Нове оптужбе за искоришћавање страних радника у Линглонгу у Србији

Одузети пасоши, застрашивање, рад скоро без слободног дана, неисплаћене зараде само су део мука са којима се суочавају Бангладежани ангажовани у кинеској фабрици гума Линглонг у Зрењанину, тврде домаће и међународне организације на основу разговора са радницима.

У Вишем јавном тужилаштву (ВЈТ) у Зрењанину кажу за ББЦ да испитују оптужбе.

„Тужилаштво је добило пријаву у којој се указују на трговину људима и кршења права радника из Бангладеша.

„Због обимности и комплексности није реално очекивати да чињенице буду одмах утврђене", кажу из Тужилаштва за ББЦ за српском.

У истрагу су укључени полиција, инспекција рада и владин Центар за заштиту трговине људима, указују из Тужилаштва.

До објављивања текста, из Линглонга нису одговорили на питања ББЦ-ја на српском о последњим оптужбама за кршење радних права из јануара 2026.

„Радници из Бангладеша, који су радили као магационери у Линглонгу, били су формално запослени у другој фирми, која их је лизинговала (изнајмила) кинеској фабрици гума", каже Тара Рукеци Миливојевић из организације Зрењанински социјални форум.

„То не ослобађа Линглонг одговорности с обзиром на то да се оваква пракса понавља", додаје ова активисткиња која је разговарала са радницима из Бангладеша.

ББЦ на српском затражио је коментар фирме за коју невладине организације тврде да је била послодавац радницима из Бангладеша.

Одговор фирме чији је назив познат редакцији није стигао до објављивања текста.

Због све старијег становништва и одлазака у земље Европске уније, Србији последњих година недостају радници.

Процењено је да је 2025. године издато 60.000 радних дозвола за странце, пренео је Блумберг.

Међу странцима који долазе у Србију све је више радника из сиромашних азијских и афричких држава који попуњавају радна места за која недостаје домаће радне снаге, пре свега у саобраћају, грађевинарству и угоститељству.

Радници 'на лизинг' и сумње на злоупотребе

Наводи о кршењу права радника из Бангладеша последњи су у низу притужби страних држављана ангажованих у Србији за потребе компаније Линглонг.

Још 2021. године, радници из Вијетнама, и потом радници из Индије 2024, пријавили су озбиљна кршења људских и радних права док су били запослени на изградњи објеката Линглонга у Зрењанину.

У случају радника из Индије, тужилаштво у Зрењанину није пронашло „елементе ниједног кривичног дела", али је случај радника из Вијетнама и даље отворен.

Радници из Вијетнама и Индије такође нису били формално запослени у Линглонгу, већ су били изнајмљени.

„Оваква пракса препозната је као чест модус операнди (начин рада) у случајевима 'лизинговања', односно упућивања радника, и праћена је бројним индикаторима злоупотребе, принуде и елемената трговине људима", каже Данијела Николић из организације Астра, која пружа помоћ жртвама трговине људима.

Заштитник грађана такође бележи више проблематичних примера лизинговања страних радника у Србији.

Иако је у овим и другим случајевима на терен излазила инспекција рада и забележила бројне неправилности, није поднета ниједна пријава по сумњи на трговину људима, наводи се у извештају Заштитника грађана.

Центар за заштиту трговине људима, који је основала Влада Србије, примио је током 2025. досад највећи број пријава да су страни држављани жртве трговине људима у циљу радне експлоатације.

Од 27 идентификованих жртава трговине људима међу страним држављанима, 20 је искоришћавано на радном месту, пише у извештају Центра.

Шта се догодило радницима из Бангладеша?

Пошто су радници из Бангладеша дошли у Србију у јуну 2025. године, пасоши су им одмах одузети, и током наредних месеци нису могли да их добију, тврди Међународна организација адвоката који заступају раднике (ИЛАW).

Поводом догађаја у Линглонгу, обратили су се председнику Србије Александру Вучићу, а њихово писмо пренето је на Фејсбук страници Зрењанинског социјалног форума.

Није познато да ли су пасоши радника били у фирми која је био њихов формални послодавац или код Линглонга, каже Тара Рукеци Миливојевић.

„Пошто су пријавили шта им се дешава, пасоши су враћени тако што су им стављени испод јастука", тврди она.

Радили су прековремено, понекад 15 дана узастопно, зарада је каснила и није исплаћивана у целости, наводи ИЛАW.

Радници нису имали ефикасан приступ здравственој заштити или боловању, док је њихов смештај био нехуман и нехигијенски, а храна нередовна, тврди се у писму ове организације.

Пошто су се „побунили и затражили помоћ, уследили су додатни притисци и застрашивање", каже Данијела Николић из Астре.

„Тек после правног притиска враћени су им пасоши, потписани су споразумни раскиди уговора о раду и исплаћен им је део потраживања, али не и накнада за прековремени рад", додаје Николић, координаторка директне подршке у овој организацији.

Центар за заштиту жртава трговине људима је реаговао и изместио раднике на безбедно, каже Рукеци Миливојевић.

Из Центра нису одговорили на питања ББЦ на српском.

„Многи радници су још пре доласка у Србију били у изразито рањивом положају, јер су се задужили како би платили трошкове пута и посредничке агенције", упозорава Николић.

Неки радници су агенцијама плаћали надокнаде до 10.000 долара да би дошли у Србију, тврди ИЛАW.

„То их је додатно учинило зависним од послодаваца и посредника, а злоупотреба рањивог положаја је још један од елемената који указују на трговину људима", кажу из Астре.

Економски односи Србије и Кине последњих година јачају кроз бројне инвестиције Пекинга и отварање и куповину фабрика и рудника, какви су управо Линглонг и Зиђин у Бору, на истоку Србије.

Власти у Србији, посебно Вучић, хвале се одличним односима са Кином и њеним председником Сијем Ђинпингом, наглашавајући 'челично пријатељство' између Београда и Пекинга.

Крајем 2025, Америчка служба за царине и граничну заштиту (ЦБП) издала је налог да се гуме произведене у Линглонгу у Србији задрже због доказа који „основано указују на употребу принудног рада у њиховој производњи".

Погледајте у каквим условима су живели индијски радници у Србији

Америчка забрана и ранији случајеви

Докази указују да су радници у Линглонгу били изложени задржавању личних докумената, застрашивању и претњи, изолацији, прекомерном раду, ускраћивању зарада, дужничком ропству, наводи Америчка служба за царине и граничну заштиту (ЦБП).

Линглонг није одговорио на питања ББЦ о одлуци ЦБП-а.

Поједини страни држављани запослени на изградњи ове фабрике, у којој ради више од 1.700 људи, говорили су о тешким условима и 2021. и 2024. године.

„Сваког месеца је проблем, ако се не побунимо не добијамо паре", испричао је један од индијских радника 2024. године екипи ББЦ на српском.

Радници из Вијетнама су 2021. године упозоравали су на кршења права, наводећи да нису поштовани договори потписани у тој земљи пре доласка у Србију.

Невладине организација Астра и А11 саопштиле су тада да су радницима одмах по доласку у Србију одузети пасоши, што „указује на могућност трговине људима у циљу радне експлоатације".

Погледајте и овај видео: 'Екстремна експлоатација' радника у фабрици одеће Шејн у Кини

Тужилаштво у Зрењанину се „у више наврата обраћало полицији у Зрењанину, стручним лицима Центра за заштиту трговине људима, Заштитнику грађана као и Инспекторату рада".

„На основу прикупљених информације у односу на држављане Индије нису нађени елементи ниједног кривичног дела.

„И даље се ради у случају држављана Вијетнама, настојимо да идентификујемо људе из те азијске земље који су можда били жртве трговине људима.

„То је сад отежано јер су они напустили градилиште", кажу из тужилаштва за ББЦ на српском.

Међународна асоцијација радника у грађевинарству покренула је случај пред Међународном организацијом рада (ИЛО) због кршења права радника из Вијетнама и Индије у Србији пре три године.

Према последњим јавно доступним информацијама, о притужби још није одлучено.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk