Кенија, религија и култ изгладњивања: „Моја жена и деца су следили пастора Мекензија“

Кенијски проповедник Пол Нтенге Мекензи требало би да се појави на суду после открића великог броја мртвих у забитој шуми.

Он је оптужен да је подстрекивао следбенике да се изгладњују до смрти.

Сада се стотине рођака пита шта се десило са њиховим најмилијима.

Кад је лидер Међународне цркве добрих вести пастор Мекензи рекао да ће се свет окончати у јуну 2023, жена Стивена Мвитија му је поверовала.

Он је сада сигуран да се она изгладнела на смрт заједно са шесторо њихове деце.

Овај 45-годишњак, који зарађује продајући мандази, односно пржени хлеб, показује около згужвану фотографију жене и четворо сопствене деце распитујући се да ли их је неко видео.

Он то ради изнова и изнова у граду Малиндију, у југоисточној Кенији, откако је она нестала тамо у августу прошле године.

Шумска црква пастора Мекензија

Мвити је ишао да их тражи и у шуми Шакахола, где су се чланови цркве пастора Мекензија изоловали.

Његова жена Бахати Џоан била је трудна кад је отишла прошле године са њиховом децом: Хелен Карими, девет година, Семјуел Киримил, седам година, Џејкоб Кимати, три године, Лилијан Гатумби, 18 месеци и Анђелина Гатумби, седам месеци.

Мвити је касније сазнао да је његова жена у међувремену родила сина, који је такође умро.

Она је била страствена следбеница пастора Мекезнија од 2015. и прво је ишла у Шакахолу 2021, а потом наставила да долази и одлази.

После бројних пријава полицији као и неуспелих личних покушаја да их спасе, недавно је сазнао од друге деце која су побегла одатле и држи их кенијска полиција да су његова властита деца умрла.

„Могли су да их идентификују са слика. Знали су им имена и где су Џејкоб и Лилијан сахрањени.

„Речено ми је да више не покушавам да нађем своју децу. Сва су мртва. Закаснио сам", препричава он док потискује сузе.

Верује да су она сахрањена у шуми, али њихова тела још нису идентификована.

'Нема више разлога за бригу'

Шахакола је реч на свахилију која у слободном преводу значи „место нам ком нестају све бриге".

Ушушкана је на пространом ранчу Чакама на 20.000 хектара земље у обалском округу Килифи.

Пастор Мекензи је наводно поседовао 800 јутара пошумљеног земљишта.

Улаз у шуму, дуж неравног земљаног пута који се протеже од главног друма, налази се на два сата вожње од Малиндија, најближег већег места.

Трновити жбунови и честари бројни су у овом крају и отежавају путовање до Шакахоле.

Врућина је велика током готово читаве године, а овим крајем повремено лутају и слонови.

Дубље у шуми, област је одсеченија од света.

Нема мрежа мобилне телефоније или интернет веза.

'Света земља'

Али ту је успостављена нова Света земља.

Област је издељена у села, од којих је свако добило име по библијским местима.

Неки од следбеника пастора Мекензија живели су аскетски живот у Јудеји.

Други су се сместили у Витлејему.

Постојао је и Назарет.

„Сазнао сам да су моја жена и деца живели и умрли у Јерусалиму", каже Мвити.

Али он није ишао тамо откако су власти почеле да ископавају тела из обележених гробница.

У шуми су детективи испрва обележили 65 места на којима су сахрањени људи.

Свако од њих имало је неколико плитких гробова са телима згуреним једни крај других.

'Деца је требало да умру прва'

Они који су ископали тела кажу да их прогања призор људи закопаних без икаквог достојанства.

До сада је потврђена смрт 110 људи, али се страхује да би та бројка могла само да расте како се буде истраживало дубље у шуми.

Обдукције још нису извршене, али полиција и државни тужиоци тврде да су, поред умирања од изгладњивања, неки чланови могли бити задављени, угушени или премлаћени на смрт тупим предметима.

Бивши чланови Међународне цркве добрих вести рекли су да су били присиљени да гладују у склопу повиновања њеним учењима.

Тајтус Катана, који је успео да побегне, каже да су они који су покушали да напусте култ били обележавани као издајници и подвргавани насилним нападима.

Он је сугерисао и да је постојао редослед по ком је људи требало да умру пред смак света.

„Деца је требало да умру прва. После деце, долазили би на ред невенчани. Након тога, на реду су биле мајке и старији."

Црквени лидери је требало да умру последњи.

Проповедник је 'продавао земљу следбеницима'

Објашњавајући шта га је привукло овој цркви, Катана је рекао да је мислио да је пастор Мекензи „харизматичан и да добро проповеда божју реч".

Додатна привлачност била је да је „Мекензи продавао земљу следбеницима. То је мене привукло. Купио сам 15 јутара. Али кад сам схватио да је његова проповед чудна, одлучио сам да одем."

Мвити каже да је чуо приче о томе како је његов новорођени син био подојен само једном.

Потом је био угушен на смрт.

„Чуо сам да кад је мој син убијен, уместо да припадници култа тугују, они су аплаудирали и веселили се што се уздигао и срео Исуса", каже он.

ББЦ анализа снимљених проповеди пастора Мекензија не показује да је он директно налагао људима да посте, али постоје многе референце упућене следбеницима да жртвују све што им је драго, између осталог и властите животе.

Крајем протекле недеље, кенијски Црвени крст пријавио је нестанак 410 људи, међу којима је 227 деце, за које се верује да имају некакве везе са црквом пастора Мекензија.

Њихова родбина сада борави по болници и полицијској станици Малиндија, чекајући на вест о најмилијима.

Нисам могао да убедим мајку да оде

Међу њима је и Патрик Нгумбау.

Његова мајка је нестала пре две године, а он је пошао у Шакахолу да је тражи.

Иако ју је на крају нашао, није могао да је убеди да оде.

„Питао сам је да ли ће прихватити да дође кући. Рекла ми је да је тамо у само једној мисији, да пронађе Исуса", каже Нгумбау док чека са стотинама других за информације о најмилијима.

„Отишао сам из Шакахоле 2021. године веома тужан јер сам се осећао као да сам већ изгубио мајку."

Дошао из округа Макуени, 270 километара одатле, да би сазнао више информација.

Родбина несталих окупила се у Малиндију из читаве земље па и изван њених граница, из суседне Танзаније и Уганде, као и Нигерије са друге стране континента.

Потрага за сестром која пости

Кристина Нјанчама је дошла у Малинди из Нјамире, скоро 800 километара одатле, да би потражила сестру, зета и шест других рођака.

Деца њене сестре, њен сестрић и сестричина, већ су пронађени мртви, али Нјанчама мисли да би остали могли да буду живи.

„Где год да је моја сестра, мора што пре да јој се укаже помоћ, пре него што умре. Имам информацију да пости већ 22 дана", каже она, позивајући се на последњу текстуалну поруку коју је добила.

Учење на телевизији

Учења пастора Мекензија на интернету и на телевизији чини се да су погодовала неким људима.

Између осталог, он је проповедао против формалног образовања и модерне медицине.

Он је изјавио да је угасио Међународну цркву добрих вести пре четири године после скоро две деценије деловања, али његове проповеди, од којих су неке још доступне на интернету, снимљене су после тог датума.

Неке од његових најватренијих присталица цепале су сопствене дипломе, давале отказе на послу и одбијале да вакцинишу децу.

Докторка Сузана Гитау, психолошка саветница, верује да је већина људи који су пратили пастора Мекензија, међу којима су и универзитетски дипломци и елитни полицајац, тражила утеху, наду, снагу и помоћ.

Пастор ухапшен па пуштен на слободу

Пастор Мекензи је ухапшен у марту кад је двоје деце пронађено мртво у Шакахоли.

Он и њихови родитељи оптужени су да су изгладнели и угушили децу пре него што су их сахранили у шуми.

Међутим, он је пуштен због недостатка доказа.

Сада је поново у притвору, али није коментарисао оптужбе за убиство, радикализацију и угрожавање јавне безбедности које су подигнуте против њега.

Председник Вилијам Руто обећао је да ће формирати истражну комисију која ће испитати шта се тачно десило, али се и саме власти суочавају са неким веома тешким питањима.

Међу њима је свакако оно зашто им је требало толико да схвате да се нешто дешава.

'Нема оправдања за власти'

„Нема оправдања за власти што ово нису приметиле", каже Хусеин Калид, извршни директор Хаки Африке, групе која је узбунила јавност поводом смрти.

„Чврсто смо решени и желимо да се осигурамо да свака жртва добије правду."

Мвити криви владу, полицију и локалне власти у Малиндију за изостанак реакције.

„Имам већ 45 година. Истог тренутка кад сам чуо да су умрли, осећао сам се као да сам и ја умро."

Он је сада дао властима узорак сопствене ДНК у нади да ће његова деца моћи бити идентификована.

Тек ће тада моћи да их оплакује.

Погледајте и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]