Како је настала химна Србије Боже правде: Кад „сатира постане достојанствена песма"

Аутор фотографије, VLADIMIR ZIVOJINOVIC/Getty images
- Аутор, Марија Јанковић
- Функција, ББЦ новинарка
Марко Краљевић и Вила Равиојла, после магијских сцена борби и љубави, позивају цео народ који хорски пева:
„Боже правде, ти што спасе од пропасти до сад нас".
Овако се завршава алегоријски позоришни комад Маркова сабља из 19. века, у којем се први пут појавила песма Боже правде, данас химна Србије.
„То је било време када је Србија стицала независност од Отоманског царства", каже историчар Срђан Цветковић са Института за савремену историју.
„Јован Ђорђевић је тест написао мотивисан сатиричном Змајевом песмом Јутутунска народна химна".
Реч је о химни за коју Цветковић каже да је „јединствен пример како пародија и сатира може да постане достојанствена песма".
У Србију се последњи пут вратила 2004. године, када ју је некадашњи председник Скупштине Србије Предраг Марковић предложио за химну земље.
„Враћање Боже правде било је директно повезано и са једним локалним изборима", каже Марковић за ББЦ.
„Рекао сам политичарима у Скупштини - ако не добијемо химну, нема ни избора".
Како је настала Боже правде
Кнез Михаило Обреновић је још у 19. веку од министра просвете Љубомира Ненадовића тражио да распише конкурс за нову химну.
До тада, у Србији се певала Востани Сербие, по стиховима Доситеја Обрадовића.
Ипак, кнез није дочекао да види који су предлози стигли јер је убијен 1868. године.
Прослављени песник и савременик тог доба Ђура Јакшић није послао предлог док је песма Јована Јовановића Змаја одбијена.
Онда је на власт са 18 година дошао Милан Обреновић.
Тако је за кнежево пунолетство уприличена представа Маркова сабља, а главни ликови су били Марко Краљевић и Вила Равиојла.
Песму Боже правде је у склопу представе компоновао Даворин Јенко, а текст и целокупну алегорију Маркова сабља је написао директор Народног позоришта Јован Ђорђевић.
Вила Равиојла песму у представи најављује речима „ближи се, ближи, то срећно време".
„Србија се тада осамостаљивала под кнезом, а онда и краљем Миланом, а желели су родољубиву и монархистичку представу", каже историчар Срђан Цветковић са Института за савремену историју.
„Јован Ђорђевић је написао алегоричну песму, која је била мотивисана стиховима Јована Јовановића Змаја".
Јутутунску народну химну Змај је написао против кнеза Михаила Обреновића, а почињала је стиховима - Боже свети, подржи нам књаза, здрава, крепка, охола и славна, јер на земљи нит је кадгод било, нити ће му икад бити равна.
„Многе песме које су настале у позоришту су неодвојиви део српске културне баштине", каже за ББЦ Владимир Ђуричић, директор позоришта Зоран Радмиловић из Зајечара.
„Јован Ђорђевић је као управник Народног позоришта стварао у време када је сатира била присутна на сцени као начин да се укаже на проблеме и да се на тај начин дође до најширих народних маса".
Ђорђевић је, ипак, каже Ђуричић, од сатиричне Змајеве песме направио родољубиву па је песма брзо постала популарна у народу и почела да се пева по неформалним окупљањима.
Боже правде је званично постала химна када је Србија постала независна држава 1878. године након Берлингског конгреса.
Када је формирана Заједница Срба, Хрвата и Словенаца (СХС) у 20. веку, била је део троделне химне, заједно са хрватском песмом Лијепа наша и словеначком Напреј, застава славе.
„Једина песма Србије као независне државе"
Након што је стварањем заједнице СХС Боже правде нестала као самостална химна, 1992. године се нашла на једном референдуму за избор нове песме државе.
Заједно са песмом На Дрину (познатија као Марш на Дрину), била је предложена за нову химну Србије.
Победила је песма На Дрину, али одлука није усвојена јер је референдум проглашен неважећим.
Предраг Марковић, политичар једне од тада владајућих партија Г17 плус, уводи химну Боже правде у Скупштину Србије 2004.
„Није се радило уопште о пукој формалности, ја сам желео ову химну да вратим у Србију", каже Марковић за ББЦ.
Политичарима од којих неки и даље учествују на политичкој сцени, Марковић је пре 17 година, каже, предложио да Србија, независно од страначког опредељења, реши питање грба, заставе и химне.
„За мене је Боже правде, природно, једина химна коју је Србија као самостална држава имала", каже он.
Марковић тврди да су се сви сложили, али да су ове „одлуке морале да сачекају лето због погрома Срба на Косову".
У немирима на Косову у марту 2004. погинуло је 19 људи - 11 Албанаца и осам Срба; више од 900 је повређено, 4.000 Срба је расељено, а уништене су 34 православне цркве, подаци су Европске огранизације за безбедност и сарадњу (ОЕБС).
Пошто су се странке, каже, тада нећкале око гласања о државним симболима, Марковић је поставио услов - да се уз расписивање локалних избора, што је у надлежности председника скупштине, гласа и о химни, грбу и застави.
„И гласали су, добили смо Боже правде назад", каже Марковић, који је касније био део и Уједињених региона Србије, а затим и Покрета обнове краљевине Србије.
Песма је усвојена у скупштини у августу 2004, а званично је постала химна Србије, после распада државне заједнице са Црном Гором 2006.

Аутор фотографије, Fonet
„Текст који збуњује": Од кнеза преко краља до земаља
Када је 2006. године враћена химна, промењени су стихови - Боже спаси, Боже храни, српског краља, српски род, а реч краљ је замењена речју земље.
О томе да ли је промена стихова химне уобичајена и исправна постоје различита мишљења.
„Неки су били збуњени што су мењане речи песме, а то је нормална ствар", сматра Предраг Марковић у чијој биографији пише да се стручно усавршавао у иностранству у области историје.
„Изворни текст је био - Боже спаси, боже храни, краља Марка, али за кнеза Милана је промењен, као и када је он постао краљ.
„За краља Александра није могло да се уметне име због метрике песме, па је тада стављено - српског краља".
Марковић као пример даје и енглеску химну, Good save the queen, када је текст промењен из краља у краљицу када је на престо дошла Елизабета Друга.
Историчар Срђан Цветковић каже да „не постоји обичај да се толико мењају тестови химне".
„Ту се пада у замку, за химну је битна традиција и симболика, а не тренутно државно уређење", каже он.
„Замислите шта бисмо добили да свака генерација мења речи химне".

Како је режисер Господара прстенова рестаурирао снимке Првог светског рата:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













