Загађење ваздуха у Србији и на Балкану: Све што треба да знате

Текст је првобитно објављен новембра 2022.

Излазите из куће ујутру, пред вама је густа магла и уместо свежег ваздуха удишете нешто што личи на мешавину дима из три извора: издувне цеви аутомобила, фабричког димњака и цигарете.

На прелазу из јесени у зиму, друштвене мреже у Србији из године у годину преплављују слике смога, дима и магле.

Мерачи годинама показују да је ваздух загађен широм земље.

Различите апликације показују да је Београд, главни град Србије, један од најзагађенијих градова у свету.

Шта значи када је ваздух загађен, шта су суспендоване честице, да ли маске штите организам од загађења и шта да радимо када је ваздух загађен.

Ово су нека од најчешћих питања која се постављају од октобра до марта, када је у току грејна сезона.

Ево и одговора.

Када је ваздух загађен?

Уколико ваздух има мирис и боју, онда је вероватно загађен.

Загађен ваздух значи да се мерењем утврдило да постоји већа концентрација штетних честица.

Повећани ниво сумпор-диоксида, азот-диоскида, угљен-моноксида, приземног озона и суспендованих честица ПМ 2.5 и ПМ 10, као и концентрација тешких метала попут арсена, олова, кадијума и никла указују да је ваздух загађен.

Мерачи показују да је у ваздуху повећана концентрација ових материја у периоду од октобра до априла, а нарочито у месецима када је грејна сезона у јеку.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине, загађењу ваздуха највише доприносе мала индивидуална ложишта (75 одсто), индустрија (30 одсто) и друмски саобраћај (шест одсто).

Поред сезоне грејања, ово су остали загађивачи ваздуха у Србији и на Балкану:

Извор: Центар за екологију и одрживи развој - ЦЕКОР

Колико је загађен ваздух опасан?

Изложеност аерозагађењу је повезана са великим бројем акутних и хроничних болести, рекла је раније докторка Славица Плавшић, специјалисткиња за плућне болести за ББЦ на српском.

Она каже да загађење ваздуха може да изазове обичне иритације као што су кашаљ, сузење и свраб у очима, али и озбиљне болести, па чак и смрт.

„Загађеност ваздуха је после пушења најчешћи узрок појаве карцинома плућа", објаснила је Плавшић.

У данима високе загађености ваздуха, наводи, учесталији су срчани и мождани удари, а може доћи и до појаве или погоршања стања кардиоваскуларних болести и различитих оштећења централног нервног система.

Од метаболичких болести, као последица најчешћи је дијабетес, додала је.

Најосетљивије групе су деца, труднице, хронични болесници и старији.

При великој загађености лекарима се међу првима јављају пацијенти са симптомима бронхитиса, погоршањем хроничне опструктивне болести плућа и бронхијалне астме.

„Али већина људи не умре због проблема са плућима, него због срчаног или можданог удара као директне последице оштећења крвних судова и последичних тромбоза", рекла је специјалистикиња.

Управо због тога, додаје, веома је тешко доказати да је аерозагађење узрок смрти.

Тек је 2020. године, у Великој Британији први пут загађење ваздуха наведено као један од узрока смрти, код деветогодишње девојчице која је умрла након напада астме.

Пресуђено је да је аерозагађење допринело њеној смрти 2013. године, а истрага је показала да је била изложена „прекомерном" нивоу загађења.

Утврђено је да је ниво азот-диоксида у близини њене куће превазилазио ограничења која су прописале Европска унија и Светска здравствена организација (СЗО).

Погледајте видео: Како загађење утиче на здравље

Шта су ПМ2.5 и ПМ10 честице?

Како је раније за ББЦ објаснио доктор Андреј Шоштарић, ради се о суспендованим честицама, односно чврстој материји која се налази у ваздуху.

У питању су такозване лебдеће честице или, како се то често назива - „ситна прашина".

Суспендоване честице могу бити природног и антропогеног порекла.

Антропогене настају као последица некомплетног сагоревања фосилних горива.

Пре свега је реч о кућним и индивидуалним ложиштима где се сагоревају чврста горива попут угља и дрва, али и дизел моторима.

ПМ 10 значи да су то честице мање од 10 микрометара у аеродинамичном промеру.

Како се мери загађеност ваздуха?

Агенција за заштиту животне средине скупља податке о загађењу ваздуха са мерних станица широм Србије.

На сајту Агенције се објављују подаци са 67 мерних станица.

Уз средње годишње вредности, прате се прекорачења дневних и сатних граничних вредности појединих загађивача.

Агенција за заштиту животне средине квалитет ваздуха означава са пет боја и толико различитих класа у зависности од вредности концентрација појединих загађујућих материја.

Квалитет ваздуха може бити одличан, добар, прихватљив, загађен и јако загађен и означава се зеленом, плавом, жутом, црвеном и љубичастом бојом.

Љубичаста је намењена јако загађеном ваздуху, док се зеленом означава ваздух одличног квалитета.

Шта се мери у Србији, а шта у ЕУ?

Агенција за заштиту животне средине свакодневно мери количине честица сумпор-диоксида, ПМ 10, азот-диоксида и кобалта и на основу тога одређује квалитет ваздуха.

Скала на основу количине честица у микрограмима по метру кубном ваздуха:

зелена (одличан) - сумпор-диоксид 0-100, азот-диоксид 0-40, кобалт 0-5.000, ПМ 10 0-20

плава (добар) - сумпор-диоксид 100,1-200, азот-диоксид 40,1-100, кобалт 5.001-10.000, ПМ 10 20,1-40

жута (прихватљив) - сумпор-диоксид 200,1-350, азот-диоксид 100,1-150, кобалт 10.001-20.000, ПМ 10 40,1-50

црвена (загађен) - сумпор-диоксид 350,1-500, азот-диоксид 150,1-400, кобалт 25.001-50.000, ПМ 10 50,1-100

љубичаста (јако загађен) - сумпор-диоксид >500, азот-диоксид >400, кобалт >50.000, ПМ 10 >100

Концентрација ПМ честица, сумпор-диоксида, азотних оксида и приземног озона - стандарди су Европске Уније када је мерење загађења ваздуха у питању.

Велики део мерних станица Агенције за заштиту животне средине, као и приватних мерних станица - очитава ове податке.

Европска агенција за животну средину мери количине честица ПМ 2.5, ПМ 10, азот-диоксида, сумпор-диоксида и озона.

На основу количине честица у ваздуху се формира шестостепена скала - сваки степен загађења означен је другом бојом.

Скала на основу количине честица у микрограмима по метру кубном ваздуха:

плава (одличан) - ПМ 2.5 0-10, ПМ 10 0-20, азот-диоксид 0-40, озон 0-50, сумпор-диоксид 0-100

зелена(прихватљив) - ПМ 2.5 10-20, ПМ 10 20-40, азот-диоксид 40-90, озон 50-100, сумпор-диоксид 100-200

жута(средње загађен) - ПМ 2.5 20-25, ПМ 10 40-50, азот-диоксид 90-120, озон 100-130, сумпор-диоксид 200-350

црвена(загађен) - ПМ 2.5 25-50, ПМ 10 50-100, азот-диоксид 120-230, озон 130-240, сумпор-диоксид 350-500

бордо(врло загађен) - ПМ 2.5 50-75, ПМ 10 100-150, азот-диоксид 230-340, озон 240-380, сумпор-диоксид 500-750

љубичаста(екстремно загађен) - ПМ 2.5 75-800, ПМ 10 150-1.200, азот-диоксид 340-1.000, озон 380-800, сумпор-диоксид 750-1.250

Који су најзагађенији градови у Србији, Европи и свету?

На основу дневних мерења не може се одредити који град је најзагађенији, рекли су из 2022. Агенције за заштиту животне средине за ББЦ на српском.

„Не постоји критеријум за најзагађенији град, већ се према законским одредбама врши оцењивање квалитета ваздуха", рекао је Миленко Јовановић, тадашњи директор Одељења за контролу ваздуха у Агенцији за заштиту животне средине.

Међутим, највише штетних честица се током зимског периода измери у Београду, Панчеву, Смедереву, Нишу, Ваљеву, Суботици и Бору.

Које се маске користе када је ваздух загађен и колико помажу?

Хируршке маске које нам пружају заштиту од вируса корона, могу да спрече удисање крупнијих честица.

Међутим, докторка Славица Плавшић, специјалисткиња за плућне болести, за ББЦ на српском је рекла да удисање токсичних гасова могу да ублаже само нано маске.

„Оне су знатно скупље од хируршких и често их нема у апотекама.

„Пријатне су за ношење јер су направљене од тканине и имају филтере, а пацијенти са плућним болестима отежано дишу са маскама од полиестера", навела је Плавшић.

Препоручује да осетљиве групе, деца, труднице и старије особе не излазе напоље када је велика загађеност, јер је ваздух у затвореном простору често чистији.

„Такође би требало да избегавају јако прометне и загађене улице и делове града.

„Свакако је немогуће заштити се у потпуности, јер се упијање штетних материја врши и преко коже", рекла је.

Како раде пречишћивачи ваздуха?

Све је више потражње за кућним пречишћивачима ваздуха.

У Србији су у понуди два основна типа ових уређаја: пасивни и активни.

Пасивни пречишћивач увлачи ваздух у уређај, провлачи га кроз филтере и очишћеног враћа у просторију.

Активни аутоматски пречишћавају ваздух који пуштају у просторију.

Погледајте видео о пречишћивачима ваздуха: Како раде и штите ли здравље

Која је разлика између смога и магле?

„Магла је кондензована водена пара, која се јавља при тлу, у приземном слоју атмосфере.

„Када се укомбинују одговарајућа количина водене паре и одговарајућа температура, долази до стварања магле, при чему је неопходно да нема јаког ветра", објаснио је 2022. Владан Дуцић, професор климатологије на Географском факултету у Београду, за ББЦ на српском.

Ако се у магли налазе загађујуће супстанце, онда је реч о смогу.

„Разлика је и у нијанси - прави смог је тамније боје, а чиста магла је млечне боје", појаснио је Дуцић.

Реч смог потиче од кованице настале од две енглеске речи „смоке" - дим и „фог" - магла.

Погледајте и видео о Горјану који мери загађење ваздуха у Скопљу

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]