У фотографијама: Невероватна лепота нордијске природе
Стефан Форстер је више од 80 пута био на Гренланду, Исланду, у Норвешкој и на Фарским Острвима, како би фотоапаратом забележио лепоту нордијске природе.
Потпис испод фотографије, Поглед на литице Фарских острва
Француски фотограф је пешачио хиљадама километара и видео је низ дивљих животиња - поларне лисице, орлове и разне врсте птица.
Аутор фотографије, Stefan Forster
Потпис испод фотографије, Арктичка лисица на Гренланду: „На овог слатког малишана сам налетео код Илулисата. Навикли смо се један на другог после око пола сата и толико ми је пришао да ми је из радозналости загризао фотоапарат. Његов видео снимак завршио је у медијима широм света."
После првог новца зарађеног од фотографисања Форстер је купио први професионални фотоапарат.
Потом је већ са 18 година сам отишао на Исланд и тамо препешачио 189 километара, откривши љубав према природи и фотографисању.
Аутор фотографије, Stefan Forster
Потпис испод фотографије, Исланд: „У висоравнима има на хиљаде језера, многа чак немају ни име. Када летње Сунце изађе око три ујутру и вода пристане на сарадњу, накратко можете видети одсјај њихових силуета."
Аутор фотографије, Stefan Forster
Потпис испод фотографије, „Ово свитање на Гренланду, фотографисано из чамца на надувавање, догодило се изненада. Док сам шетао по палуби једрилице приметио сам да део облака добија пинк боју, тако да сам пробудио посаду и отишли смо до ледених громада. То је било једно од најлепших свитања читавог путовања."
„Умови већине људи - укључујући и мој - нису подешени да сачувају призоре лепих пејзажа, колико год они импресивни били."
„Моја прва камера је то променила. Фотографије ми дозвољавају да се вратим у те тренутке, желим да их се сећам докле год сам жив".
Аутор фотографије, Stefan Forster
Потпис испод фотографије, Гренланд: „Много тога је морало да се поклопи, како би ова фотографија настала. Прво, небо је морало да буде чисто, уз много соларних активности, како би се видела поларна светлост. Друго, ниво воде је морао да буде низак, како би глечери додиривали дно и самим тим се не померали. На крају, ваздух је морао да буде потпуно миран, без и најмањег ветра. После четири сата сва три услова била су испуњена и овај кадар је постао реалност".
Аутор фотографије, Stefan Forster
Потпис испод фотографије, Гренланд: „Када сам, током првог путовања на Гренланд 2012. године, видео овог морског коњића од леда, нисам могао да поверујем својим очима. Да му је око само мало горе, изгледао би као да су га људи направили".
Фостер данас има 32 године и последњих неколико година направио је више од 600.000 фотографија.
Такође, он и његова супруга водили су фотографске туре по нордијским острвима.
У новој књизи Нордијска острва Форстер је објавио 160 најбољих фотографија.
Аутор фотографије, Stefan Forster
Потпис испод фотографије, Гренланд: „Иако делује као отворено море ово је заправо највећи фјорд на свету, назван Скорсбјусунд. Главни канал је широк више од 110 километара и иде по унутрашњости острва".
Аутор фотографије, Stefan Forster
Потпис испод фотографије, Исланд: „Промена временских услова доводи до најузбудљивијег светла. Када олуја прилази и прва киша падне, Земља се прикаже у најсировијем смислу".
„Права хероина свих фотографија у овој књизи заправо је сама природа, а не фотограф", каже Форстер.
„Мој задатак је само да посматрачу покажем колико је лепа наша планета и шта је то чему је потребна заштита".
Аутор фотографије, Stefan Forster
Потпис испод фотографије, Норвешка: „Ове планине око Ворфјорда у Лофотену делују готово нереално. Ако имате среће да будете тамо током овако доброг времена вероватно никада неће заборавити овај призор".
Форстер ни на који начин не мења његове фотографије.
„Иако их обрадим, никада не користим никаква средства манипулације. Нажалост, то се многим читаоцима не свиђа, али остајем при своме.
„Моја професија се своди на то да пронађем право светло. Овај свет, такав какав је, већ нам даје невероватно светло и невероватну боју".
Аутор фотографије, Stefan Forster
Потпис испод фотографије, Исланд: „Ово магично место, близу Вестрахорна, на југоистоку земље, морао сам да посетим неколико пута пре него што сам успео да ухватим добро светло. То место, као и многа друга Исланду, изгледа потпуно другачије сваки пут када одете тамо".