Радикалне групе и култови: Како је „разбијач култова” помогао стотинама људи да побегну из опасних група

Како убедити људе којима је мозак испрао опасни култ да забораве на све у шта верују да је истина и започну нов живот?

То је изазов Рика Алана Роса - и његово свакодневно занимање.

Рос је светски познати специјалиста за интервенције на члановима култова.

У прошлости су га звали депрограмером култова и, сензационалније, „разбијачем култова".

Он људима помаже да напусте деструктивне култове и друге контроверзне радикалне групе.

„У сржи, све ове групе имају исте факторе који их дефинишу: тоталитарног лидера који постао предмет њиховог обожавања, процес индоктринације који за резултат има непримерени утицај, а онда, будући да је група деструктивна, и повређивање људи", каже он за ББЦ.

Сада у позним шездесетим, Рос је учествовао у више од 500 интервенција широм света.

И стављао је живот на коцку борећи се против ових понекад моћних група.

„Био сам под заштитом ФБИ-ја и Министарства правде, прогањали су ме приватни истражитељи, тужен сам пет пута…

„Групе су чак куповале моје смеће да би дошле до информација о мени. Био сам прилично узнемираван током година", каже он.

Проблем са опасним групама, каже Рос, јесте да су распрострањеније него што се чини.

„Син ми је заточен. Можете ли му помоћи?"

У последњем веку би језиви догађаји које су извршили екстремни култови периодично завршавали у вестима.

Озлоглашени масакр у Џонстауну, где је 1978. године више од 900 чланова хришћанског култа одвео у смрт њихов лидер Џим Џонс, вероватно је један од оних који вам први падну на памет.

Али има многих других инцидената високог профила, од убиства Шерон Тејт и других које су починили следбеници култа „породице Менсон" 1969, до недавног осуђивања и 120-годишње затворске казне за лидера култа Нексијум за кривично дело секс трафикинга.

Рос је одиграо улогу у тој пресуди оголивши тактику групе и сведочећи на суду у октобру 2020. године.

„Ми погледамо те групе и помислимо 'како су само луде', али не схватамо да је све у оквиру те групе и око њих изманипулисано", каже Рос, говорећи за радио емисију ББЦ-јевог Светског сервиса Аутлук.

Култ може да разбије човеков осећај за стварност и натера га да изгради нови, створивши тако јаз између онога што група говори да је стварно и онога што јесте стварно.

Рос се први пут сусрео с овим у својим тридесетим, кад је посетио баку у старачком дому у Аризони.

Она му је испричала да једна медицинска сестра држи проповеди и да је покушала да је увуче у нешто што се испоставило да је контроверзна верска група која лови Јевреје ради преобраћења.

„Био сам веома узнемирен, осетио сам да желим да је заштитим.

„Отишао сам код директора старачког дома и покренута је истрага која је показала да је група затражила од својих чланова да почну тајно да раде у старачком дому како би могли на мету да узму старије суграђане", каже стручњак за култове.

Рос је потом кренуо да ради у програму подршке јеврејским затвореницима, који су се такође нашли на мети екстремних верских или група која шире мржњу.

Дане је проводио између култова и аутомобила - препродавао је стара возила на отпаду, све док није дао отказ да би му депрограмер култова постало стално занимање.

„Почели су на мене да упућују породице које би говориле: 'Слушајте, не знам шта да радим. Мој син, моја ћерка, уплели су се у једну групу. Можете ли да помогнете?'.

„И ја бих сео и разговарао са тим људима у друштву психолога", каже он.

„Породице би осетиле велико олакшање, зато што су многе од тих група била опасне. Неке су злостављале децу, неке су биле насилне.

„Многе од њих су код људи изазивале психичко растројство и отуђење од породице."

Обави истраживање, потом разговарај (данима)

Али шта тачно подразумевају технике депрограмирања култова?

„То је одувек био исти основни процес, али је у међувремену постао све софистициранији", каже Рос.

„То је практично обртање процеса регрутације култа наопачке и његово анализирање: како сте ушли, које технике су коришћене да вас регрутују?

„Јесу ли вас обманули, јесу ли вас слагали? Јесу ли вас држали заточене у групи?".

Потребни су сати и сати разговора да би се развејали изговори које користе ти култови - од хипнозе до притиска вршњака, изгладњавања и физичког контакта - све да би се створио осећај ексклузивног припадања.

Депрограмирање укључује и исцрпно истраживање самог култа и тема које он користи да би Рос могао да разговара са чланом на њиховој таласној дужини.

Већина његових интервенција, каже он, почиње као изненађење да би спречио групу да „саботира његове напоре".

„Појединац би могао да оде до култа и каже: 'Знате, ,моја породица жели да разговара са мном о мом учешћу у овој групи. Шта мислите да треба да урадим?' А група ће му рећи: 'Немој ићи.'"

Неочекивана интервенција може да доведе до беса и туге, признаје стручњак за култове - до осећања да је особа „заскочена".

„Породица ће објаснити појединцу због чега је забринута. А ја ћу бити присутан и говорити о томе зашто сам доведен.

„Мислим да је то дијалог који обично траје два или три дана", каже Рос, додајући да је стопа његовог успеха отприлике „седам од десет случајева".

„Тачније, на крају интервенције, око 70 одсто људи ће рећи: 'Изаћи ћу из ове групе.'"

Претње смрћу

Средином осамдесетих, Росов рад са радикалним групама и култовима почињао је да буде примећен у медијима.

Истовремено, амерички депрограмер нашао се на мети истих тих група против којих је покушавао да се бори.

„Звали су ме, знате већ, Сотоном… и другим речима које овде нећу поновити. Постоје групе које ме истински мрзе и презиру", каже он.

„Али помислио сам да је сама чињеница да ме те групе не воле доказ да остављам неког трага и да су се забринули због чланова које губе, зато што би депрограмирање често изазвало ланчану реакцију."

Добио је током каријере мноштво претњи смрћу.

Прва је била 1988. године, пошто је разоткрио лидера контроверзне групе на телевизији.

„Рекао бих да не прође ни месец дана а да не добијем некакву претњу имејлом или да ми Министарство правде не пошаље неко упозорење о групи која ме је ставила на листу за одстрел", каже он.

Био је и оштро критикован.

Неки људи су га оптужили за мржњу према религији и покушаје да ограничи верске слободе.

Или шире гледано, многи су критиковали технике депрограмирања као облик присилне модификације понашање или чак „испирање мозга" само по себи.

На ове оптужбе, Рос одговора да се он окреће само против група које представљају неку опасност по следбенике.

„Усредсређен сам на понашање, а не на њихово веровање.

„Људи могу да верују у шта год хоће са чим се ја не слажем, али ако не чине зло, ако не повређују децу, ако се не упуштају у деструктивно понашање, никад се неће појавити на мом радару."

Против њихове воље?

Главна контроверза у вези са његовим радом тиче се недобровољног депрограмирања - процеса који се дешава без пристанка да се буде депрограмиран и некад може да подразумева физичко спутавање.

Недобровољно депрограмирање малолетне особе под надзором родитеља или старатеља је легално у Сједињеним Америчким Државама.

Али ако је неко одрасла особа, онда је све мало компликованије.

Како депрограмер оправдава држање некога против његове воље и потенцијално угрожавање самог себе оптужбама за отмицу?

„Е па, како ја то видим, то није мој избор, већ избор породице", каже он.

„Породица је одлучила да је то њихова последња алтернатива да спасу некога кога воле.

„И то је можда био контроверзан избор, у смислу да није у реду држати некога против његове воље.

„Али имајући у виду опције, они су то изабрали као мање зло. А ја сам био вољан да сарађујем са њима."

„Понекад је то питање живота и смрти. На пример, имао сам ситуацију када је неко био на инсулину, а група је говорила да престане да га узима.

„Тако да су у неким од тих интервенција постојали врло високи улози."

Од више од 500 Росових случајева, он каже да је десетак било на недобровољној бази.

Његов последњи такав случај, и вероватно најозлоглашенији, био је депрограмирање Џејсона Скота 1991. године.

Џејсонова мајка се разишла са контроверзном групом и желела је да троје њене деце тинејџерског узраста пође заједно са њом.

„Мајка је била страшно узнемирена. Једно од њене деце било је сексуално злостављано, што је и довело до њеног напуштања групе.

„И она је знала да је Џејсон обећан за уговорени брак са једном женом из групе."

Ангажовала је Роса.

Он је успео да депрограмира двоје млађе деце, али је Џејсон, најстарији син од 18 година, то одбио.

Опирао се члановима обезбеђења које је унајмила његова мајка и на крају је силом одведен у сигурну кућу.

Тамо је Рос сео и разговарао са њим и другим члановима породице читавих пет дана.

На крају је изгледало као да се Џејсон предомислио.

Али интервенција је била неуспешна.

Џејсон је побегао, вратио се у религиозну групу и пријавио све то полицији.

Рос је ухапшен и оптужен за илегално затварање.

Био је ослобођен оптужбе - али се није завршило на томе.

Џејсон је 1995. године поднео приватну тужбу против Роса.

Сведочио је да је током интервенције претрпео понижавање, застрашивање, физичко насиље и стални надзор.

Судски случај завршио се тако што је Рос проглашен одговорним за уроту да се Џејсон Скот лиши грађанских права и верских слобода.

Морао је да плати обештећење од више од два милиона долара.

„Прогласио сам банкрот. Био је то веома тежак период у мом животу", каже он.

Али у изненадном обрту, Џејсон се касније помирио са браћом и мајком.

Нагодио се и са Росом, који је уместо два милиона сада морао да плати 5.000 долара.

А у обрту од 180 степени Џејсон је од стручњака за култове затражио да депрограмира његову жену, која је још била у групи.

„Знате, такве ствари се често дешавају у неуспелим депрограмирањима.

„Особа добије поприличну количину информација и можда неће одмах ништа урадити по том питању, али касније можда и хоће.

„И Џејсон је практично напустио групу из многих разлога о којима смо разговарали током интервенције, зато што је схватио да је у његовом најбољем интересу да оде", каже Рос.

Овај случај га је, међутим, навео да преиспита неке методе.

„Без обзира на околности, одлучио сам да више никад не радим недобровољно депрограмирање неке одрасле особе", каже он.

Неки од његових успешнијих случајева, међутим, довели су до дугогодишњих веза.

„Неки људи ће остати у контакту, слаће ми божићне честитке, позиваће ме на венчања. Ја то заиста ценим.

„Жена којој сам помогао да изађе из групе која је стерилисала сопственеоје чланове, када је добила прво дете, послала ми је слику своје бебе", каже Рос.

„Други ће наставити са својим животима и потпуно заборавити на мене.

„Што мислим да је сасвим у реду, пошто их можда подсећам на њихове непријатније успомене док су били у групи која их је злостављала."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]