Украјина и Русија: Како пробијање бране Нова Каховка угрожава животну средину и снабдевање храном

Уништење украјинске бране Нова Каховка могло би да има еколошке последице које ће се осећати годинама, рекли су за ББЦ еколози и хуманитарне организације.

Уједињене нације су упозориле да може имати и огроман утицај на светско снабдевање храном, предвидевши да би цена хране могла да скочи широм света.

Хуманитарни радници описују како у реци плутају нафтне мрље, мртве рибе, животиње и људски лешеви.

Забринутост влада и око утицаја тешких метала, горива, ђубрива и других хемикалија које су се помешале са водом из поплаве.

Стотине хиљада људи остале су одсечене од пијаће воде, актуелни усеви су поплављени, а влада бојазан да би загађивачи могли да оставе трајне последице по људско здравље, обрадиво земљиште и осетљиве дивље животиње.

Покривајући површину већу од две хиљаде квадратних километара, Каховка је највећи украјински резервоар.

Толико је широк да на неким местима не можете да видите са једне обале другу.

„Дуж обала су лоциране железна и друге металне индустрије.

„Њихове емисије и отпаци садрже тешке метале наталожене у муљу на дну резервоара, али их сада ускомешане воде подижу и носе низводно", каже Ана Амбросова, украјинска индустријска еколошкиња.

Она додаје да ће се тешки метали „постепено слегати у поплављеним подручјима и загађивати их, те је потребно то земљиште чистити, што захтева много времена."

Стручњаци су забринути и за индустријска постројења низводно од бране, уз обале реке Дњепар.

Гринпис посебно указује на нафтне рафинерије и бензинске пумпе.

РИЧ, хуманитарна иницијатива која обезбеђује податке током криза и катастрофа, каже да је идентификовала 24 локације који су узрок за значајну забринутост зато што су већ оштећене, а користе се за похрањивање материјала који су штетни по људско здравље и животну средину.

Неке су посебно близу града Херсона, једној од области која је највише погођена пробијањем бране.

РИЧ је у писаном одговору за ББЦ рекао да се на сликама види да су нафтни производи исцурели са две бензинске пумпе у Херсону, а да се нафта излила из Хидроелектране Каховка.

Претњу могу да представљају, како су навели и додатне супстанце као што су антибиотици, хлорин, растварачи и алкохол изопропил.

Амбросова такође упозорава да су потопљена и складишта која чувају пестициде коришћене за локалну пољопривреду и да су се многе од тих супстанци „раствориле у води на великим подручјима", која би на крају могла да заврши у Црном мору.

УН су упозориле да ће последице по обрадиве површине погодити читав свет.

Ову област називају светском житницом, зато што обично производи милионе тона хране као што су пшеница, сунцокретово уље и поврће, не само за Украјину већ и за многе друге земље.

Резервоар Каховка снабдевао је поља водом преко виталних система наводњавања, који су сада одсечени.

Стручњаци, међу њима и Амбросова, као и украјински званичници тврде да је без тих мрежа земљиште у опасности од исушивања и пропадања.

„Погођена област је сада угрожена од могуће дезертификације у наредних најмање пет до десет година", каже Солскји Микола, украјински министар аграрне политике и хране.

Он очекује да ће бити потребно још бар толико времена да се поново изгради брана Нова Каховка и систем наводњавања.

У међувремену, Уједињене нације су предвиделе да ће цена хране скочити у читавом свету, што ће имати великог утицаја на угрожене земље, нарочито у Африци.

Хуманитарни радници у крају истичу да постоји ризик и по здравље људи.

Вода од поплава прекрила је гробља и места на којима се сахрањују мртве животиње, према Самиру Чалубу из хуманитарне агенције Мерси корпс.

„Неки лешеви су примећени како плутају по води, што нас је само додатно забринуло", каже он.

Једнако је забринут и Дмитриј Звиададзе из Норвешког савета за избеглице, међународне хуманитарне организације која помаже поплављеним заједницама.

„Мртве животиње могу да се виде како плутају и сада влада забринутост да би људе могла да снађе колера и ми се припремамо за то", указује он.

Уз то, Украјинска група за очување природе, невладина организација, навела је пет националних паркова и више од 30 заштићених области између осталог и мочваре од међународног значаја као погођене поплавом.

Резервоар Каховка и дњепарско поплавно подручје биле су главне локације за гнежђење птица као што су жута чапља, мала чапља и ибис.

Њихова будућност сада је под великим знаком питања, баш као и будућност Нордмановог миша (Sicista loriger).

УНЦГ каже да је две трећине светске популације овог миша поплављено и да се страхује да би то могло да доведе до његовог изумирања.

Организација је истакла и последице по рептиле и водоземце као што су степски поскок, степски смук, сарматска пацовска змија, глатки гуштер-водењак са змијском крестом и обични гуштер-водењак.

Тражили смо коментар руског министарства за животну средину, али нисмо добили одговор.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]