Русија и Украјина: Шта је до сада познато о нападу на велику украјинску брану и коме је то ишло у прилог

Велика брана у области коју контролише руска војска на југу Украјине је уништена, после чега је дошло до велике поплаве.

Десетине хиљаде људи је евакуисано из око 30 места и насеља, а надлежни страхују да ће поплаве имати катастрофалне последице.

Украјинска војска и НАТО оптужили су Русију да је дигла брану у ваздух, док Москва окривљује Кијев.

Међутим, чују се и одјеци прошлогодишњих необјашњивих експлозија на гасоводу Северни ток.

У оба случаја Запад је одмах посумњао на Русију.

Али је Москва оба пута одговорила: „Нисмо ми. Зашто бисмо ово урадили? То нама штети".

Ево шта је познато до сада.

Ко има користи од овог вандалског чина?

Френк Гарднер, ББЦ, новинар из области безбедности

У случају пробоја бране Каховка, Русија може да укаже да постоје најмање два начина који штете њиховим сопственим интересима.

Плављење земљишта низводно од бране приморало их је да евакуишу трупе, као и цивиле на исток, даље од Херсона и обала широке реке Дњепар.

Ово ће обезбедити орочени предах за становнике Херсона који су морали да живе под свакодневним руским артиљеријским и ракетним ударима.

То би, такође, могло да утиче на водоснабдевање Крима који је окупирала Русија, сушног полуострва које се ослања на свежу воду из канала недалеко од пробијене бране.

Откако га је Русија анектирала 2014. године, Крим је постао снажно утврђено парче земље које и Москва и Кијев сматрају својом територијом.

Али пробијање бране Каховка треба посматрати у ширем контексту рата у Украјини, односно у светлу украјинске летње контраофанзиве, за које постоје назнаке да је већ у току.

Да би ова контраофанзива успела, Кијеву је потребно да прекине руски обруч око дела територије који је заузела прошле године и који повезује Крим са регионом Донбаса на истоку Украјине.

Ако Украјина успе да пронађе начин да пробије руске одбрамбене линије јужно од Запорожја и подели ту територију на два дела, онда може да изолује Крим и оствари велику стратешку победу.

Међутим, Руси су научили много лекција од почетка инвазије у фебруару прошле године.

Погледали су мапу, установили где ће Украјина највероватније напасти и провели последњих неколико месеци градећи моћне линије утврђења како би блокирали било какво украјинско напредовање ка Азовском мору.

Не може се рећи да је Украјина планирала да пошаље сопствене снаге на западну страну те одбране.

Врховна команда у Кијеву разумно држи властите адуте за себе да би Русију навела да нагађа.

Али ова акција, ко год да је урадио, сада чини ту опцију далеко проблематичнијом.

Дњепар је већ био широка река у време када су стизали до јужне Украјине и пребацивање оклопне бригаде преко ње, под руском артиљеријском и ракетном паљбом и нападом дроновима, би било изузетно опасно.

Пошто је брана преко реке сада пробијена и огромни делови земље низводно поплављени, област на левој (источној) обали наспрам Херсона је заправо постала забрањена зона за украјинске оклопне јединице.

Једна историјска фуснота говори да Русија има прошлог искуства ратовања у овој области.

Совјетске јединице су 1941. дигле у ваздух брану преко исте реке Дњепар како би блокирале напредовање нацистичких трупа.

Хиљаде совјетских грађана је страдало у поплавама које су уследиле.

Суштина је да ко год да је пробио брану Каховка ове недеље пореметио је стратешку шаховску таблу у јужној Украјини, приморавајући обе стране да изврше низ великих прилагођавања и вероватно одлажући следећи потез Кијева у дуго обећаваној контраофанзиви.

Где се налази брана?

Хидроелектрана Каховка се налази у граду Нова Каховка у украјинској области Херсон која је тренутно под руском окупацијом.

Изграђена је у време Совјетског савеза и једна је од шест брана на реци Дњепар чији ток се протеже о крајњег севера Украјине до самог југа земље, где се улива у море.

Ова брана је велика, а локални становништво чак има и израз мора Каховка јер се, са одређених места, не види друга страна обале.

Брана задржава количину воде једнаку оној која се налази у Великом сланом језеру у америчкој држави Јути, наводи новинска агенција Ројтерс.

Шта се десило?

На фотографијама и снимцима види се велика рупа у брани и вода која продире и поплављује област низводно, у правцу града Херсона.

Није јасно када је први пут брана оштећена, али сателитски снимци чију аутентичност је ББЦ успео да утврди, види се да се стање погоршавало постепено претходних дана.

Чини се да је пут преко бране оштећен од 2. јуна, али изгледа да није било промена у протоку воде све до 6. јуна када се на снимку може јасно видети пробијање зида и урушавање оближњих зграда.

Тренутно је нејасно да ли је оштећење на путу повезано са продором од 6. јуна.

Иако није јасно колико ће поплаве бити обимне, постоји бојазан да би могле да имају разоран утицај на насеља у критичној зони, у којој живи око 16.000 људи.

Слике из Нове Кахове приказују зграде окружене поплавним водама, па чак и лабудове који пливају око зграде локалне самоуправе.

Власти у Херсону, који се налази мање од 80 километара низводно, упозориле су становнике у нижим деловима града да се евакуишу што је пре могуће и потраже склониште на вишим местима.

Александар Прокудин, шеф Херсонске области рекао је за украјинску телевизију да је осам села већ потпуно поплављено, а очекује се да ће их бити још више под водом.

УкрХидроЕнерхо, украјински оператер брана хидроелектрана, саопштио је да је станица „потпуно уништена" и да се не може обновити.

Зашто је нападнута брана?

Још није јасно шта је изазвало оштећење бране, али украјинска војска оптужила је Русију да ју је намерно дигла у ваздух.

Ово изгледа уверљиво, пошто се Москва можда плашила да ће украјинске снаге искористити пут преко бране да пребаце трупе на територију коју држи Русија, као део контраофанзиве.

Руски званичници окривили су Украјину за напад, али кажу да је гранатирањем уништен само горњи део постројења, а не сама брана.

ББЦ није могао независно да потврди ни украјинске ни руске тврдње.

Брана је веома важна и има вишеструку намену.

Она задржава огроман резервоар који снабдева водом мноштво заједница узводно.

Пољопривредници узводно од Каховке ослањају се на воду због узгоја усева, тако да би ово могло да утиче на десетине хиљада људи.

Брана такође обезбеђује расхладну воду нуклеарној електрани у Запорожју, око 100 миља узводно, која је под руском контролом.

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) саопштила је да не постоји непосредан ризик за нуклеарну безбедност, али да прати ситуацију.

Касније је у саопштењу наведено да ако брана падне на испод 12,7 метара, што је најнижи ниво на коме вода још може да се пумпа узводно до Запорожја, постоје алтернативни извори воде за одржавање хлађења нуклеарне електране.

Један од тих извора је језеро за хлађење поред постројења.

Али поред тога, брана је витални канал за преношење воде од Дњепра до Крима који је окупирала Русија, што значи да ће вероватно доћи до проблема у снабдевању водом тамошње територије.

Након што је Русија анектирала Крим 2014. године, Украјина је блокирала канал који пребацује воду из Нове Каховке, што је изазвало водну кризу на полуострву.

Руске снаге су поново отвориле канал убрзо после почетка прошлогодишње инвазије на Украјину.

Али без бране, пад нивоа воде могао би поново да угрози њен ток дуж канала.

Русија је раније извела неколико напада на бране широм Украјине, што је изазвало велике поплаве и пореметило снабдевање струјом.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]