Економија: Разлике у давању бакшиша широм света

Тренутна расправа о култури давања бакшиша у Америци поново се распламсала после вести да запослени у првој Епл (Apple) продавници у САД, која има синдикат, предлажу тражење бакшиша.

То је изазвало интензивну расправу о култури давања бакшиша у Америци, за коју људи верују да измиче контроли.

У речник се већ увлаче речи као што су „давање бакшиша из гриже савести" (guilt tipping), „замор од давања бакшиша" (tipping fatigue), „ширење професија које траже напојницу" (tip creep и tipflation), „срамоћење на интернету због давања мале напојнице" (viral tip shaming).

Пракса која изазива поделе проширила се светом, али нико не прихвата ову културу са таквом снагом и жаром као што то чине Американци.

У Француској, „service compris" значи да је напојница већ обухваћена у коначном рачуну.

На другим местима, посебно у источној Азији, људи су поносни на то што немају традицију давања бакшиша.

Да бисмо истакли прастару дилему о напојници, навешћемо државе са карактеристичним начинима давања бакшиша.

Свака од њих је изабрана због онога што говоре о култури захвалности на пруженој услуги и због начина на који њихови ставови о давању бакшиша одражавају шире аспекте друштва.

Јапан

Општеприхваћена мудрост каже да је Јапан врста аскетског раја где се отпад не види, несавршеност (или wabi-sabi) се поштује и друштвена свест добија уметничку форму.

Не ходајте док једете, будите тихи у јавном превозу, немојте показивати рукама или штапићима за јело, не дувајте нос у јавности - листа се наставља.

То је, такође, место где напојнице нису само неуобичајене, већ су крајње непожељне и представљају увреду.

А пошто Јапанци имају културу услуге без напојница, то заиста треба да се наведе страном посетиоцу уз двоструко упозорење двапут - ако се понашате тако, увредићете их.

„Чак и ако се путницима каже да се у Јапану не даје напојница, неки људи и даље желе да покажу захвалност новцем, али то не функционише тако", рекао је Џејмс Манди из британске туристичке агенције Унутар Јапана турс (InsideJapan Tours).

„Уобичајено је да људи остављају новац конобарима у ресторанима, а онда они потрче низ улицу и враћају им новац", наводи.

Додаје да многи не могу да разумеју да људи раде њихов посао са поносом и да су речи „oishikatta" (било је укусно) или „gochiso sama" (хвала што сте припремили оброк) сасвим довољне.

„Новац то не може да каже", наводи Манди.

Јапанска одбојност према напојницама је опипљива.

„Shokunin kishitsu", што се грубо преводи као „занатство", прожима се кроз многе аспекте јапанског живота и филозофија је коју су многи усавршили у туристичким индустријама, од хотела преко пултова са храном до суши кувара.

Запослени у услужним делатностима обављају тај посао са поносом, а захвалност ћете им најчешће исказати комплиментима, посебно ако их уделите на јапанском језику, или дубоким наклоном.

Једини изузетак од овог правила су риокани, традиционалне јапанске гостионице прекривене татамијем, односно посебним простиркама.

Путници могу оставити новац особљу у кимону које вам припрема храну и смештај, али само када се то уради како треба.

Не дајте напојницу лично. Уместо тога бакшиш се оставља у посебно декорисаној коверти.

Египат

Дубоко укорењена друштвена норма у Северној Африци, на Блиском истоку и у Јужној Азији је концепт бакшиша, што значи давање напојнице или добротворне милостиње.

Њега може директно затражити таксиста или туристички водич, или сугестивно шапутати продавац са уличних тезги, али на крају значи исто, тражи се поклон или мала напојница, без обзира на пружену услугу.

Погрешно протумачено може се превести као просјачење.

Али давање милостиње сиромашнима је једно од пет начела ислама и разумевање тога ће продубити путниково схватање овог дела света, при чему доброчинитељ постаје побожнији због тога.

У Египту су такви бакшиши уобичајени за раднике у ресторанима, таксисте, туристичке водиче и хотелско особље, али и за вратаре, хигијеничаре у тоалетима, обезбеђење и трговце.

Дубљи осврт на бакшиш, такође, открива да је он део лабаво дефинисаног система авансног плаћања, у коме туристички водичи и хотелско особље од Каира до Асуана могу да дају повлашћени третман, осигурају врхунски третман и пруже услуге ако унапред дате напојницу.

Долари су добродошли, као и египатске фунте, а за осмех добродошлице довољан је један до два долара.

У таквим околностима, није неуобичајено да се неким чудом појави кључ од закључаних врата храма у Долини краљева или да се музејски тоалет изненада поново отвори за посетиоце. А путници неће пронаћи ову чињеницу у многим туристичким брошурама.

Кина

Чак и у најмодернијим кинеским мегалополисима, попут Пекинга и Шангаја, постоји осећај сујеверја и традиције.

Напојнице се не очекују, далеко од тога.

Иако се чини да је то тешко признати у земљи која је опседнута технолошким открићима и светом сутрашњице, овде је бакшиш некада био забрањен.

Заиста, један од принципа који се поштују у Кини јесте да су сви људи једнаки и нико није слуга другоме.

Указивање на супериорност над неким другим одавно је табу.

И док је Кина све више земља великих хотела и ресторана у циркуском стилу, напојница, посебно у мање посећеним градовима и местима, и даље настоји да буде показатељ лошег васпитања или мита.

Али раст кинеског туризма, као и прихватање многих западних обичаја, води ка постепеним променама, каже Меги Тијан, генерална директорка аустралијске туристичке организације Intrepid Travel, задужена за Кину.

„Док се давање бакшиша у Кини историјски сматрало непристојним, времена се мењају.

„Кинези још немају навику да дају напојнице, али бакшиши су сада прихватљиви, посебно у већим градовима где има много страних становника и посетилаца", објаснила је она.

Додаје да је мали бакшиш портирима, туристичким водичима или конобарима за добру услугу или посебну помоћ, добродошла.

„Упркос историји, мештани ће бити захвални", наводи Тијан.

Америка

Мало земаља схвата културу давања напојница тако озбиљно као САД.

То је укорењено у друштво, а понекад је туристима може бити тешко да схвате или објасне овај дух.

Сада је уобичајено да се на рачун додаје од 20 до 25 одсто од укупног износа, а тражење напојница представља изазов и за локалце и за посетиоце.

Заиста, ових дана, износ који се даје и очекује се знатно повећао, а нова могућност давања бакшиша дигитално је додатно закомпликовала ситуацију.

Ако је услужно особље недовољно плаћено и зависи од напојница које добије преко дана, такође је тачно да све више продаваца, од бензинских пумпи до Старбакса, сада додаје опциону накнаду за услугу на некада једноставној продаји на шалтеру.

Суштина је у томе да скоро све, са услугом или не, може коштати додатно.

Постоји много начина да се то уради погрешно, на пример ако не дате напојницу за свако пиће које попијете у бару нећете бити услужени, а ипак само је један начин да то урадите како треба.

„САД имају културу давања бакшиша као нигде другде", рекао је Питер Андерсон, генерални директор туристичке организације Knightsbridge Circle.

Додао је да је недавно у Њујорку купио флашу воде у радњи и да су му при плаћању тражили напојницу.

„Сам сам узео воду, однео је на шалтер и платио, а ипак се очекивало да оставим 20 одсто од укупног износа рачуна.

„На превише места је то само начин да се особљу дају ниже плате и пребаци више трошкова на купца", наводи.

Иако у САД постоји покрет за забрану бакшиша и помак ка правичнијим методама плаћања особља, напредак је спор.

За сада, имајте на уму да, иако је напојница законски добровољна у САД, сатница за конобаре и друге туристичке раднике на првој линији често је испод минималне.

И увек се исплати бити фин, посебно када путујете као амбасадор сопствене домовине.

Савети о давању напојница

Иако свака земља има различита правила у вези са напојницама, а процес понекад може изгледати као минско поље, важно је увек поштовати друге културе када путујете.

Обавезно истражите локалне обичаје давања бакшиша пре него што отпутујете на одредиште како бисте избегли да некога увредите.

Данска

Традиционално означена као једна од најсрећнијих земаља на свету због егалитарног друштва, великодушности заједнице и благонаклоности према другима, могло би бити изненађујуће сазнати да су Данци углавном народ који не даје напојнице.

Постоји два разлога.

Становници имају користи од већег бруто друштвеног производа по глави становника и бољег система социјалне заштите него у већини других земаља широм света, што значи да запослени у услужној делатности, таксисти и радници не зависе од напојница на исти начин.

Притом је пружена услуга наведена у рачуну у ресторанима и хотелима.

Иако бакшиш није традиција, у Данској и широм Скандинавије је норма да се заокружују рачуни у ресторану као симболични гест.

И што је најважније, као скоро свуда у Европи ових дана, изванредна услуга се обично награђује или напојницом или лојалношћу, што је подједнако вредно.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]