Финансије: Ко на Балкану више воли да плаћа готовином, а ко картицама

Сања Никчевић из Београда нашла се у чуду пре неколико година када у бару у Шведској није могла да плати рачун готовином - локал је примао само картице.

„Навикла сам да у Србији свуда може да се плаћа готовином, а многе трафике немају опцију да се плати картицом, па увек имам кеш код себе", каже ова тридесетшестогодишњакиња за ББЦ на српском.

Међутим, управо та немогућност да свуда плаћа картицом смета Богдану Стефановићу из Београда, па је стекао навику да у новчанику има барем неколико стотина динара.

Иако готово сваки становник Србије има по две картице, а осим у продавницама и у таксијима од недавно је овим средством могуће плаћати и на шест пијаца у Београду, људи у Србији углавном плаћају готовином, наводе из Удружења банака Србије (УБС) за ББЦ на српском.

„Грађани Србије су и даље веома неповерљиви када је у питању плаћање путем платне картице - скоро 80 одсто трансакција обавља се у кешу", кажу из УБС-а.

Ипак, недавно истраживање МастерИндекс Србија показује да је број људи који свакодневно користе платне картице у последњих годину дана порастао са 32 на 38 процената, као и да би их попусти код трговаца подстакли да чешће користе овај безготовински начин плаћања.

Платне картице се најчешће користе за куповине у супермаркетима (69 одсто испитаника), продавницама одеће и обуће (55 одсто), локалним прехрамбеним радњама (49 одсто) и на бензинским пумпама (43 одсто), резултати су истраживања.

Предност картице је доступност новца у сваком тренутку, наводи Бобан Стојановић, професор Економског факултета у Нишу.

„Картице су елегантнији и лакши начин плаћања, али треба бити опрезан због злоупотреба", каже професор за ББЦ на српском.

Са скоро 11 милиона картица које су у оптицају у Србији, плаћено је 106 милиона пута у прва три месеца 2023. године, наводе из Народне банке Србије.

При отварању рачуна у било којој банци у Србији, обавезна картица која се добија је ДинаКард, а у зависности од банке, добијају се и друге платне или кредитне картице, са или без надокнаде.

Међутим, оно што трговце одбија од увођења такозваних ПОС терминала, уређаја који омогућавају плаћање картицом, јесте управо накнада за коришћење.

Она може да износи и до три одсто од трансакције, a уређена је Законом о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица.

Плаћање картицом је један од седам начина плаћања које препознаје Закон о платним услугама.

Док у Србији још више верују плаћању готовином, у суседној Црној Гори више се плаћа картицама, саопштили су из Централне банке Црне Горе за подгорички дневни лист Дан.

Сличан тренд је и у региону и свету, а у Сједињеним Америчким Државама више од 90 одсто становника плаћа на овај начин, судећи према доступним подацима које преноси амерички пословни магазин Форбс.

Шта кажу трговци и угоститељи?

У прва три месеца 2023. године у Србији је 106 милиона пута рачун плаћен картицом, а у 2022. то је учињено 390 милиона пута, подаци су НБС.

Све се више плаћа картицама, како у продавницама, тако и путем интернета, наводе из централне банке Србије.

Тај тренд види и Младен Ђокић, који је ПОС терминал увео када је пре две године отворио продавницу кафе.

Каже да скоро трећина гостију плаћа картицама.

„Како сам већ радио у сличном ланцу продавница пре него што сам отворио сопствени локал, видео сам да доста људи плаћа картицом, па сам схватио да ће ми приход бити мањи ако немам уређај", каже Ђокић.

Овај угоститељ истиче да нема разлике у годинама када је реч о плаћању картицама.

„Једна старија госпођа купује свакодневно кафу код мене и од почетка плаћа картицама", каже он.

Додаје да већина странаца плаћа пиће на овај начин.

Иако му плаћање картицом одузима до три одсто од рачуна на име накнаде за коришћење терминала, Младен Ђокић каже да би га коштало много више да га не поседује.

„Дођу људи који немају кеш, па кад питају да ли може картицом и чују негативни одговор - окрену се и оду."

Трговци који немају могућност плаћања картицама кажу да им се тај начин не исплати, а како картице нису обавезан начин плаћања, одлучили су се да не уводе ПОС терминале.

Од недавно је могуће плаћати картицама и на појединим тезгама на шест београдских пијаца.

Продавци који су увели овај начин плаћања кажу да им је повећан промет, али да људи који долазе на пијаце и даље воле да плаћају готовином.

Међутим, потребно је да продавци имају регистровано пољопривредно газдинство или регистровану радњу како би могли да пријаве за овај програм, наводи се на сајту Привредне коморе Србије.

Погледајте видео: Историја динара у 90 секунди

Шта кажу купци?

„Када плаћам картицом, имам бољи преглед колико сам новца потрошио и на којим местима", каже тридесетдвогодишњи Богдан Стефановић док плаћа кафу прислањајући телефон на ПОС терминал.

Неке банке су омогућиле да путем апликација такозваних дигиталних новчаника, корисници њихових услуга убаце картицу у телефон и да посебним системом НФЦ плаћају на терминалима прислањајући мобилни уређај уместо платне картице.

Како хонораре добија у готовини, Сања Никчевић нема навику да плаћа картицама.

„Било би компликовано да идем у банку и уплаћујем на текући рачун, па да плаћам картицом - овако имам готовину, па понесем нешто више него што ми је потребно. За сваки случај."

Међутим, страх од губљења новчаника је један од разлога због чега Стефановић каже да плаћање картицом има предност.

„Тако имате сав новац на рачуну, а боље је платити накнаду за ново издавање картице, него да се поздравите са свим парама које имате."

Историјски пут платне картице

Извор: ББЦ, Народна банка Србије

Како се плаћа у региону и свету?

Шест пута више се плаћа картицама него готовином у Црној Гори, саопштили су из Централне банке Црне Горе за подгорички лист Дан.

Нешто више од три и по милиона становника Хрватске поседује картице, а укупан број овог средства плаћања је скоро двоструко већи - 6.920.000 дебитних и 1.802.000 кредитних картица, наводи се у извештају Хрватске народне банке (ХНБ) о платним картицама и картичним трансакцијама из јула 2022. године.

У Хрватској је током 2021. године 75 одсто рачуна плаћено готовином, а 22 картицама, наводи се у извештају.

Међутим, према вредности рачуна, они већи плаћени су картицама - скоро 50 одсто, показују подаци ХНБ.

Повећани број плаћања картицом у Хрватској приметан је од почетка пандемије корона вируса у марту 2020. године.

У Босни и Херцеговини било је активно 2.333.131 картица током 2022, што је повећање у односу на претходне године, наводи се у извештају Централне банке Босне и Херцеговине (ЦББИХ) о картичарству из марта 2023. године.

Нема доступних података о разлици у плаћању картицама и готовином у БиХ.

У земљама евро зоне где је валута евро, људи све више плаћају картицама, наводи се у извештају Европске централне банке (ЕЦБ) из јула 2022. године.

У односу на претходне године, у 2021. години приметан је пораст броја трансакција картицама, наводе из ЕЦБ.

Свега девет одсто становника Сједињених Држава користи кеш као начин плаћања, наводи амерички пословни магазин Форбс.

Савети за коришћење платне картице:

Извор: Сајт Народне банке Србије

Шта кажу економисти?

Да се све више плаћа картицама примећују и економисти.

Једина забринутост јесте сигурност плаћања, каже Бобан Стојановић, професор Економског факултета у Нишу.

„То, углавном, зависи од корисника - постоје сигурносни кодови које треба само он да зна и зато треба бити обазрив", каже он.

Предности су веће, наводи професор.

„Могућност одложеног плаћања када су у питању кредитне картице, лакша и бржа куповина."

Што се тиче разлике у плаћању готовином и картицом у економском смислу, Стојановић каже да их суштински нема.

„Једино што се банкама плаћа надокнада за одржавање картице, али то није неки велики издатак."

Погледајте видео: Мали трошаџија од шест година набио рачун од 1.000 долара за доставу хране

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]