Секс: Стрес, хормони, дрога - шта све може да утиче на смањење либида

Упозорење: Текст садржи теме за одрасле

Зорица* из Београда је први пут осетила да нема жељу за сексом после порођаја.

Као и многим женама, умор јој је то стање додатно погоршавао.

„Тад се физички осећаш као да ти је тело распарано, па сад делови морају да се поново споје.

„Притом, ментално си везана за дете и његове потребе и опуштеност осећаш у контакту са њим, а напетост када сте раздвојени", наводи 44-годишњакиња, додајући да је то била само фаза.

Међутим, за њу је, каже, прави „убица либида" - живот одраслих.

„Стална трка, брига о свему, повремена беспарица, несугласице.

„Тиме је оптерећен и партнер, можда не у истој мери, али у ојађености у коју се лако склизне, тешко ми је да то приметим", наводи Зорица.

Тако се деси да прође месец или два без секса, а да на то не обрати пажњу.

Смањена сексуална жеља, позната као губитак либида, чест је проблем.

Према подацима Националне здравствене службе Велике Британије (НХС), проблем погађа до једног од пет мушкараца и још већи број жена у неком тренутку њиховог живота.

Недостатак либида не треба мешати с потешкоћама са ерекцијом, сексуалним учинком или задовољством, јер то је искључиво одсуство сексуалне жеље.

На губитак либида утиче више фактора и не значи увек нешто озбиљно.

Осим у специфичним фазама живота, попут трудноће, порођаја или дојења, може се јавити у тренуцима стреса у породици или на послу.

„Kад ми фали времена за мене и осећам да менаџеришем свакодневни живот, осећам да када тражим време за интиму, то је још једна одговорност, а не желим ни да секс третирам као спортску активност, која ми такође фали.

„Уме да прође и пар недеља, а да ни не приметим то", додаје Зорица.

Уколико прође више од шест месеци, а да осећате да нешто не функционише у спаваћој соби, потребно је потражити стручну помоћ, каже сексолог Александар Милошевић.

„Ако шест месеци нема жеље или има проблема са потенцијом, онда ће релативно лако моћи да се исправи проблем и зато не треба одуговлачити", каже уролог.

Ипак, није сваки неуспех алармантан, додаје.

„Не треба доћи после два или три неуспеха, то је тренутно стање, али ако траје неколико месеци, обавезно се јавите стручњацима", каже Милошевић који заједно са тимом лекара помаже појединцима и паровима који се нађу пред оваквим изазовима.

ББЦ Мундо је у сарадњи са стручњацима направио листу од четири фактора.

1. Промене у рутини и фазама живота

Један од најчешћих узрока за губитак и смањење жеље за сексом су проблеми у вези.

Ако сте несрећни са партнером или вас муче неке друге бриге, то се лако може одразити на либидо, наводи се на сајту НХС-а.

Као у Зоричином случају, до смањеног либида може доћи из једноставних разлога које сви искусимо у неком тренутку, као што су стрес, умор, промене у рутини свакодневног живота.

То су периоди када друге активности одузимају време које би иначе било посвећено сексуалној активности, као што је брига о деци.

„Ово не мора да значи поремећај.

„Уобичајено је да током времена у моногамним везама дође до смањења спонтане жеље (без обзира на сексуални контакт), иако је жеља као одговор на спољашње узбуђење и даље присутна", каже психијатрица Катарина де Мораес, секретарка Бразилског удружења сексуалне медицине.

„Све док постоји сексуално задовољство, ово смањење није нужно патолошко."

Некада пад либида дође с годинама, мада то није правило код свих.

2. Психијатријски поремећаји

Психијатријски поремећаји као што су депресија и анксиозност могу значајно утицати на сексуалну жељу.

„Пацијенти са депресијом могу да доживе смањену жељу због хемијске неравнотеже у мозгу, међу којима и промене у хормонима серотонина и допамина, које се односе на расположење и осећај награде и задовољства", објашњава психијатрица.

„У овим случајевима, лечење стања може побољшати жељу и, последично, сексуалну функцију."

С друге стране, неке класе лекова који се користе за лечење депресије и анксиозности имају нежељени ефекат смањења либида.

Међутим, постоје опције и стратегије лечења - које увек треба да препоручи лекар - како би се смањили ови ефекти, као што су промена терапије или смањење дозе.

Стручњаци упозоравају да пацијенти не би требало да одустану од лечења депресије ако примете овај симптом, јер и нелечена депресија може да утиче и на сексуалну функцију, а нагло укидање психијатријских лекова носи значајне ризике.

„Од суштинске је важности да пацијенти отворено саопште лекарима сваку забринутост у вези са њиховом сексуалном функцијом", каже психијатрица.

Алкохол и дрога могу лоше да утичу на сексуалну жељу, наводе британски стручњаци.

То је искусио Вук из Београда пре десетак година.

И касније ће му се то дешавати спорадично, али је сваки пут схватао шта је узрок - узимао је наркотике, најчешће хероин.

Иако се о том аспекту болести зависности ретко говори, он је то видео на личном примеру.

„Губитак либида се јавља код свих хероинских зависника, па и код мене, једноставно престане да те занима секс, али потпуно", каже он за ББЦ.

Пошто није имао проблем са еректилном дисфункцијом, није могао ни да прибегне куповини пилула попут вијагре или камагре, како би удовољио тадашњој партнерки која је била незадовољна.

„Ако си у вези, а партнерка ти није хероински зависник, то је проблем и долази до свађа, јер као свако нормално биће, она жели односе, а теби нимало није до тога.

„У овом случају, либидо се враћа престанком узимања супстанце", каже Вук, који је, процењује се, међу 20.000 хероинских зависника у Србији.

„Једном ми се десило и због депресије односно забринутости, кад је почела пандемија корона вируса, али је после неколико недеља прошло", описује 47-годишњи Београђанин.

Дрога зависницима пружа другу врсту задовољства, зато им не треба секс, каже уролог Милошевић и додаје да паника и страх код већине лоше утичу на сексуалност.

„Тад се лучи адреналин, код мушкарца сужава крвне судове који су битни за ерекцију, а код жене крвне судове вагине, и друга ствар - утиче на психу.

„Најчешћи узрок еректилне дисфункције код мушкарца је страх од неуспеха", додаје доктор.

3. Хормонске промене

Ако пацијент нема психијатријске поремећаје или рутинске промене које оправдавају смањен либидо, следећи корак је испитивање хормоналних промена.

Естрогени код жена и тестостерон код мушкараца главни су регулатори либида и сексуалне активности.

Естроген је повезан са здрављем гениталног ткива, вагиналним подмазивањем и емоционалним благостањем.

Тестостерон је повезан са производњом сперме, здрављем гениталних ткива и сексуалном жељом.

Утиче на ментално расположење, повећава интересовање и мотивацију за секс.

Дијагноза у овим случајевима може бити компликована, каже ендокринолог Дијего Фонсека.

„Код мушкараца, на пример, не само да процењујемо да ли је ниво тестостерона низак, већ такође испитујемо медицинску историју да видимо да ли иза хормонске промене можда стоје други узроци.

„За ове пацијенте, приступ може, али не мора бити са лековима, може укључивати савете и смернице како то да се реши", додаје доктор.

У трудноћи и после порођаја, током дојења или услед гојазности, такође може доћи до промене нивоа хормона.

Овај циклус је прошла 38-годишња Ивана* из Пожаревца, када се породила пре седам година.

Каже да је нормалну жељу за сексом имала и пре, али и током трудноће.

„Чини ми се да сам током трудноће била осетљивија и незасита у кревету, међутим, ситуација се драстично променила после порођаја", објашњава она за ББЦ за српском.

У првим месецима по доласку бебе, сексу није придавала никакав значај.

Била је, присећа се, стално неиспавана, уморна, борила се са боловима у грудима, и једноставно се није осећала привлачном, те је избегавала односе.

„Годину дана после порођаја уопште нисмо водили љубав.

„Супруг је покушавао, није да није, али мени није било до тога", истиче Ивана.

Проблем су решили разговором, и уз помоћ лекара - гинеколога и ендокринолога, који је установио да има проблем са штитном жлездом.

„И мало по мало, уз одговарајући терапију, вежбање, али и разговор с мужем, сексуална жеља се вратила", уз осмех наводи она.

Постпорођајни губитак либида је уобичајен и траје неколико месеци до годину дана, каже Александар Милошевић.

„То је нормално, тад се луче хормони пролактини који смањује сексуалну жељу, док траје дојење.

„Међутим, ако се пролактин не нормализује после неког времена, треба почети терапију другим хормонима и лековима, али врло пажљиво, уз надзор лекара".

4. Друге болести

Није реткост и да неке друге болести директно или индиректно утичу на либидо.

Неуролошка обољења као што су мултипла склероза, Паркинсонова болест, повреде кичмене мождине или болести периферних живаца, такође могу утицати на функцију нерава који контролишу сексуални одговор, што доводи до потешкоћа у постизању или одржавању ерекције, постизања оргазма или сексуалног узбуђења.

Дијабетес, изазивањем хормоналних промена, умора или оштећења нерава, такође може да изазове смањење жеље.

Људи са срчаним проблемима, као што је срчана инсуфицијенција, могу искусити хронични умор због смањене способности срца да ефикасно пумпа крв.

Овај стални умор може смањити сексуалну жељу.

Поред тога, и неки лекови који се користе за лечење срчаних болести могу имати нежељене ефекте који утичу на сексуални интерес.

Лечење и разговор

Лекари истичу да не постоји јединствено или магично решење за смањење либида.

Сваки случај је јединствен и за лечење се у обзир узимају основни узроци и индивидуалне потребе пацијента.

Уобичајени савет који стручњаци дају паровима је да разговарају са партнером без обзира на узрок вашег смањеног либида.

„Неопходно је одржавати отворен и искрен дијалог о овој теми, упркос томе што је то питање које може да изазове нелагодност.

„Разговор о смањеном либиду помаже да се избегну неспоразуми и омогућава и једнима и другима да разумеју ситуацију и заједно траже решења", рекао је ендокринолог Дијего Фонсека за ББЦ Мундо.

Исти савет има и београдски лекар Александар Милошевић, разговарати отворено о свему и потражити помоћ, ако проблем потраје.

Кад му дођу пацијенти, због свих наведених фактора, прво се испитује да ли постоји органски проблем.

„Код жена може да буде поремећај хормона, гинеколошки поремећај, нека од болести вагине, који стварају бол током односа и може да буде психолошки проблем.

„Зато имамо тим гинеколога, психолога, уролога, али и кардиолога, да се искључе остале болести које могу негативно да утичу на сексуалну жељу, као што су дијабетес или васкуларне болести", каже Милошевић.

Док је за мушкарца пронађена `чаробна пилула`, као и инјекције или операције које решавају ерекцију, код жена то не постоји, напомиње.

Није исто код мушкараца и код жена

Иако се последњих година све више на научним скуповима говори о сексуалност, ова област и даље није довољно истражена, каже Милошевић.

Склапање слагалице отежава та разлика између мушке и женске сексуалности.

„Мушкарца треба посматрати као појачало које има један прекидач on и оff, а жену као претпојачало са десет прекидача, много је компликованија за лечење, зато и није пронађена чаробна пилула за жене, а за мушкарца јесте", додаје Милошевић.

У његову ординацију се чешће јављају мушкарци, него жене, јер жене могу да буду задовољне пријатним односом и мажењем.

Док је мушкарцу важан квантитет - ерекција, величина пениса и оргазам, код жена је другачије.

„Она може да буде задовољна у сексу и без постизања оргазма, али наравно да јој је потребан и добро је да се деси", каже доктор Милошевић.

„Код жена је често важнија занимљивост партнера, памет, ауторитет његов, а на седмом месту од десет стављају његов изглед и лепоту, много је мањи визуелни ефекат, него тај интелектуални.

„Код мушкарца је визуелно, зато он лепоту жене ставља скоро на прво место, мушкарац је више нагонско биће", додаје доктор.

Жене имају мање потребе за сексом, оне ређе и мастурбирају, додаје доктор.

„Жене мастурбирају у 65 одсто случајева, мушкарци у 95 у одређеном периоду живота".

Недавно објављено истраживање у Америци, у ком је учествовало 7.500 људи, показало је сличне резултате - да никад не мастурбира 23 одсто жена и 10 одсто мушкараца.

Није ствар само у нагону, већ и у култури и васпитању, напомиње доктор.

„Од Средњег века жена је осуђивана за аморалност, спаљиване су на ломачи слободне жене, њој је усађено да је неслободна и да мора да контролише осећања.

„Научила је да живи без оргазма, без тог задовољства", напомиње лекар.

Танго за двоје

Ипак, оба пола се суочавају са проблемима у спаваћој соби.

Уролог каже да око 50 одсто мушкараца има проблем са ерекцијом, а 50 одсто жена има проблем са доживљавањем оргазма у току сексуалног односа.

Све то је последица другачијег начина живота, друштвених мрежа и огољене порнографије, која је донекле заменила љубав, блискост и еротику.

„Спољни утицај порнографије је такав да се та врста комуникација губи, све мање на улици видимо да се људи држе за руке или су загрљени, што је некад било нормално", каже сексолог.

Слободна жена у сексу на Балкану ће лако добити епитет „курве", зато је важно да она нађе правог партнера са којим ће моћи да оствари пуни потенцијал.

„Сексуалност је као танго, игра за двоје, не може само један да буде задовољан.

„Мушкарац мора да мисли о жени, да је отвара и полако припрема за слободу, а женско биће је много способније за сексуалност", закључује доктор.

*Имена су промењена због заштите приватности

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]