Унеско и Ђердап: Кратак поглед на први геопарк у Србији

Ако вас је то што је радни дан и што је пандемија корона вируса у пуном јеку спутало да отпутујете и уживате у природи, ББЦ на српском вам je доносина екранемобилнихуређаја и рачунара.

Крените на путовање кроз кроз први и - за сада - једини геопарк у Србији.

Пре неколико дана Унеско је листу својих геопаркова проширио за нових 15, међу којима је и подручје Ђердапа.

Осим Србије, истог дана прве геопаркове добиле су и Никарагва и Русија.

Сa нових 15, Унеско на листи сада има 161 геопарк у 44 државе.

Геопаркови су јединствена, географски целовита подручја која се одликују локалитетима и пејзажем од међународног геолошког значаја, али истовремено и изузетним природним и културним наслеђем, наводи ова међународна организација на сајту.

„Геопарк Ђердап простире се на површини од 1.330 квадратних километара, укључујући подручје не само Националног парка Ђердап, већ и друга заштићена подручја од националног и локалног значаја", кажу у НП Ђердап за ББЦ на српском.

Осим националног парка, геопарк чине и прерасти у кањону Вратне, прераст Шупља стена, тунелска пећина, прераст у кањону Замне, Бледерија, Рајкова пећина, Бигрена акумулација код манастира Тумане и Бигрена акумулација Бели изворац.

Да би неко подручје било проглашено геопарком, мора да испуни четири услова.

Реч је о постојању геолошког наслеђа од међународног значаја, одговорном управљању које подразумева укључивање свих заинтересованих страна, промотивним активностима чији је циљ подстицај локалне економије, те умрежавање са другим геопарковима.

Геопарком Ђердап простире се истоимена клисура. Са више од 100 километара, то је најдужа клисура у Европи.

Чине је четири мање клисуре - Голубачка, Госпођин Вир, Казанска и Сипска клисура, као и три котлине - Љупковска, Доњомилановачка и Казанска.

Чланице мреже геопаркова на четири године обнављају статус и пролазе исту процедуру као при првом пријему.

„Критеријуми који су прописани морају се поштовати, иначе се остаје без статуса", наводе у НП Ђердап.

Међу тим критеријумима су потврђивање међународног значаја објеката геонаслеђа, развој геотуризма и геотуристичких производа.

Ту спадају и укључивање локалног становништва у пружање услуга туристима и тиме поспешивање локалне економије и одрживог развоја, одржавање потребне инфраструктуре, остваривање образовно-научне делатности на територији геопарка...

Од 161 геопарка на Унесковој листи, чак 41 се налази у Кини.

Геопаркове на овој листи од земаља региона имају Румунија, Хрватска, Словенија и Мађарска.

.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]