Рат и злочини: Данијел Елсберг - Човек који је открио шта је Америка радила у Вијетнамском рату

Данијел Елсберг, узбуњивач који је открио размере учешћа америчког сукоба у Вијетнамском рату, преминуо је у 92. години.

Он је умро од рака панкреаса у властитом дому у калифорнијском граду Кенсингтону, саопштила је породица.

Сазнања и документи некадашњег војног аналитичара познатији и као „Пентагон папири" објављени 1971, довели су до тога да је Елсберг у јавности назван „најопаснијим човеком у Америци".

Ови документи довели су до случаја пред Врховним судом јер је администрација тадашњег председника Америке Ричарда Никсона покушала да блокира њихово објављивање у листу Њујорк Тајмс.

Али оптужбе за шпијунажу против Елсберга су на крају одбачене.

„Данијел је трагао за истином, био је патриота, антиратни активиста, вољени муж, отац, деда и прадеда, многима драг пријатељ, а бројнима инспирација. Свима ће недостајати", саопштила је Елсбергова породица.

Деценијама је Елсберг био неуморни критичар злоупотребе моћи владе и војних интервенција.

Његово противљење политици америчке владе искристалисало се током 1960-тих, када је био саветник Беле куће о нуклеарној стратегији и док је радио процене Вијетнамског рата у за Министарство одбране.

Оно што је Елсберг сазнао током тог периода тешко је оптерећивало његову савест.

Кад би само јавност знала, мислио је, политички притисак да се оконча рат могао би се показати неодољивим.

Објављивање Пентагон папира - 7.000 владиних страница које су разоткриле обмане више америчких председника - било је последица таквог размишљања.

Ови документи су садржали информације другачије у односу на оно што је саопштавала америчка владајавним.

Објављивање Пентагон папира помогло је да се оконча сукоб и, на крају, посејала је семе пада председника Ричарда М. Никсона.

Елсберг је био „деда свих узбуњивача", рекао је за ББЦ бивши главни уредник листа Гардијан Алан Расбриџер.

Његова интервенција је „радикално променила став јавног мњења о Вијетнамском рату", рекао је Расбриџер за Радио 4.

Случај против њега представља преседан и „ниједна америчка влада никада од тада није покушала да забрани неки документ из разлога националне безбедности", рекао је он.

Пентагон папири су довели до сукоба на основу Првог амандмана између Никсонове администрације и Њујорк Тајмса, који је први објавио приче базиране на документима.

Владини званичници су објављивање докумената назвали чином шпијунаже који је угрозио националну безбедност.

Врховни суд САД пресудио је у корист слободе штампе.

Елсберг је 1971. године оптужен пред савезним суду у Лос Анђелесу за крађу, шпијунажу, заверу и друга кривична дела.

Али пре него што је порота могла да донесе пресуду, судија је одбацио случај наводећи као разлог озбиљне прекршаје у поступању представника владе, међу којима је било и незаконито прислушкивање.

Судија је рекао да му је усред случаја један од најближих помоћника председника Никсона понудио посао директора ФБИ-ја.

Такође се испоставило да је, уз одобрење званичника владе, дошло до провале у Еллсбергову психијатријску ординацију.

Елсберг је рођен у Чикагу 7. априла 1931, а одрастао је у предграђу Детроита, у савезној држави Мичиген.

Пре него што је стигао у Пентагон, био је маринац у америчкој војсци, а докторирао је на Харварду.

Према речима Расбриџера, најпознатији узбуњивачи модерно дога, Џулијан Асанж и Едвард Сноуден формирали су се по Елсберговом „калупу".

Расбриџер је за ББЦ рекао да га је случај Пентангон папипа натерао да размишља о томе „ко може да дефинише шта је национални интерес, да ли је то актуелна влада или савесни људи попут Данијела Елсберга?"

Елсберг је наставио мисију да позове владу на одговорност годинама после цурења докумената из Пентагона.

Током интервјуа у децембру 2022, он је за ББЦ рекао да је он тајна „резерва" за случај цурења докуменат познат као Викиликс.

У случају Викиликса, организација Џулијана Асанжа објавила је више од 700.000 поверљивих докумената, видео снимака и дипломатских депеша, које је обезбедио обавештајни аналитичар америчке војске 2010.

Елсберг је рекао да осећа да Асанж „може да се ослони на мене да пронађем неки начин да то [информације] објавим".

После дијагнозе рака панкреаса у фебруару, када су доктори рекли Елсбергу да има три до шест месеци живота, он је провео последње тренутке живота јавно говорећи о Пентагон папирима и узбуњивачима.

У мејлу из марта 2023. до којег је дошао Вашингтон Пост, Елсберг је написао:

„Када сам копирао Пентагон папире 1969. године, имао сам све разлоге да мислим да ћу остатак живота провести иза решетака.

„То је била судбина коју бих радо прихватио ако је то значило убрзавање завршетка Вијетнамског рата, колико год то изгледало мало вероватно".

Сајт Политико је 4. јуна објавио интервју са Елсбергом, а једно од питања је гласило да ли је узбуњивање вредно ризика упркос његовом мишљењу да то владу није учинило поштенијом.

„Када смо суочени са највећом катастрофом. Када смо на ивици да дигнемо свет у ваздух преко Крима, Тајвана или Бахмута", одговорио је он.

„Са тачке гледишта цивилизације и опстанка осам или девет милијарди људи, када је све на коцки, да ли вреди макар и ако постоји бар мала шанса да буде учинковито?

„Одговор је: Наравно... Може се чак рећи да је то обавезно."

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]