Рат у Украјини: Руски антиратни активиста, приведен због критиковања инвазије, писао ББЦ-ју из затвора

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Сара Рејнсфорд
- Функција, дописница из Источне Европе
Кад је Владимир Кара-Мурза почетком године најавио да се враћа у Москву, његова жена Јевгенија била је свесна ризика, али није покушала да га заустави.
Русија је извршила инвазију на Украјину и прогласила злочином да било ко инвазију назива ратом.
Ухапшено је на хиљаде демонстраната.
Владимир је одраније био заклети противник председника Владимира Путина и гласни критичар зверстава које чини његова војска.
Ипак, опозициони активиста и даље је инсистирао да буде у Русији.
Сада је затворен и оптужен за издају, а Јевгенији није дозвољено да разговара са њим од априла.
Међутим, у низу писама које ми је послао из Притворског центра број 5, Владимир, који је двапут био жртва мистериозног тровања, каже да ни за чим не жали, зато што је „цена ћутања неприхватљива".
- „Где сте били пре осам година” и „није све тако једноставно”: Како и зашто Руси правдају рат у Украјини
- Цена истине у Русији: Живот у страху или затвору
- „Завидео сам људима без удова": Прича украјинског војника са пострауматским стресним поремећајем
- „Мој вереник је украјински војник и има љубавника, али желим да се удам за њега"
Супротставити се Путину било је опасно и пре инвазије, али од тада се репресија над било каквом побуном само појачала.
Готово сви истакнути критичари или су ухапшени или су напустили земљу.
Чак и у том светлу, опхођење према Владимиру посебно је свирепо.
Све оптужбе против њега су због дизања гласа против рата и Путина, али његов адвокат сматра да би могао да проведе 24 године иза решетака.
„Сви смо свесни ризика који са собом носи опозициона активност у Русији, али нисам могао да ћутим пред оним што се дешава, зато што је ћутање облик саучесништва", објашњава Владимир у писму из затворске ћелије.
Осећао је и да не може да остане у иностранству.
„Сматрао сам да немам права да наставим са политичком активношћу, да позивам друге на делање, ако седим на безбедном негде другде."
„Могла бих да га убијем"
Први пут кад је Јевгенија чула за мужевљево хапшење било је кад ју је позвао његов адвокат, који је, као и увек, пратио кретање Владимировог телефона.
То је увек радио када је Владимир, његов клијент и пријатељ, био у граду.
Једанаестог априла, телефон се зауставио у московској полицијској станици.
Владимиру је на крају дозвољено да позове жену, која из безбедносних разлога живи у Америци са њиховом децом.
Имао је времена само да каже: „Не брини!".
Евгенија се смеши на апсурдност тог упутства.
Њих двоје су деца перестројке - одрасли су током демократског буђења Русије после пада Совјетског Савеза.
Владимир је потом студирао историју на Кембриџу и истовремено започео каријеру у руској политици као саветник младог реформисте Бориса Немцова.
Ово је најдуже да су њих двоје раздвојени још од венчања на Дан заљубљених 2004. године и активиста каже да је не виђати породицу најтеже од свега.
„Мислим на њих сваког минута сваког дана и не могу да замислим кроз шта пролазе", каже он.
„Волим и мрзим тог човека због његовог невероватног интегритета", рекла ми је јевгенија приликом скорашње посете Лондону.
„Морао је да буде тамо са тим људима који су излазили на улице и били хапшени", каже она, говорећи о многим Русима који су затворени због отпора рату.
„Желео је да покаже да не смете да се бојите пред тим злом и дубоко поштујем и дивим му се због тога. И могла бих да га убијем!".

Владимир је испрва приведен зато што није послушао наредбу полицајца, али једном кад се нашао у притвору, озбиљне оптужбе су почеле само да пљуште.
Активиста је прво оптужен за „ширење лажних информација" о руској војсци и „вишем руководству".
Група за заштиту људских права ОВД-Инфо забележила је од почетка рата више од 100 кривичних оптужби под такозваним „законом о лажним вестима".
Локални одборник Алексеј Горинов осуђен је у јулу на седам година затвора, а суђење активисти Иљи Јашину требало би ускоро да започне због тога што је говорио у убиствима цивила у Бучи.
Владимиров случај заснован је на говору одржаном у Аризони у ком је рекао да Русија чини ратне злочине у Украјини касетним бомбама у стамбеним насељима и „бомбардовањем породилишта и школа".
Све је то независно документовано, али према оптужници коју сам видела, руски истражитељи сматрају исказе лажним зато што министарство одбране „не дозвољава употребу забрањених средстава за вођење рата" и инсистира на томе да цивилно становништво Украјине „није мета".
Чињенице са терена се игноришу.
Друга оптужба потиче са догађаја организованог за политичке затворенике на ком је активиста помињао оно што су истражитељи назвали „наводно репресивном политиком" Русије.
Потом је прошлог месеца оптужен за велеиздају.
Активиста је на то одговорио у последњем писму: „Кремљ жели да представи Путинове противнике као издајнике… Прави издајници су они који уништавају благостање, репутацију и будућност наше земље зарад личне моћи, а не они који дижу глас против тога."

Погледајте видео:

Политички прогон
Оптужба за велеиздају темељи се на три говора одржана у иностранству, међу којима и један у којем је Владимир рекао да се политички противници у Русији прогањају.
Истражитељи тврде да је говорио у име америчке Фондације Слободна Русија, која је забрањена у Русији, где се „консултације" или „помоћ" страним организацијама које се сматрају претњом по безбедност земље сада могу окарактерисати као издаја.
Не морају да се одају никакве тајне.
„Велеиздаја због јавних говора? То је потпуно апсурдно. То је просто прогон због слободе говора. Због мишљења. Не због било каквог правог злочина", тврди Владимиров адвокат Вадим Прохоров у телефонском разговору из Москве.
Он каже да у то време активиста није имао никакве везе са фондацијом.
„Ово је политички случај. Покушавају да стигматизују апсолутно нормалну, цивилизовану руску опозицију."

Аутор фотографије, Evgenia
Владимир истиче да је последња особа оптужена за издају због политичке опозиције био Нобеловац писац Александар Солжењицин.
„Све што могу да кажем је да ми је част наћи се у таквом друштву."
Јевгенији теже пада да звучи тако безбрижно.
Ово није први пут да страхује за мужа.
Он је замало умро, двапут, у Москви, а извор његовог тровања никад није откривен.
Кад је први пут колабирао 2015. године и пао у кому, Евгенији је речено да има пет одсто шанси да преживи, али он је то оповргао.
Неговала га је док се није повратио у живот, помогавши му да научи да поново нормално функционише, измешу осталог и да држи кашику.
Он би и тада инсистирао да ради на лаптопу на њиховом каучу, упркос снажним мучнинама које је осећао на сваких пола сата.
„Истог тренутка кад је проходао, спаковао је торбе и отишао у Русију. Та борба је већа од његових страхова."
За Евгенију, то је значило седам година спавања уз телефон, „страхујући да ће ме позвати он или да ће ме позвати неко други уместо њега јер он не може више да говори."
Одавно је одустала од наговарања мужа да не иде у Москву - њен једини протест био је одбијање да му помогне да спакује торбе.
Али пре његове последње посете, након избијања рата, Јевгенија му се прво придружила до Француске.
„Желела сам да улепшам то путовање", говори она, задржавајући сузе док се присећа дугих шетњи улицама Париза, уз бескрајну причу.
„Дубоко у себи, знала сам шта нас чека."

Погледајте видео:

Трг Немцова
Од Владимировог хапшења, Јевгенија је преузела на себе његов активизам - јавно говори о рату у Украјини и политичкој репресији у Русији, као и о случају њеног мужа.
У понедељак треба да открије Трг Бориса Немцова у Лондону, резултат Владимирове дуге кампање да ода пошту ментору и пријатељу.
Истакнути опозициони политичар упуцан је поред Кремља 2015. године, а никад се није сазнало ко је налогодавац тог нарученог убиства.
Преименована лондонска улица, заправо кружни ток, налази се близу руске трговинске делегације у Хајгејту.

Аутор фотографије, Evgenia Kara-Murza
„Идеја је да сваки ауто који дође до велике капије види плакету са именом Бориса Немцова", објашњава Евгенија.
Њен муж се нада да ће се другачија Русија једног дана поносити тим именом.
Славни политичар је неколико година блиско сарађивао са Владимиром на лобирању код западних влада да се санкционишу руски званичници због кршења људских права.
Њихов успех разгневио је политичку елиту која је уживала у путовањима у иностранство и пребацивала средства тамо.
Једном ми је у Москви Владимир рекао да је закључио како су санкције „Магницког" биле главни разлог зашто су Немцов и он постали мете.
Мењање мужа представља тежак терет за Евгенију, али јој и помаже да настави даље.
„Радим оно што морам да би он могао да се врати деци, да се овај грозни рат оконча и да овај убилачки режим одговора за своја дела."
Ни Владимир не ћути.
У дугачким, руком писаним затворским писмима он тврди да Русија није осуђена на аутократију и да нису читав њен народ Путинови следбеници испраних мозгова.
Он указује на велики број писама која добија од присталица који отворено критикују инвазију на Украјину и Кремљ, и на оне који и даље протестују у јавности, упркос ризицима.
Он позива Запад да не изолује тај део руског друштва који „жели другачију будућност за своју земљу".
Такође упозорава да се рат у Украјини неће завршити све док је Владимир Путин на власти.
„За Путина, компромис је знак слабости и позив на даљу агресију", каже он.
„Ако му буде био дозвољен излаз из рата којим може да спасе образ, онда ћемо за годину или две имати нови рат."
Владимир ми каже да са заточеништвом излази на крај уз помоћ мешавине вежбања и молитви, књига и писама.
Као историчара, посебно га занимају совјетски дисиденти и још више чита о њима док чека на суђење.
„Њихова омиљена здравица у оно време била је: 'За успех наше узалудне борбе!'", пише он.
„Али, као што знамо, на крају уопште није била узалудна."

Погледајте видео: Историјат неслагања Украјине и Русије

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














