Кина и политика: Случај Бао Фана и зашто стално нестају кинески милијардери

Прошломесечни нестанак бизнисмена Бао Фана најскорији је пример модерног кинеског феномена - да им милијардери стално нестају.

Оснивач компаније Чајна ренесанс холдингс - са списком клијената међу којима су интернет гиганти као што су Тенсент, Алибаба и Баиду - у земљи је доживљаван као титан технолошког сектора и уговарач великих послова.

Баов случај пошао је добро познатим путем: прво није виђен данима, након чега је његова компанија објавила да он „сарађује у истрази коју воде власти Народне Републике Кине“.

Као што је већ постао обичај, још се не зна које владино тело води истрагу, о чему је она заправо или где се тренутно налази Бао.

Мистерија која прати његов нестанак уследила је пошто је последњих година нестао одређени број кинеских пословних лидера, попут власника Алибабе Џека Маа.

Иако нестали милијардери обично добијају много већу пажњу, ту је и велики број мање медијски покривених случајева кинеских држављана који су нестали након што су учествовали, на пример, у антивладиним протестима или кампањама где се залагали за људска права.

Баов нестанак је још једном подгрејао ставове да је то један од начина на који председник Си Ђинпинг појачава контролу над кинеском привредом.

Он се догодио пред годишњи Национални народни конгрес, парламент за одобравање закона, на којем је ове недеље представљена годинама уназад најављивана велика реорганизација кинеског финансијског система.

Биће основано ново регулаторно тело за надзор највећег дела финансијских сектора.

Власти су саопштиле да ће ово запушити постојеће рупе настале зато што више засебних агенција надгледа различите аспекте кинеског сектора финансијских услуга, вредне билионе долара.

Фосун интернешнал

Само 2015. године, најмање пет руководилаца постало је недоступно, укључујући Гуа Гуангченга, председника конгломерата Фосун интернешенел, најпознатијег на западу по власништву над фудбалским клубом из енглеске Премијер лиге Вулверхемптон вондерерсима.

Гуо је нестао у децембру те године, а његова компанија је саопштила након његовог поновног појављивања да је он помагао у истрази.

Две године касније, кинеско-канадски бизнисмен Сиао Ђианхуа одведен је из луксузног хотела у Хонг Конгу.

Био је један од најбогатијих људи у Кини, а прошле године је завршио у затвору због корупције.

У марту 2020. године, милијардер који се бавио некретнинама Рен Жикијанг нестао је након што је назвао Сија „кловном" због начина на који је руководио пандемијом.

Касније исте године, након једнодневног суђења, Рен је осуђен на 18 година затвора под оптужбом за корупцију.

Џек Ма

Најпознатији нестали милијардер био је оснивач Алибабе Џек Ма.

Тада најбогатија особа у Кини нестала је крајем 2020. године након што је критиковала финансијске регулаторе земље.

Одложен је планирани мега-листинг акција у финансијско-технолошком гиганту Ент група.

И упркос томе што је донирао скоро 10 милијарди долара фонду „Заједнички напредак", није виђен у Кини више од две године.

Он исто тако није оптужен ни за какве злочине.

И даље се не зна где је Ма, иако је последњих месеци било извештаја да је виђен у Јапану, на Тајланду или у Аустралији.

Кинеска влада инсистира да су дела предузета против неких од најбогатијих људи у земљи у оквирима закона и зарекла се да ће искоренити корупцију.

Али поступци Пекинга уследили су после више деценија либерализације онога што је данас друга највећа економска сила света.

То отварање помогло је настанак читавог низа мултимилијардера који су, са својим бескрајним богатством, имали потенцијал да држе поприличну моћ.

Утицај Си Ђинпинга

Данас, тврде неки посматрачи, под Си Ђинпингом, кинеска Комунистичка партија жели да поврати део те моћи, а то чини на начине који су често обавијени велом тајне.

Теорија гласи овако: Велике компаније, нарочито у технолошком сектору, стекле су велику моћ под политиком претходника Си Ђинпинга, Ђианг Земина и Ху Ђинтаа.

Пре тога, Пекинг је био усредсређен на традиционалне центре моћи, укључујући војску, тешку индустрију и локалну власт.

Истовремено строго контролишући ове области, Си Ђинпинг је проширио делокруг на још већу контролу над привредом.

Његова политика Заједничког напретка довела је до крупних ломова у већем делу привреде, а на посебној мети нашао се технолошки сектор.

„Понекад су ови догађаји организовани тако да пошаљу ширу поруку, нарочито неком посебном сектору или интересној групи", каже за ББЦ Ник Маро из Обавештајне јединице Економиста.

„Кад се све сабере и одузме, то заиста одсликава покушај централизације и успостављања контроле над одређеним делом привреде, што је кључно својство стила владавине Си Ђинпинга у последњој деценији", додао је он.

„Пекинг остаје усредсређен на осигуравање да велике технолошке платформе и играчи не развију властите брендове и не стекну утицај који ће отежати да се зауздају и учинити да буду склонији да се понашају противно жељама Пекинга", каже Пол Триоло, шеф кинеске технолошке политике у глобалној консултантској фирми Албрајт стонбриџ група.

Заједнички напредак

Такође кључна за Заједнички напредак је владавина закона и став да правила морају да важе подједнако за богате као и за сиромашне.

Пекинг инсистира да је политика усмерена ка смањивању јаза у богатству, за шта се многи слажу да је велики проблем који би могао да наруши положај Комунистичке партије у народу ако се не буде решавао.

Земља примећује све већу неједнакост - а прича се да се Си Ђинпинг налази под великим притиском ултра-левичара који желе већи повратак социјалистичким коренима.

Мистерија која прати нестанке милијардера као и шира забринутост око приступа Пекинга пословању могу да имају крупне нежељене последице.

Неки аналитичари Кине сугеришу да влада ризикује одвраћање нових пословних талената.

„Опасност за Пекинг у прављењу мета од технолошких милијардера је вршење додатног притиска на технолошке предузетнике који желе да постану следећи Џек Ма", каже Триоло.

Изгледа да је Си Ђинпинг свестан ризика застрашивања пословног сентимента и у свом говору делегатима Конгреса ове недеље он је истакао важност приватног сектора у Кини.

Али је исто тако позвао приватна предузећа и предузетнике да буду „богати и одговорни, богати и праведни, богати и брижни."

Поред најаве оснивања новог финансијског контролног тела, банкари су прошлог месеца такође упозорени да не следе пример „хедонистичких" колега за Запада.

Коментатори ово виде као додатни доказ да је Си Ђинпинг бацио око на финансијски систем.

„Последњих месеци, виђали смо наговештаје да циљеви Заједничког напретка почињу да се одражавају и на финансијски услуге, нарочито што се тиче одштета и бонуса за више руководиоце, као и јаза у платама између управа и млађег особља", каже Маро.

Остаје да се види да ли ће гушење милијардера помоћи Си Ђинпингу да значајно појача власт.

Оно што је свакако угрожено у свему овоме јесте поверење у кинеско финансијско тржиште и, на крају крајева, читаву њену привреду.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]