Украјина и црква: Битка за Кијевско-печерску лавру - Шта се збива са главним православним манастиром у Кијеву

Украјинској православној цркви, која се традиционално везује за Московску патријаршију, није продужен закуп две цркве у Кијевско-печерској лаври.

ББЦ је истраживао због чега је лавра толико важна за све православне Украјинце, а Московска патријаршија настоји да учествује у њеним пословима, како се деценијама води тиха и не баш тиха борба за њу, шта се догађа сада у вези са њом и каква је будућност очекује.

„Остало је само једно, да почну да убијају свештенике, епископе и вернике, а колико видим, све иде у том правцу", овим речима се намесник Кијевско-печерске лавре, митрополит Павел (Лебед) обратио 26. децембра председнику Украјине Владимиру Зеленском.

Разлог за ово обраћање је тај, што Украјинској православној цркви Московске патријаршије, којој припада митрополит Павел, није продужен закуп за две цркве у оквиру Кијевско-печерске лавре, огромног манастирског комплекса у центру Кијева, који има свето значење и за украјинско и за руско православље.

Заправо они одузимају део лавре од Украјинске православне цркве. Донедавно политика украјинских власти није показивала много интересовања за црквена питања, а сада жели да умањи било какав утицај Московске патријаршије и РПЦ у Украјини.

Украјинској православној цркви не помажу ни измене у повељи, из које су избрисане скоро све рефернце на Руску православну цркву, нити изјаве њених архијереја да немају ништа заједничко са Москвом.

Руска православна црква и даље их доживљава као властите, а године „духовне везе" са Москвом, са којом се УПЦ напросто поносила и дан данас имају утицаја.

УПЦ почиње да губи лавру, иако то уопште не значи да њен главни „конкурент", аутокефална ПЦУ, Православна црква Украјине, почиње да је добија.

Шта је Кијевско-печерска лавра: манастир, музеј, резерват

Свето-Успенска Кијевско-печерска лавра, која се од 1990. налази на Унесковој листи светске културне баштине је неформална престоница источнословенског православља.

Манастир је заживео у XI веку, за време Кнеза Јарослава Мудрог, односно неких стотинак година пре него што је Москва основана доста северније.

Управо због тога Кијев говори да нема никаквих основа да Кијевско-печерска лавра историјски припада Московској патријаршији: Лавра је много старија и од саме Москве, и од њене патријаршије.

Кијевско-печерску лавру још често називају извориштем монашке традиције руске земље, наиме од тог историјског периода порекло о државном миту воде и данашња Украјина, и данашња Русија.

На територији Кијевско-печерске лавре живело је и сахрањено много црквених подвижника, који су затим били проглашени за свеце, овде се налазе гробови истакнутих историјских личности.

Од Нестора летописца до инока Илије Печерског, који се сматра прототипом Иље Муромца, од хетмана великог кнеза Литваније Константина Острошког до реформатора и државника Петра Столипина, кога веома поштују садашње руске власти.

Кијевско-печерска лавра игра кључну улогу у историји како украјинског, тако и руског православља, како украјинске тако и руске државе.

Током вишевековног постојања овај огромни манастир никада није био потпуно уништен.

Тешка времена за њега наступила су након успостављања совјетске власти у Украјини.

Прво су га 1926. године затворили и претворили у „Свеукрајински музејски град".

Током Другог светског рата манастир је поново почео да ради уз дозволу окупационих власти.

Затим је поново затворен 1961. године, у склопу Хрушчовљеве антирелигијске камапање.

Лавра је претворена у историјско-културни државни резерват.

Црква је враћена Лаври 1988. године.

И то баш на хиљадугодишњицу од када је Руска земља примила хришћанство, Лавра је предата Руској православној цркви, других цркава у то време, у Совјетском Савезу, није ни било.

Прецизније, тада је цркви предат само део лавре, удаљене пећине и објекат у коме ће касније бити отворена Кијевска духовна семинарија.

Постепено се ширила територија под контролом украјинског дела Руске православне цркве, која је касније постала део Украјинске православне цркве Московске патријаршије.

Године 2013, за време председника Виктора Јануковича, влада Николаја Азарова одлучила је да преда УПЦ (МП) на бесплатно коришћење „комплекс зграда и објеката" лавре на основу списка од 79 ставки.

Структура Кијевско-печерска лавре састоји се из два дела одвојена зидом.

У Горњој лаври се углавном налазе објекти комплекса као што су музеји, галерије или, на пример, национална историјска библиотека.

Међутим, међу овим објектима налазе се два храма који се УПЦ (МП) изнајмљују по сату.

У Доњој лаври се налазе објекти које УПЦ користи на основу већ поменутог указа владе Азарова.

Њу чине храмови, чувене пећине из лавре, семинарија, диховна академија, синодална одељења и званична резиденција предстојатеља УПЦ митрополита Онуфрија.

Погледајте и видео о женама које се боре да постану свештенице:

Битке за лавру

Кијевско-печеска лавра није само престоница украјинског православља већ је и предмет сталних спорова између различитих огранака истог тог украјинског православља.

Тадашњи митрополит кијевски и егзарх Украјине Филарет (Денисенко) потписао је документ о преносу Лавре цркви 1988.

Већ неколико година касније, 1992, Филарет је покренуо иницијативу за потпуно одвајање Украјинске православне цркве од РПЦ, а чак је и прикупио потписе епископата са одговарајућим апелом.

Међутим, већ после неколико недеља, а није искључено да је било под притиском Москве, украјински епископи одржали су Архијерејски сабор у Харкову на коме је Филарет разрешен дужности, а Владимир (Сабодан) изабран за новог митрополита кијевског.

Филарет није признао ову одлуку. Штавише, био је одлучан да његову резиденцију у Лаври не уступи новоизабраном наследнику, којега је назвао нелегитимним.

Судећи по мемоарима учесника тих догађаја, људи из Филаретовог окружења су се окренули УНА-УНСО, радикалној националистичкој организацији, коју је тада предводио 28-годишњи Дмитриј Корчински.

„Ми смо још средином 80-их хтели да организујемо националну револуцију, а 1991. смо створили паравојну организацију", одговара Корчински на питање како би он окарактерисао себе и колеге у лето 1992.

Они су тада већ имали искуство у правим ратним дејствима у Придњестровљу, а томе је претходило учешће у грузијско-абхазијском конфликту и Првом чеченском рату.

Тада је 1992. Корчински поставио обезбеђење око резиденције Филарета у Улици Пушкинскаја у центру Кијева, а поред Саборне цркве светог Владимира која се налази у близини.

Током ноћи 19. јуна неколико десетина „унсоваца" (припадника УНА-УНСО радикалне националистичке организације) прескочила је зид манастира и брзо заузела један од објеката лавре.

Рачунали смо на то, каже Корчински, да ће у лавру доћи и сам Филарет.

„Након његовог појављивања били бисмо макар мало покривени у вези са Кривичним закоником. У том случају наша акција не би била разбојништво, већ узимање у заштиту имовине под управом правог власника", објаснио је он касније.

Али уместо Филарета после четири сата у Лавру су стигле снаге специјалне полиције, а „унсовци" су били приморани да се предају.

Корчински каже да се, према његовим информацијама, Филаретов аутомобил те ноћи довезао до зидина лавре али јерарх се није одлучио да уђе унутра. Сам Филарет никада није коментарисао ову причу.

Ово је био једини покушај насилног заузимања лавре у новијој историји Украјине.

Овог лета, када је ББЦ водио разговор са Дмитријем Корчинским, он је изразио уверење да данас, ако би аутокефалној ПЦУ у неком тренутку била потребна помоћ добровољаца са фронта да уђе у лавру, било би довољно оних који би то желели.

Упитан да ли се плаши оптужби за распиривање верске мржње, Корчински једноставно одговара:

„Ако се не плашимо руских тенкова, да ли треба да се плашимо полицијских марица?"

Још један драматичан тренутак у историји Кијевско-печерске лавре било је вече 22. фебруара 2014. године.

Док је Кијев оплакивао десетине активиста који су страдали на Мајдану, председник Виктор Јанукович је управо бежао из Кијева, на Евромајдан је стигла вест да „московски попови" износе историјске драгоцености из Лавре.

На Мајдану се одмах формирала колона, која је кренула ка лаври.

Расположење међу активистима било је радикално.

У том тренутку шеф прес-службе Украјинске православне цркве (МП) Василиј Анисимов рекао је руској новинској агенцији „Интерфакс" да је „70 наоружаних милитаната поставило патроле око манастира, ушло унутра, никог не пуштају и кажу да ће у блиској будућности донети одлуку о преносу тог манастира такозваној Кијевској патријаршији.

Ову изјаву одмах су пренели руски медији. Тадашњи митрополит перејаславски УПЦ (МП) Александар (Драбинко) рекао је за ББЦ да је одмах схватио да је ситуација критична.

„Одмах сам отишао код Филарета и замолио га да опозове људе", присећа се он.

У Лавру су одмах стигли Петро Порошенко и Арсен Аваков, који су успели да зауставе узбуђену масу баш код рампе на улазу.

На иницијативу митрополита Александра, пренос са камера по ободу Лавре пуштен је на интернет како би се сви уверили да није било никаквог преузимања лавре.

Тада су, наставља митрополит Александар, представници украјинских православних цркава Московске и Кијевске патријаршије одржали неформални састанак у такозваном „афганистанском" храму (Храм Васкресења Христовог), у близини Лавре.

„Тада смо тражили да нико не заузима Лавру, јер би то довело до провокације која би омогућила [Русији] да „дође и брани православље".

„Ако би тада [мајдановци] ушли у Лавру, сигуран сам да би то покренуло руску агресије на Украјину много раније, већ бисмо имали окупацију Кијева...

„Уосталом, Украјина у то време практично није имала војску", подсећа митрополит.

На крају су тада успели да избегну жестоки сукоб. Међутим, велику део друштва остао је да се пита због чега Лавру, која је имовина целог украјинског народа, целог украјинског православља, користи само један њен огранак.

Можда ће вас занимати и овај видео: Маузолеј на Ловћену - Његошев гроб међу облацима

Две лавре

„Одувек смо сматрали да украјинске светиње треба да служе целом украјинском народу. А како да се то изведе у пракси, е то већ не зависи од нас", прича за ББЦ архиепископ аутокефалне ПЦУ Евстратије (Зорја).

На крају крајева, обраћају пажњу теолози, титула „преосвештени архимандрит Кијевско-печерске лавре" уврштена је у регалије свих предстојатеља украјинских православних цркава: и митрополита Онуфрија из УПЦ (МП), и митрополита Епифанија из ПЦУ, па чак и патријарх Филарет из његове оживеле полумаргиналне УПЦ КП.

„Још средином 1990-их, црква Кијевске патријаршије тражила је да се за богослужење обезбеди једна од цркава Лавре.

Неколико година посланик Врховне раде Александар Гудима и његове присталице држали су молитве сваке недеље, сваког празника у надвратној цркви Свете Тројице (на главном улазу у Лавру), захтевајући да се украјинској цркви да право да се моли у Лаври", каже архиепископ Евстратије.

Он се сећа да је 2000. године, пред отварање главног храма Лавре, Успенског саборног храма, који је обновљен о државном трошку, након што је уништен 1941. године, Кијевска патријаршија одржала велики молебан захтевајући да се црква не предаје Московској патријаршији.

Већ после стварања аутокефалне ПЦУ, њен предстојатељ, митрополит Епифаније, изјавио је да се Кијевско-печерска лавра сада налази у привременој „духовној окупацији", а ПЦУ ово питање не поставља директно само због тога, што не жели да се створи „унутрашњи верски фронт".

„Видимо шта се сада догађа на границама (мисли се на велику концентрацију руских трупа на границама са Украјином у пролеће 2021. године - ББЦ).

„Трупе стално чекају, Путин чека било коју прилику [за напад]. А ми као црква сада немамо права да му пружимо такав повод.

„[Због тога] једноставно нећемо моћи да узмемо ове лавре", рекао је митрополит Епифаније маја 2021. у директном преносу на „Каналу 5".

Након што је руска инвазија на Украјину постала реалност, у априлу 2022, на сајту председника Владимира Зеленског регистрована је петиција са захтевом да се раскине закуп Лавре са УПЦ и препусти манастир аутокефалној ПЦУ.

За само две недеље петиција је сакупила потребних 25.000 потписа, а у мају је на то одговорио и сам Зеленски.

Његов одговор је углавном био формалан: за таква питања у Украјини одговорна је влада, па њу и контактирајте.

Али паралелно, у недрима ПЦУ настао је и њихов сопствени план за улазак у Лавру.

У мају 2022. године, аутокефална црква поднела је државним органима захтев за регистрацију правног лица под називом „Манастир Кијевско-печерска лавра".

Истовремено, рекао је тада за ББЦ архиепископ Евстратије, ПЦУ се обратила Министарству културе, наиме, оно управља читавим комплекса Лавре, са захтевом за дозволу да изнајми један од храмова Горње лавре.

У разговору за ББЦ, архиепископ Евстратије набројао је најмање седам цркава које се налазе у Лаври које се сада „фактички не користе".

Нема формалних основа да ПЦУ буде одбијена од стране Министарства културе, за изнајмљивање једног од манастира лавре, говорио је тада архијереј, пошто су у Украјини све вероисповести једнаке пред законом.

Из УПЦ (МП) оштро су реаговали на појављивање у медијима плана ПЦУ, назвавши га „наставком агресивне политике црквене пљачке".

Негативни став такође је имала и Московска патријаршија, иако је формално УПЦ учинила све како је више не би повезивали са Руском православном црквом.

„Систематске акције застрашивања - претреси, хапшења, провокације, претње на највишем нивоу су део режиране кампање чији је циљ да се створи илузија подривања поверења људи у канонску Цркву како би се оправдало накнадно безакоње", написао је на профилу званични говорник Руске православне цркве Владимир Легојда.

Међутим, током наредних месеци УПЦ није имала разлога за бригу, јер је држава тврдоглаво одбијала да региструје „паралелну лавру".

Из ПЦУ су негодовали: кажу да су разлози одбијања регистрације измишљени али поводом тога нису могли ништа да предузму.

Ситуација се у корену изменила тек недавно, када се Владимир Зеленски, који је до сада био равнодушан према сфери религије, изненада заинтересовао за тему цркава.

„Идеално окружење за обавештајне службе"

Први знаци да украјинска држава мења однос према УПЦ МП појавили су се у октобру ове године, када је Служба безбедности Украјине почела редовно да спроводи „контраобавештајне мере и безбедносне мере", практично претресе „у објектима" ове цркву.

Из првог интервјуа вршиоца дужности СБУ, каријерног обавештајца Василија Маљука, који је у јулу 2022. године заменио друга из детињства Зеленског и активног парохијана УПЦ МП Ивана Баканова, било је јасно да се Служба није случајно заинтересовала за ову цркву.

„Ово окружење (УПЦ) је идеално поље за функционисање непријатељске обавештајне службе.

„Због тога радимо квалитетно у том правцу", изјавио је Маљук у интервјуу за агенцију Интерфакс-Украјина у октобру.

И коначно 22. новембра ујутру, СБУ посетила је и Кијевско-печерску лавру.

Јавност је тада већ захтевала да власти „учине нешто у вези са Лавром": претходног дана на мрежама се појавио снимак на којем верници у једној од цркава лавре певају песму са речима „Звон лебди, лебди над Руском земљом, буди се мајчица Рус", која се многим Украјинцима у јеку рата са Русијом учинила, најблаже речено, неумесном.

Као резултат претреса, служба безбедности је саопштила да је на територији Лавре пронашла „особе без докумената, руске држављане, проруску литературу, као и готовину у износу већем од два милиона гривни, више од 100 хиљада америчких долара и неколико хиљада руских рубаља".

Из УПЦ су прокоментарисали ове налазе у духу чињенице да је најважније да ништа озбиљно, попут руских диверзаната или скровишта са оружјем, није пронађено.

А видео са песмом о „мајчици Руској земљи" могао је да буде монтажа, рекао је за ББЦ саговорник из епископата УПЦ.

Ипак, они још нису знали да проблеми у цркви тек почињу.

Најпре је у разговору са новинарима Владимир Зеленски узгред споменуо да је нашао новог саветника за верска питања.

Испоставило се да је он познати теолог, бивши посланик Врховне Раде из странке Арсенија Јацењука и доследни присталица аутокефалности украјинског православља Виктор Јеленски.

Потом је Јеленски постао шеф државне службе за етнополитику и слободу савести (ДЕСС), а само ово тело по доласку новог председника добило је и већа овлашћења.

А 1. децембра увече, Зеленски, који је до тада деловао потпуно незаинтересован за црквена питања, посветио је значајан део свог свакодневног обраћања питању православља, односно „бројним чињеницама веза између појединих верских кругова у Украјини и државе агресора".

У декрету од истог дана, председник је наложио влади да „провери постојање законских основа и поштовање услова да религиозне организације, које се налазе на територији Националног Кијевско-печерског историјског и културног резервата користе имовину".

Просто речено, да се провери да ли држава има формалне основе да одузме УПЦ право на коришћење Лавре.

И на крају у списак санкција председничким декретом уврштен је и утицајни митрополит Павел (Лебед), вишегодишњи намесник Лавре.

Овај списак предвиђа читав низ различитих мера, од блокирања рачуна до лишавања државних награда.

А 2. децембра, након вишемесечног одлагања, ДЕСС је регистровала манастир под именом „Кијевско-печерска лавра" у састав ПЦУ.

Истина, „паралелна лавра" је регистрована на адреси Феодосјевског манастира ове цркве, преко пута праве Лавре, али је сама чињеница појављивања другог манастира са тим именом на верској карти Кијева постала индикативна и у будућности је отворила могућност да УПЦ изгуби монопол над Кијевско-Печерском лавром.

Нова година значи нова правила

У скорије време дешавања око лавре су се убрзала. Намесник манастира митрополит Павел снимио је видео поруку у којој је рекао да му је дан раније директор комплекса рекао да 31. децембра истиче закуп Украјинској православној цркви за две цркве у Горњој лаври.

Реч је о највећем храму комплекса - Успенском саборном храму и Цркви рефекторији.

У опширном обраћању, у коме се митрополит Павел нарочито присећао како се 1983. године скривао у жбуњу од официра КГБ-а, а сада њихови унуци, разуме се из редова СБУ, долазе у лавру да врше претрес.

Замолио је председника Зеленског да „да адекватне декрете Кабинету министра" и да „да декрете партији" како би храмови у Лаври остали на коришћење УПЦ.

Министар културе и информационе политике Александар Ткаченко, комплекс Кијевско-печерске лавре се баш налази у надлежности његовог ресора, у коментару за телевизију „ТСН" потврдио је да истиче закуп две цркве које је именовао митриполит Павел и да ће његово министарство препоручити историјско-културном резервату да не обнавља уговор о закупу са УПЦ.

Ткаченко је у свом коментару поменуо налог председника да се провери како тачно УПЦ користи објекте Кијевско-печерске лавре.

Да би се провера спровела, наставио је он, створена је посебна међуресорна група.

Министар је наговестио да ће од резултата ове провере зависити судбина закупа Доње лавре, а УПЦ тренутно има монопол над коришћењем те цркве.

Много ће зависити и од позиције шефа ДЕСС Виктора Јеленског, „министра за верска питања Украјине".

Он је у разговору за ББЦ био уздржан од коментара на ову тему, али је још у новембру, пре него што је постављен у извршну власт, имао недвосмислен став по овом питању.

„Шта треба радити поводом питања УПЦ и Лавре? Држава треба да каже да неће трпети присуство структура Московске патријаршије на својој територији.

Структуре које директно или индиректно зависе од Московске патријаршије, морају да се ограде од РПЦ.

Оне треба да пошаљу дописе другим црквама да се не налазе под јурисдикцијом Руске православне цркве", рекао је тада у програму ТВ канала Еспресо.

Погледајте и видео о Капели мира у Сремским Карловцима, споменику дипломатији 17. века

У сваком случају, будућност цркава у лаври - чак само две, које УПЦ неће моћи да користи од нове године - и даље изгледа неизвесно.

Судећи по речима Александра Ткаченка, одмах после Нове године оне сигурно неће бити дате на коришћење ПЦУ: све док траје провера коју је министар навео, коришћење црквене имовине је немогуће.

Крај провере чекају и у ПЦУ. Управо након ње, каже архиепископ Евстратије, у тој цркви се надају да ће добити одговор на апел да им се храмови Горње лавре доделе за богослужење.

„С наше тачке гледишта, Саборна црква успења пресвете Богородице, пошто га је изградила украјинска држава, заиста би био најпогоднији за ПЦУ да тамо одржава богослужења.

Спремни смо да организујемо редовна богослужења и у другим црквама Горње лавре. Конкретне одговоре на ова питања ми још увек нисмо добили", истакао је он.

Саговорници ББЦ-ја из УПЦ могућу појаву „колега" из ПЦУ у периметру зидина лавре сматрају кораком ка ескалацији међуверске конфронтације у Украјини.

Архиепископ Евстратије из ПЦУ одговара: „Ескалацију врше садашњи монополисти манастира Московске патријаршије за служење у светињи од светског и националног значаја и њено коришћење за промоцију идеологије „Руског света"... Ако МПВУ (Московска Патријаршија у Украјини - тако је ПЦУ назива УПЦ) не буде подстицала сукобе и не буде организовала провокације, онда заиста нема основа за ескалацију".

У разговору за ББЦ, министар културе и информационе политике Александар Ткаченко говори изузетно опрезно по питању будућности лавре: „Ситуација која се одвија око УПЦ МП захтева озбиљну ревизију [типа] коришћење храмова, од којих велики део припада држави, и даљу расправу о њиховој употреби."

Међутим, додаје, ова расправа може да почне тек по завршетку провере, а то, према председничком указу, мора да се деси пре 1. фебруара.

У ПЦУ недвосмислено коментаришу будућност Кијевско-печерске лавре. „У краткорочној перспективи је паралелно постојање два манастира - Православне цркве Украјине и Московске патријаршије... У дугорочној, биће само један манастир у саставу ПЦУ, чија ће врата бити отворена за све исто онако, као што су отворене могућности за ходочаснике да посећују манастире у другим помесним црквама", изјавио је за ББЦ архиепископ Евстратије.

УПЦ предвиђа да чак и ако ПЦУ уђе у Лавру, то неће додати присталице овој цркви међу верницима - кажу да су њихове цркве у Кијеву већ полупразне.

„ПЦУ сматра да ако буду вршили богослужење у Лаври, онда ће сви наши верници одмах прећи код њих. [Али] за вернике, Лавра није Успенски сабор, већ манастирска молитва и духовни живот. И неће никога преварити да је лавра њихова црква", каже за ББЦ митрополит Климент (Вечерја) из УПЦ.

Додатно извештавање Виталија Червоненка

Можда ће вас занимати и овај видео: Историјат несугласица између Украјине и Русије

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]