Сукоби у Судану: Три сина јој погинула, она се у бегу од ужаса рата породила и наставила да хода

После погибије три сина, радио-водитељка у поодмаклој трудноћи побегла је од рата у суданској области Дарфуру пешице - и родила дечака на граничном прелазу са Чадом.

„Породила сам се на путу. Није било бабица нити било кога да ми помогне. Сви су гледали како себе да спасу.

„Када сам се породила, умотала сам бебу. Нисам размишљала ни о чему другом. Наставила сам да ходам до Адреа", рекла ми је Арафа Адум током разговора у избегличком кампу у околини овог града у Чаду, близу границе са Суданом, у коме је смештено неколико десетина хиљада људи.

Ова 38-годишњакиња је рекла да је заједно са четири ћерке ходала по ужареном сунцу 25 километара од родног града Ел Џенеине, док је њен муж због безбедности у камп дошао дужим и напорнијим путем.

„Када сам стигла на границу, била сам потпуно ошамућена и исцрпљена док се нисам породила", каже Адум.

Сина је назвала Мухамед, по исламском пророку, додала је.

За собом је оставила несахрањена тела њена три дечака, узраста три, седам и девет година.

Убиле су их, рекла је, паравојне Снаге за брзу подршку (РСФ) и здружене арапске милицијске снаге, у сукобима који бесне у Судану од априла.

Дарфур је најугроженија област.

РСФ и милицијске снаге су оптужене да покушавају да успоставе арапску власт „чишћењем" области од црних Африканаца, међу којима је и етничка група Масалити, којој припада Адум.

За Ел Џенеину се води очекивано немилосрдна битка, јер је традиционална престоница краљевства групе Масалита и симбол снаге црначке афричке заједнице у Дарфуру.

„Покушали смо да се одбранимо, али су они користили моћно оружје", рекао је шеик Мухамед Јагуб, утицајни муслимански свештеник и вођа Масалита, који је такође избегао у Чад.

„У нашој области, само у дану, у року од три сата, изгубили смо 82 [људи]", додао је он.

РСФ је негирао умешаност у сукоб, додавши да је у Дарфуру обновљен стари сукоб арапских група и Масалита.

Адум каже да су њена три сина убијена на универзитету Ел Џенеина, где су се склонили, а који су гранатирали и запалили припадници РСФ и Џанџавида, што је познати назив за паравојну арапску милицију.

„Моје дечаке је погодила граната и сви су погинули на истом месту", каже Адум.

Погинуло је, како је рекла, и неколико чланова њене шире породице, међу којима и свекар, коме су најпре „смрскали" обе ноге и одсекли уво, да би га „докрајчили мецима".

После погибије синова, Адум, њен муж и њихове четири ћерке су побегли из града.

Муж је ишао споредним путевима да заобиђе барикаде које је РСФ поставио на друмовима, пошто су паравојне формације, како тврде многе избеглице, убијале мушкарце и дечаке из заједнице Масалита, а поједине су и поливали бензином и палили.

Адум и њен муж поново су се сусрели у избегличком кампу.

Ту је отац први пут држао у наручју новорођеног Мухамеда, кога, после губитка три сина, сматрају благословом.

Шеикова супруга, Ракија Адум Абделкарим, рекла ми је да је и она била трудна, али је изгубила бебу дан након што је стигла у Адреу, такође пешице.

Ходање ју је потпуно изгладнело, исцрпело и изнурило.

„Почела сам да крварим. Онда сам добила главобољу и све време сам крварила. У зору сам побацила", рекла је она.

Хуманитарни радници су опремили пољску болницу у Адреу, али Абделкарим није успела до добије помоћ на време.

Погледајте видео: Ко ратује против кога у Судану

Болница је препуна пацијената, углавном жена, беба и деце, од којих поједини имају прострелне ране.

Једна од пацијенткиња, Наима Али, рекла је да је на њу и деветомесечног сина пуцао снајпериста РСФ-а док су бежали из села.

Дечака, кога је носила на леђима, метак је погодио у ногу, а њу у бок.

„Метак ми је за длаку промашио бубрег. Обоје смо крварили и нико нам није помагао", испричала је.

Ова језива сведочења о злочинима износе се у тренутку када четири источноафричке државе траже распоређивање регионалних мировних снага у Судану.

Председник Кеније Вилијам Руто је изразио забринутост због „уништавања" земље и „назнака да је у Дарфуру почињен геноцид".

Заједничке мировне снаге Уједињених нација (УН) и Афричке уније (АУ) повукле су се из Дарфура 2021. године, око 18 година након избијања првог сукоба у овој области у којем је живот изгубило 300.000 људи.

Сукоб је изазвао огорченост у свету, а Међународни кривични суд је подигао оптужницу против тадашњег суданског владара Омара ал-Башира за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности, које је он негирао.

Одлуку о повлачењу мировних снаге УН су објасниле потребом да се омогући „суданској влади да преузме одговорност за одржавање мира у региону".

Али од њиховог повлачења, у Судану се догодио државни удар, који је довео до грађанског рата средином априла због сукоба два најмоћнија генерала у земљи - начелника војске Абдела Фатаха ал-Бурхана и команданта РСФ-а Мохамеда Хамдана Дагала, познатијег као Хемети.

Овај сукоб је потпирио нове борбе у Дарфуру, услед којих је више од 160.000 припадника заједнице Масалита избегло у Чад.

Није познат тачан број погинулих у региону, али је процењено да је у Ел Џенеини страдало најмање 5.000 људи.

Према подацима Суданског удружења фармацеута, 11.000 тела је сахрањено у масовним гробницама у граду.

Поједине избеглице су рекле ББЦ-ју да су виделе како лешеве бацају у градску реку.

Погледајте видео о масовним гробницама у Судану:

РСФ је опустошио град Залинги, дом заједнице Фур, и опколио два највећа града у овој области, Фашер и Њалу.

Многи становници Дарфура страхују да је ово врхунац дугогодишњег плана за успостављање арапске власти у овој етнички мешовитој области.

Они кажу да је већина становника напустила Ел Џенеину, као и многа друга места и села где су уништени многи објекти, попут болница и водовода.

„Ово што се дешава је горе него пре 20 година", рекао је шеик, истичући да су убијене многе истакнуте личности народа Масалита, попут лекара и адвоката.

Адум, водитељка на сада угашеном Радију Ел Џенеина, имала је срећу да остане жива када су припадници РСФ упали у њену редакцију током првих дана рата.

„Упали су и поразбијали сву опрему и опљачкали шта су могли", рекла је она.

Сада Адум живи у колиби, изграђеној од штапова и комада одеће, не знајући да ли ће икада моћи да се врати кући.

„Дошли смо као избеглице. Многи су умрли успут. Али морали смо да наставимо да се крећемо", рекла је она држећи у наручју тронедељну бебу.

Друга избеглица је рекла да се никада неће вратити у Ел Џенеину.

„Коме да се вратим? Овде сам недељама, али и даље осећам смрад лешева који труле на улицама Ел Џенеине".

Погледајте видео: „Пијем воду из Нила" - ББЦ репортер са становницима престонице Судана

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]