам је изведен на Папском универзитету Антонијанум у Риму.

Кад је стигао, дочекало га је изненађење: поред свештеника и сељака, била је присутна и трећа особа - преводилац.

А земљорадник је сопствене прве бласфемије почео да извикују Шекспировим језиком.

У другој прилици, егзорциста је срео неписмену жену која је извикивала увреде на језику који Аморт није препознао.

„Морао сам да натерам неколико других свештеника да присуствују све док један од њих није разрешио загонетку: говорила је арамејски [древни језик за који се верује да га је говорио сам Исус]", написао је свештеник.

Аморт описује властити први егзорцизам - млади дечак за ког се веровало да је поседнут - као „застрашујући".

У једном тренутку, написао је, дечакове очи су „заковрнуле према унутра а глава је почела да му се клати преко наслона столице".

Убрзо потом, присетио се отац Аморт, температура у просторији је драматично опала и поседнути је почео да лебди у ваздуху.

„Остао је непокретан, лебдећи у ваздуху неколико минута."

Требало је пет месеци и 20 сесија да би ова прва битка против зла била добијена.

То је било брзо, према егзорцисти, чији је најдужи случај потрајао скоро 30 година до коначног разрешења - мада је такође једном тврдио да је извршио и десетоминутни егзорцизам.

Модро искуство

Свако мало, Аморт би добио „мали поклон": одгуривање тамо, ударац овде, угриз онде…

„Једном сам после ударца ногом који испрва није деловао снажно остао са ногом у гипсу на 40 дана", испричао је он.

Свештеник је једном испричао да је изгубио рачуницу колико пута је био попљуван.

Он такође тврди да кад је извршио егзорцизам на италијанској часној сестри Гизели, видео ју је како пљује металне предмете као што су ексери, завртњи и маказе.

Јесте, свештеници, часне сестре и друге верске личности очигледно такође нису имуни на поседнутост.

„Аморт је излазио из неких битака са модрицама по читавом телу", каже италијански новинар Марко Тосати, који је написао неке од егзорцистових књига заједно са њим.

Тосати је рекао да није импресиониран једним аспектом карактеризације свештеника Расела Кроуа - у филму аустралијски глумац носи браду.

„Отац Аморт је увек био глатко избријан. Али погледамо филм пре него што судимо."

Погледајте видео:

Синдикат егзорциста

Једна од његових главних особина била је смисао за хумор.

Кад би му неко рекао да „верује у бога, али да није активни верник", он би одговорио саркастично: „Ах, да! И демони исто… Верују у бога, али нису активни верници. Штавише, никад још нисам срео ђавола атеисту."

Габријел Аморт је 1991. године добио идеју да оснује удружење егзорциста.

И, као егзорциста Римске бискупије, желео је да пренесе своју одлуку извесном кардиналу, ког није желео да именује.

„Не желите ваљда да помислим да верујете у те ствари, зар не?", наводно је рекао кардинал.

„Е, па можете да прочитате књигу која ће вам помоћи", предложио је свештеник.

„Ох, да? Коју књигу, оче Аморте?", питао је кардинал.

„Јеванђеља", одговорио је он на кардиналово запрепашћење.

„Јеванђеља нам говоре да је Исус истеривао ђаволе. Да ли су Јеванђеља такође сујеверје?".

Католичка црква је признала Међународно удружење егзорциста (ИЕА) 13. јуна 2014. године.

Један од његових чланова је монсињор Рубенс Мираља Зани из Бразила.

Наименован за егзорцисту 2013. године, упознао је оца Аморта годину дана раније, током курса обуке у Риму.

„Био је углађена, весела и интелигентна особа", описује га монсињор Зани.

'Захвалан сам филму Истеривач ђавола'

Последњих година живота, Габријел Аморт је изводио у просеку пет егзорцизама дневно.

Из тог разлога, снимио је поруку на телефонској секретарици, ограничивши захтеве за егзорцизам на један сат недељно: „Позиви за заказивање прихватају се само понедељком, од 18:30 до 19:30. Свако ко не припада Римској бискупији, молим вас, обратите се вашем бискупу."

У априлу 2016. године, оцу Аморту је послао поруку Вилијам Фридкин, режисер филмског хорор класика Истеривач ђавола, у којој тражи одобрење да сними егзорцизам.

„Захвалан сам Истеривачу ђавола", написао је Италијан у Истрази ђавола.

„Иако донекле сензационалистички, са нереалистичним сценама, у значајној мери је аутентичан. Стигао је до широке публике и промовисао је личност егзорцисте."

После неколико дана, Аморт је одобрио снимање, а егзорцизам Кристине, 46-годишње архитектиње, извршен 1. маја 2016. године (четири месеца пре Амортове смрти) може да се види у Нетфликсовом документарцу Ђаво и отац Аморт.

Родна неравнотежа

Отац Аморт је записао да су од сваких 10 егзорцизама које је извео девет били на женама.

Никад није успео да објасни зашто, али је сумњао: ђаво је желео да се освети Богородици Марији.

„Зашто се више плашиш кад се позивам на Свету девицу него кад се позивам на Исуса?", питао је Аморт током једне сесије, у дијалогу описаном у књизи Сећања једног егзорцисте.

„Зато што ме више понижава кад сам поражен од људског бића него од Њега", гласио је одговор.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]