Рат у Украјини: Живот без воде у граду опустошеном после пробијања бране - „катастрофа, вода је све однела"

У блатњавој барици која се полако суши, док се у позадини чује тутњава са прве линије украјинског фронта, две рибице се боре за ваздух и праћакају на подневној врелини.

Око њих, бескрајна пространства блата и стена - која су у последње три четвртине века била покривена са више метара воде - сада су изложена сунцу.

Огромна баржа лежи насукана на оближњој пешчаној обали.

Водене змије и жабе гамижу кроз опадајући плићак као да су у потрази за хладом.

Две недеље након што је, како се сумња, руска саботажа уништила брану која је задржавала реку Дњепар како би формирала огроман резервоар воде Каховка - довољан да напуни базен за децу величине Енглеске - вода је покуљала на југ и нестала у Црном мору.

„То је катастрофа. Све је однела вода. Јелене, дивље свиње, рибе и бројне угрожене врсте. А сада је око пола милиона људи остало без воде", каже Анатолиј Деркач (37), секретар градског одбора у Мерхањецу, на западној обали бившег резервоара.

Из канцеларија на четвртом спрату, Деркач гледа преко сивог, испуцалог блата ка силуети највеће европске нуклеарне електране на источној обали.

Нуклеарна електрана Запорожје, која има шест реактора, тренутно је под руском окупацијом.

Сад кад је вода нестала, електрана - удаљена неких 10 километара - одједном изгледа много ближе.

„Кажу да ће имати довољно воде у својим резервоарима за око шест месеци. Али не можемо бити сигурни", каже он уз уздах, праћен неизбежном речју упозорења „Чернобиљ".

Реч је о нуклеарној електрани чији је реактор експлодирао 1986. године у совјетској Украјини, изазвавши највећу нуклеарну несрећу свих времена.

За то време Мерхањец, градић на врху оближњег брда, честа је мета напада руске артиљерије.

„Мотре на нас дроновима. Ако виде више од пет људи на једном месту, почињу са гранатирањем", каже Деркач.

Али како се резервоар Каховка празни, а залихе воде су одсечене, градске власти су приморане да организују привремене тачке снабдевања по граду.

„Шта мислите како се осећам? Ходам около као магаре, присиљена да теглим воду", каже Јулија, пензионерка која стоји у реду са више од 20 људи поред низа чесми и великог пластичног резервоара у градском центру.

„Није чак ни пијаћа вода. Стрепим за будућност. Не видим како ћемо превазићи све ово", додај њена комшиница Нина (70).

Мерхањец и оближњи градови сада праве планове за ископавање нових канала који ће их повезати са другим резервоарима.

Међутим, многи становници су већ отишли, а рудници и друге индустрије били су присиљени да обуставе рад.

Локални земљорадници сада покушавају да приступе старим бунарима и малим потоцима да би нашли алтернативне изворе воде.

„Не знам шта су Руси мислили кад су ово урадили. Патиће животна средина и биће тешко свима", каже Иван Заруски (56), на краткој паузи од утовара бала са сеном на приколицу са групом рођака и комшија у пољу изван града.

„Најважније је да нуклеарна електрана не експлодира. Али преживећемо ми све ово. Немамо где другде да идемо, тако да немамо избора", додаје он са осмехом.

Москва тврди да није имала ништа са уништењем бране Каховка на руској окупираној територији и оптужила је Украјину да је испалила пројектиле на њу.

За то време, даље на југ, испод уништене бране, огромна количина воде која је без упозорења нахрупила кроз лучки град Херсон и мање градове, убивши десетине људе и натеравши хиљаде у бег, углавном се повукла.

„Ми смо као пацови - можемо да преживимо све", каже Ирина, седамдесеттрогодишња учитељица у пензији, док она и њен муж Јевгениј, полако износе напоље наквашени садржај њихове мале колибе.

У једном тренутку је поплава стигла до крова њихове куће, у улици Чајковског, близу реке Дњепар у центру Херсона.

Али сада је напољу остало само неколико великих бара, поред пар чамаца коришћених током поплаве.

„Барем се ово десило почетком лета. Још имамо времена да све осушимо", каже Јевгениј, слажући на гомилу у дворишту смрдљиви, иструлели намештај.

Раније тога јутра, неколико руских артиљеријских граната слетело је у центар Херсона, а слетеће још многе у овај крај наредних сати и дана, испаљених са руских положаја на супротној обали.

Украјинске трупе не дозвољавају аутомобилима да приђу сувише близу реци, а већи део града делује напуштено.

„Данас је био диван дан", каже Оксана, која је дошла да помогне старијим родитељима у улици Чајковског да почисте после поплаве.

Она је говорила о вести о украјинској контраофанзиви.

„Наше момци раде сјајно. Ми можемо да видимо ко пуца где. Наши момци су имали великог успеха против руских положаја - погодили су нека велика складишта муниције. Само бих волела да се све дешава мало брже", каже она.

У близини, њен седамдесетосмогодишњи отац Владимир, седи изваљен на столици.

До малопре је клечао, да би секиром згулио водом уништене делове старог креденца, али је устао пребрзо.

„Он је рођен овде. Провео је читав живот овде. Већина људи који су остали у овом крају су старији. Они неће никуда", каже Оксана.

Погледајте видео: Русија не броји погинуле борце у рату - зато је то покушала ББЦ истрага

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]